Izvor: B92, 26.Nov.2010, 03:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skijaši ili vikendaši
Mimo planinskih turističkih centara, Srbija nema mnogo toga da ponudi tokom zime. Može se otići u poneku banju, na selo ili salaš, ali samo nakratko, na dva ili tri dana, jer bi na duže bilo dosadno
Izvor: Ekonomist
Autor: Vesna Lapčić
Kada se kaže zima, obično se pomisli na neku planinu i skijanje.
Oni koji imaju novca tako najčešće i provode zimski odmor. Skijaši na Kopaoniku, dok su onima kojima je i sankanje dovoljno uzbudljivo dobri >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i Zlatibor, Tara, Divčibare...
Mimo planina, Srbija nema mnogo toga da ponudi tokom zime. Može se otići u poneku banju, na selo ili salaš, ali samo nakratko, na dva ili tri dana, jer bi na duže bilo dosadno. Porazno je za domaći turizam što sve više ljudi odlazi zimi u slovenačke banje, ali kako i ne bi kad ih tamo čekaju saune, zatvoreni bazeni s toboganima, talasima, razni velnes-programi i potpuno su odvojeni od onih koji su došli na rehabilitaciju.
Većina ovdašnjih banja i dalje služi uglavnom za lečenje, a u maloj meri turizmu. Takvim konceptom teško da mogu da privuku na vikend i starije, a kamoli mlađe, koji zapravo u najvećem broju i odlaze na kraće odmore. Svakom gostu tri dana dosta
O svim tim nedostacima za Ekonom:east govori i Ljiljana Čerović iz Turističke organizacije Srbije, ali kaže da postoje banje, poput Kanjiže, Ribarske ili Vrnjačke, koje se trude da osmisle programe makar za boravak vikendom. Banja Kanjiža, na primer, ima osmišljene dvodnevne i trodnevne aranžmane s velnes-programom, u koji su uključene razne masaže poput termo-aroma terapije, ayurverdska masaža, refleksne masaže stopala i korišćenje đakuzija s termalnom vodom, saune, bazena. U Ribarskoj banji se pak u februaru organizuje hajka na vukove, u kojoj učestvuje nekoliko stotina ljudi.
„Banje i sela Srbije jesu interesantni, posebno za produžen ili ’običan’ vikend. Sela su dobra i za starije koji dolaze sa unucima, a žive u gradu. Za duže boravke primat, ipak, imaju zimski centri", kaže ona. Problem je što, kako kaže, ljudi nemaju novac niti naviku da odlaze na kratke odmore, ali se to polako menja. Zaposleni tridesetogodišnjaci sve čeće praktikuju vikend-turizam.
Boravak u Kladovu, obilazak Đerdapske klisure, Brze Palanke, Lepenskog vira, odmor na salašu ili Paliću preporučuje Goran Petković, sekretar za turizam. I on je, međutim, saglasan da je tri dana u tim mestima sasvim dovoljno.
„Sela u okolini planina su veoma posećena, tako da seoski turizma ne zamire u potpunosti zimi. Zima u Vojvodini je poseban doživljaj, na Paliću ili salašu uz tamburaše ili uz vatru. U vanplaninskim centrima mogu se provesti tri ispunjena dana", kaže on.
Ponuda će doduše u svim godišnjim dobima biti obogaćena uskoro i vinskim turama. Trenutno se, kaže Petković, pripremaju karte, signalizacija. „Postoje veoma interesantni sadržaji pošto podrumi pića otvaraju ugostiteljske objekte, pa ohrabrujemo i druge ljude da ponude smeštaj", kaže on i dodaje da su ljudi nedovoljno informisani o tome kuda mogu da odu zimi mimo Kopaonika i Zlatibora.
Kop, pa sve ostalo
Manjak para i to što u kulturi ovdašnjih ljudi nije da odlaze na produžene vikende, ipak, osim planinskih centara i eventualno sela u njihovoj blizini u koja se odlazi zbog jeftinijeg smeštaja, teško da će se još neko ovajditi od predstojeće zimske sezone. Da nisu ponudili razne promotivne akcije, posebno oni na Kopaoniku, ostali bi i turistički poslenici na planinama sasvim sigurno „kratkih rukava" i ove godine, kao i prošle. Ovako postoji mogućnost da se realizuju planovi hotelijera koji računaju da će biti više gostiju nego lani.
Prodaja u MK Mountain Resortu, koji je vlasnik i najviše „kreveta" u jedinom pravom ski-centru u zemlji, Kopaoniku, veća je 30 odsto nego prošle godine, a planovi su da broj turista bude 40 odsto veći nego lane, kaže Nikola Avram, direktor tog turističkog kompleksa. Te rezultate trebalo bi da postignu zahvaljujući posebnim paketima i sniženjima.
Strani stručnjaci ističu da za sada Srbija zaista nema mimo Kopaonika šta da ponudi turistima zimi. Vili Mitova, generalna direktorka regionalnog predstavništva nemačkog turoperatora Dertour i vlasnica agencije Travel House, kaže da se tom centru treba i posvetiti jer su evropska zimska odredišta, sa sličnim cenama, daleko razvijenija. Ako se uporede dužina staza, njihova raznovrsnost, ski-liftovi, žičare na Kopaoniku sa ski-centrima, na primer, u regiji Salcburg u Austriji, koji i nisu najveći, videće se da su kapaciteti u Srbiji manji, a kvalitet hotela prosečan, kaže ona za Ekonom:east.
Zbog toga se više treba usmeriti, prema njenom mišljenju, na privlačenje turista iz regiona. „Teško ćete ubediti Austrijanca da dođe na skijanje na Kopaonik, ali već Bugarinu to može da zvuči veoma primamljivo. A lokalni posetilac rado će doći na salaš ili provesti vikend na Fruškoj gori, naravno pod uslovom da se nudi adekvatan smeštaj", objašnjava ona.
To ne znači, kako ističe, da Kopaonik ne može da se prodaje van regiona po objektivnim cenama. „To što je ta planina jedina ponuda, ne znači i da ona po svojoj ceni može ili treba da bude ekskluzivna", kaže Vili Mitova.
Nisu samo ukidanje viza i besparica bili razlozi debakla prošlogodišnje sezone, već „paprene" cene. Zato je Goran Petković apelovao ove godine na turističke poslenike da se urazume što su delimično, kako kaže, i učinili.
„Mislim da će ova zimska sezona biti bolja nego prošla. Hotelijeri su me delimično poslušali i snizili cene. Dobro je što su počeli da rade sa agencijama", kaže on.
Preko lokalnog do globalnog
Trenutna turistička ponuda Srbije ne može se, kako kaže Vili Mitova, uporediti s turistički razvijenim zemljama. Ona, ipak, kaže da su napravljeni pomaci pošto su neki proizvodi, poput posete Beogradu i krstarenja Dunavom, postali deo kataloga svetskih tur-operatera. Samo kroz kataloge Dertoura ta putovanja se nude u 10.000 agencija širom sveta.
Osnovni nedostatak ovdašnjeg turizma je, prema njenom mišljenju, nestrpljenje i želja svih da se turistička ponuda što pre formira. To, međutim, može da bude pogubno.
„Turistička ponuda Austrije, na primer, formirana je desetinama godina. Pokazalo se da nije dovoljno da jedna zemlja ima samo prirodne lepote i resurse, neophodno je da ima viziju i dugoročne investicije i stalnu edukaciju svih u turizmu", kaže ona.
Austrijanac će reći da Austriju treba posetiti zbog Beča, Salcburga, Alpa, prirode, spa-centara, skijanja, Francuz će istaći da su Francuska Pariz, dvorci Loare, francuska revijera, moda, a u Srbiji bi, kako kaže Vili Mitova, to trebalo da budu Beograd, Exit i provod. „Promocija bi trebalo da se fokusira na city break, kratke posete gradovima", naglašava ona.
Pored toga, sve to što Srbija danas ima kao turistički proizvod, kaže Vili Mitova, mora biti agresivno predstavljeno i svim građanima Srbije, a istovremeno i u regionu i susednim zemljama. „Verujem da se do afirmacija na svetskom turističkom tržištu dolazi preko lokalnog", ističe ona.
.jpg)
