Izvor: B92, 09.Nov.2010, 07:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lovišta mamac za turiste
Lovstvo - jedna od šansi za razvoj turizma u Vojvodini, od iduće sezone nova pravila. Jedno lovište, za samo nekoliko dana, od lova na srndaća zaradi i do 20.000 evra
Izvor: Večernje novosti
U LOVIŠTA u okolini Novog Kneževca svake godine početkom maja dolazi desetak lovaca iz inostranstva. Najviše ih je, kako priča Andrija Tišma, predsednik lovačkog društva iz ovog mesta, iz Austrije. Česti su i Italijani, pa i Španci.
U samo nekoliko dana, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na samom početku sezone lova na srndaća, oni u ovom malom mestu na severu Banata, lovačko društvo zaradi od 10.000 do 20.000 evra. Tu su, naravno i mnogi drugi "vanpasionski” troškovi...
- Imamo lepo opremljen lovački dom, sa 30 ležaja, a i lovišta su nam izuzetno atraktivna - kaže Tišma. - Kada bi, međutim, državni organi promenili politiku, odnosno, kada bi stranci mogli da iznose meso divljači koju ulove, siguran sam da bi imali i daleko bolje rezultate, odnosno, da bi lovci dolazili kod nas cele sezone, ne samo da love srndaće, već i zeca, fazana ili jarebicu, pa bi samim tim i prihodi od lovnog turizma bili daleko veći.
Slične priče mogu da se čuju u većini lovačkih društava u Vojvodini, koja ima više od 2,1 milion hektara lovišta. Gvozden Perković, direktor Turističke organizacije Vojvodine, takođe ističe kako bi na lovni turizam, koji je još u vreme SFRJ bio izuzetno važna grana turizma, trebalo da se oslanja deo turističke ponude Vojvodine.
- Broj turista - lovaca je, istina smanjen, ali, radimo na tome da se ovaj vid turizma revitalizuje - ističe Perković. - Lovci su, istina, zahtevni gosti, koji znaju šta traže, ali, u isto vreme, spremni su i da dobro plate za to što žele da dobiju.
Najveći broj stranih turista, inače, ugoste upravo "Vojvodinašume”, koje gazduju sa oko 109.000 hektara, odnosno, 14 lovišta. Kako objašnjava Đorđe Šimunovački, pomoćnik direktora ovog preduzeća, zadužen za šumarstvo i lovstvo, u okviru ovih lovišta nalazi se devet ograđenih uzgajališta krupne divljači.
- U našoj najpoznatijoj "Kozari”, u Bačkom Monoštoru, uzgajamo više od 1.400 grla jelenske divljači i više od 700 divljih svinja - navodi Šimunovački. - Tu su, takođe i lovište "Apatinski rit”, lovište "Karakuša”, kod Sremske Mitrovice, "Deliblatska peščara”, "Plavna”, nedaleko od Bača...
U ograđenim lovištima, objašnjava Šimunovački, gaje se dve autohtone vrste - jelen i divlja svinja, a takođe i jelen lopatar i muflon, dok se kao prateća vrsta nalazi i srneća divljač.
- I naši gosti uglavnom dolaze iz instranstva - predočava Šimunovački. - Njih, međutim, ne pogađa toliko to što ne mogu da iznesu meso divljači iz Srbije, pošto oni dolaze zbog trofeja, odnosno, zbog jelenskih rogova, ili zbog kljova divlje svinje. Naravno, za razvoj lovnog turizma bi odgovaralo da se ove odredbe promene, a, kako saznajem, već od sledeće sezone, lovci će moći i da iznose meso divljači iz Srbije.
RAVNICA NIJE DOSADNA
PRAVI način, na koji bi trebalo da razvijamo turizam ne bi smeo da se oslanja na samo jedan njegov vid - ističe Gvozden Perković. - Smatramo da treba turistima uz lov, da ponudimo i ostalo što Vojvodina ima. Pre svega tu mislim na vinske podrume, banje, salaše i sva ona iznenađenja koja naoko dosadna ravnica može da otkrije.
----------------------------
KUĆA
VEĆINA lovišta "Vojvodinašuma”, napominje Šimunovački, ima izgrađene savremene lovačke kuće za smeštaj turista. Kapacitet ovih kuća kreće se od nekoliko, pa do više od 30 ležaja. Lovačke kuće u Šumskom gazdinstvu u Sremskoj Mitrovici su "Karakuša”, "Vranjak” i "Obedska bara”. U gazdinstvu Sombor su kuće "Kozara”, "Kamarište”, "Apatinski rit” i "Hrastovača”, u gazdinstvu Novi Sad je kuća "Plavna”, "Čardak” i "Ristovača”.
TROFEJI
Devizni priliv biće veći kada se uvedu nove zakonske odredbe i lovci budu mogli da ponesu sve što ulove, a ne samo kljove i rogove.
