Izvor: B92, 15.Dec.2010, 11:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Landshut,vašar i gotsko venčanje
U idiličnom gradiću na reci Isar svake četvrte godine se održava jedinstven u svetu festival srednjovekovnih običaja, kostima i muzike – „landshutsko venčanje” a pred svaki Božić na uličnom vašaru zamirišu kuvano vino i začini
Izvor: Politika
Mirisi cimeta, anisa, đumbira, karanfilića, pomorandže i borovine golicaju od mraza crvene noseve i nepogrešivo nas vode od glavne gradske ulice do prostranog trga na kojem je, iza špalira visokih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sečenih jelki, postavljen tradicionalni božićni vašar. Oko ružičnjaka, koji je sad prekriven snegom, kruži vozić prepun zajapurene, vesele dečice. Njihovu graju nadjačala je muzika sa ringišpila. Roditelji, oslonjeni na unaokolo postavljene stočiće, greju se aromatičnim kuvanim vinom (otuda oni primamljivi mirisi), grickaju perece i bele kobasice tipične za ovaj deo Nemačke, a tu negde se ugurao i kiosk sa kineskom hranom bez koje se više ne može zamisliti nijedno masovno veselje u Evropi, čak ni ono povezano sa „najhrišćanskijim praznikom”, Hristovim rođenjem.
Ni tesane drvene tezge, koje bi trebalo da dočaraju prizor srednjovekovne pijace, nisu mogle da uzmaknu pred prodorom kineskih novogodišnjih ukrasa, igračaka, torbi, kapa i šalova, mada je i konkurencija lokalnih domaćih proizvođača dosta jaka, barem kad je reč o ručno rađenim figuricama bebe Isusa i drugih biblijskih likova koji će za Božić krasiti domove vernika. Najlepše rukotvorine su, ipak, razni venčići od borovih grančica, suvog cveća, mirišljavog bilja i bobica. Oni će žiteljima Landshuta – kao i desetinama miliona drugih Nemaca – izgledom i miomirisom ulepšati trpeze, prozore, vrata i sobe za vreme predstojećih praznika.
U kutiji za lutke
Iako najviše turista pohrli u Landshut upravo u vreme bučnog Božića, ili još bučnijeg letnjeg festivala srednjovekovnih običaja (o kojem će kasnije biti više reči), lepota ovog idiličnog gotskog gradića na reci Isar, sedamdesetak kilometara udaljenog od Minhena, u punom sjaju zablista tek u miru i tišini običnog jutra. Kad već utihne huk prethodne noći, a dok još ne zabruji žagor novog dana, na orošenoj kaldrmi starog gradskog jezgra ogledaju se umivene srednjovekovne fasade uzanih kuća sa neobičnim stepenastim krovovima i majušnim kulama; na vetru se ljuljuškaju, uz jedva čujnu škripu, gvozdene oznake starih zanatskih radnji; u izlozima pekara smeškaju se čovečuljci od medenjaka, a visoko na strmom brdu iznad Landshuta beli se zamak Trausnic iz 1204. godine, zaštitni znak grada, i stanište mnogih generacija „plave krvi”.
Teško je oteti se utisku da ste se našli unutar drvene makete varošice igračke, napravljene za neku zahtevnu malu princezu, da uživa u pastelnim bojama zgrada i po vijugavim uličicama razmešta minijaturne replike svojih podanika. U stvari, Landshut, sadašnju prestonicu Donje Bavarske, upravo je proslavila jedna princeza, i to – poljska. Osamnaestogodišnja Jadviga (negde nazivana i Hedviga) Jagelonska, kći poljskog kralja Kazimira Četvrtog, udala se 1475. godine za bavarskog vojvodu Georga Bogatog (nakon dvomesečnog putovanja iz rodnog Krakova) kako bi ojačao savez dve države protiv Turaka. Nije, doduše, bila na odmet ni suma od oko 32.000 guldena (današnjih 6,5 miliona evra) koju je poljski kralj dobio od mladoženjinog oca.
Ugovoreni brak sklopljen „po volji Božjoj na dobrobit carstva i hrišćanstva”, kako je tada zapisao vojvoda od Brandenburga, počivao je na političkom interesu a ne na romantičnoj ljubavi između moćnog bavarskog vladara i njegove nežne neveste, pa ipak, taj događaj se, pod nazivom „landshutsko venčanje” (Landshuter Hochzeit), ovde s velikom pompom obeležava svake četvrte godine, počevši od 1903. (prethodni je održan od 27. juna do 19. jula 2009, a naredni je od 21. juna do 12. jula 2013) kao najveći svetski festival srednjovekovnih kostima, običaja i muzike, u kojem učestvuju gotovo sve porodice iz ovog grada. Uslov je da su tu stalno nastanjeni, da za vreme festivala izgledom i odećom krajnje autentično reprezentuju predstavnike određenog srednjovekovnog staleža (plemiće, građane, sluge, zanatlije") i da se, privremeno, odreknu svih materijalnih odlika savremenog doba, kao što su sat, sunčane naočare, mobilni telefon, cigarete, žvake"
Četiri nedelje u 15. veku
Ceremonija počinje svadbenom povorkom u nedelju ujutru, sa oko 2.000 učesnika, a najvažniji među njima su, naravno, mladenci, odnosno nevesta (za čiju ulogu vlada neviđena konkurencija). Središnja svečanost je u crkvi Sv. Martina, gde je 1475. godine salcburški biskup venčao Jadvigu i Georga. Crkva je, inače, poznata i po zvoniku, koji je sa svojih 130,6 metara najviši zidan od opeka u svetu, a građen je duže od stoleća – od 1385. do 1500. godine.
Posle „venčanja” svatovi odlaze na Trg turnira, gde se mladi vitezovi bore za nagradu koju će im uručiti princeza.
Svako popodne po ulicama unutar starogradskog bedema za vreme ovog jedinstvenog festivala ožive plesovi iz davnih vremena, čuju se horovi i svirači srednjovekovne muzike, kostimirani komedijaši zabavljaju publiku, a žongleri, gutači vatre, čarobnjaci, štitonoše i akrobate iz kneževe pratnje mešaju se sa nekoliko stotina hiljada turista koji su mesecima unapred rezervisali sobu u Landshutu kako bi tih nekoliko nedelja proveli u izvornom 15-vekovnom okruženju.
– Nizašta na svetu ne bih propustila festival venčanja, u kojem sam nekada i sama učestvovala, dok se nisam odselila. Moji roditelji i ostali žitelji Landshuta kao da žive samo za taj događaj. To me, moram da priznam, svojevremeno prilično nerviralo, kao da ničeg drugog ovde nema. Sad mi sve one pripreme nedostaju – kaže Johana Dajmel, koja sad radi za „Sdosteuropa-Gesellschaft” u Minhenu, a u rodni Landshut dolazi za Božić i, neizostavno, na festival venčanja.
------------------------------------------------------
Gozba u Trausnicu
Zahvaljujući veoma detaljnim, dobro sačuvanim zapisima o samom događaju i istorijskom kontekstu u kojem je sklopljen brak između Jadvige i Georga, saznajemo pored ostalog da je jelo i piće za oko 10.000 svatova koji su te 1475. godine prisustvovali venčanju poljske princeze i bavarskog vojvode obezbedio njegov otac, stari vojvoda. Glavna gozba je priređena u zamku Trausnicu. Gosti su pojeli 40.000 pilića, 1.500 ovaca, 1.300 jaganjaca, 500 teladi i 300 junadi, a vino i pivo su tekli u potocima" Aleksandra Mijalković
