Izvor: B92, 25.Nov.2010, 07:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moje putovanje: Los Anđeles
Dragomir Miki Stanojević, klavijaturista etno-grupe 'Bistrik’, u kalifornijskom Gradu anđela brzo je shvatio da bez automobila ne može stići nigde, a problemi nisu iščezli ni kad je seo u kombi kojim je upravljao naš sveštenik Petar, jer je policajac ocenio da se on nedovoljno odlučno parkira
Izvor: Gloria
U Sjedinjene Američke Države otišli smo zbog učešća na 'World Music’ festivalu u Čikagu. Festival, najveći tog tipa u Americi, okupio je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << šezdeset pet izvođača iz svih krajeva i sa svih kontinenata, a mi smo nastupali na samom zatvaranju, u programu 'Ceo svet pod jednom kapom’, u teatru 'Klaudija Kesidi’, koji ima samo tri stotine mesta, pa je približno još toliko ljudi ostalo napolju. Strpljivo su čekali da neko izađe, da bi umesto njih ušli u salu. U gradu na obali jezera Mičigen održali smo i koncert u Crkvi Svete Trojice, koja je u blizini aerodroma.
Gala prijem
Ipak, najviše smo se radovali dolasku u Los Anđeles, jer smo tamo bili pozvani da uveličamo zaista veliki događaj: proslavu sto godina Crkve Svetog Save. Jubilej je pažljivo isplaniran i veoma lepo osmišljen, a okupio je brojne srpske vladike koji žive u Americi, biznismene, poput Milana Panića koji je došao sa suprugom Milenom Kitić, i mnoge druge. Svečanosti su prisustvovale i naša glumica Mirjana Joković, ali i Lolita Davidovič, američka diva srpskog porekla, a čitav program, koji je obuhvatio i svečani gala ručak, trajao je nekoliko sati. Publika nas je izvrsno primila. Iako ne poznaju našu muziku, niti su imali pojma šta 'Bistrik’ radi, sve vreme su nas pratili i pevali. Bio sam prezadovoljan, kao i ostali članovi benda.
Megapolis
U Los Anđeles smo stigli u subotu, po divnom i sunčanom vremenu. Tako je bilo i u nedelju, na dan koncerta, ali je odmah potom počela kiša, koja nije prestajala sve dok, posle tri dana, nismo krenuli za Toronto.
Ovaj megapolis je zaista depresivno veliki, prostire se na više od dve stotine kilometara i, osim srca grada, Los Anđeles je sastavljen od niza malih gradova, poput Santa Barbare, Santa Monike, Sent Gabrijela, gde je naša crkva, i tako skoro do San Dijega. Nadletali smo grad više od pola sata pre nego što smo sleteli i to nas je bacilo u depresiju, baš kao i uporna i dosadna kiša.
Bulevar zvezda
Pošto nam je hotel bio u blizini Holivuda, odlučili smo se da jedan dan, uprkos lošem vremenu, obilazimo samo taj deo, uključujući i poznati Holivud bulevar, iako smo bili prinuđeni da ulicu pretrčavamo i krećemo se od jedne do druge nadstrešice. Ali, čim sam video zvezde slavih na pločniku, raspoloženje mi se popravilo. Svi smo se raštrkali, svako je tražio zvezde svojih omiljenih likova, a zanimljivo je da, što si bliže centru, to su zvezde novije. One vremešnije, poput Kerija Granta i drugih iz stare garde, skrajnute su na neka manje prometna mesta, da bi napravile mesta za ove današnje.
Zakon biznisa
Autor
Gledajući u otiske šaka i stopala pojedinih umetnika nismo mogli da se ne čudimo što imaju tako male noge i šake, pa smo se čak i merili i šalili, naravno, na njihov račun. Inače, čitava ulica je u radnjama koje prodaju suvenire, od lutki Elvisa Prislija i Merilin Monro, do kostima dinosaurusa, Šreka ili nekog drugog filmskog junaka, u kojima, za neku siću, možete i da se fotografišete. Sve to izgleda kao pravi, raskošni vašar, u ulici s mnogo bioskopa i teatara, od kojih je najpoznatiji 'Kodak’, gde se organizuje dodela najprestižnijih filmskih nagrada, čuvenog Oskara. Jedino tamo možete da pronađete najotkačenije moguće stvari, poput cipela sa staklenim štiklama od dvadeset centimetara. A nedavno preminuli kralj popa Majkl Džekson i dalje je veoma popularan, njegovi diskovi, majice, fotografije i druge sitnice obožavaoci kupuju kao alvu. Tu sam shvatio da je kod njih ama baš sve biznis, i da se kinta uzima na sitno, po dolar, dva, tri. Sve se plaća, ali ništa nije skupo ni nedostižno, čak ni nama. I svi su presrećni, ti što si prošao jeftino, a oni što su zaradili malo para.
Nevidljiva granica
Sutradan smo obišli čuveni Sanset bulevar uzduž i popreko. Bili smo na večeri kod našeg reditelja Predraga Gage Antonijevića, koji sa suprugom živi upravo tu, a prvi komšija mu je Kijanu Rivs. U tom najelitnijem i najskupljem delu grada raskoš vila i ogromnih imanja od po nekoliko hektara samo se naslućuje. Sve kuće imaju velike vrtove, sjajno su uređene i nigde nema vidljivih ograda, ali slutim da bi odmah ščepali onoga ko bi pokušao da pređe nevidljivu granicu. Sanset bulevar, koji nam je uglavnom poznat iz brojnih filmova, veoma je dugačak, ima više od trideset kilometara, i završava se u Santa Moniki. Druge večeri bili smo gosti našeg drugog uspešnog filmadžije, Miška Mitića, producentra filma 'Zona Zamfirova’, koji se s porodicom nedavno tamo preselio.
Razdaljine
Koliko je LA veliki svedoči i to što smo morali da pređemo s kraja na kraj da bismo stigli do Gage Antonijevića. Kao da on, recimo, živi u Subotici, a da smo mi smešteni u centru Beograda. Tamo su razdaljine nezamislive, i ukoliko nemate auto, ne možete ništa da završite, pošto ne postoji metro, ni drugi javni gradski prevoz. I najobičnija kupovina gotovo je nezamisliva, pa svi jednom nedeljno idu u hipermarkete da bi se snabdeli namirnicama, i to deset-petnaest milja daleko.
Potraga za pivom
Jedne večeri basista Bata Božanić i ja poželeli smo da popijemo pivo, pa smo krenuli iz hotela do prodavnice na Holivud bulevaru. Ispostavilo se da je udaljena više od dve milje, a nas dvojica nismo mogli da se načudimo što u deset uveče nikog živog nema na ulicama! Sve je bilo pusto, a posle smo shvatili da stvarno u to doba i nemaš šta da tražiš na ulici, nema ni prolaznika, ni prodavnica u blizini. Srećom, naša noćna avantura završila se bez posledica, ako se izuzme bol u nogama posle dugotrajnog pešačenja.
Parkiranje
Inače, nisam video mnogo policije, ali ukoliko se desi nešto, odmah se stvore helikopteri, konjica, jedinice u automobilima. Baš kao na filmu. A našeg sveštenika Petra, koji nas je kombijem vozio u obilazak, policajci u Santa Moniki zaustavili su jer je bio neodlučan u parkiranju i saopštili mu da je nesiguran i da će ga, ukoliko se odmah ne parkira, isključiti iz saobraćaja.
Šoping
Velikih šoping-molova, u kojima može da se pronađe garderoba za svačiji džep, ima skoro na svakom koraku. Blizu našeg hotela bio je 'Mejzis mol’, koji me je oduševio jer možeš da pronađeš svašta, za relativno malo novca. Obišli smo i čuveni Rodeo drajv, ulicu sa nezamislivo skupim buticima firmirane garderobe, u kojima je kupovala i Džulija Roberts u filmu 'Zgodna žena’. Videli smo tamo i japanski restoran, gde se mesto naplaćuje hiljadu i po dolara. Kuriozitet je da restoran ima samo nekoliko stolova, rezerviše se nekoliko nedelja unapred, a ukoliko neko, iz bilo kog razloga, otkaže dolazak, ipak mu naplate kompletan iznos.
Sablja
Hrana me nije baš previše impresionirala, osim jednog brazilskog restorana u Čikagu, gde kupiš čips i onda možeš da ostaneš i jedeš tu čitav dan, i to uz razne vrste salata. Tu konobari meso donose i seku sabljom pred gostima, a sve šnicle su krvave, bilo da su srednje ili dobro pečene.
