Izvor: Politika, 14.Sep.2011, 23:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupanje u kanjonu Brnjice
Dok oprezno u gumenim čizmama otkrivate kanjon skriven u đerdapskoj šumi, povremeno sasvim iznenadno morate i da zaplivate
Sat i po pešačenja kroz gustu javorovu šumu pored sela Brnjica, Dunavom nizvodno od Golupca, svojski se izdrže da bi se spustilo do dobro „sakrivenog”, uglavnom nepoznatog, ali jednog od najlepših đerdapskih kanjona – Brnjičke reke.
Kanjon koji smo slučajno otkrili preko Interneta bio je razlog za težak, ali vanredno uzbudljiv put >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kroz neotkrivene lepote nacionalnog parka „Đerdap”. Inače, za one koji ne znaju, Brnjička reka se uliva u Dunav desetak kilometara nizvodno od Golupca. Nastaje sastajanjem kučajske Vukosave i reke Derezne, a četiri kilometra pre sela prerasta u nezaboravan kanjon, obrastao gustom šumom isuviše da bi bio lako dostupan. Iako u gornji deo kanjona možete da uđete kod sela Donja Radenka, gde od Beograda stižete preko Požarevca, Kučeva i Duboke, i da uživate prvo u njegovom miru, u nižim delovima slede retka uzbuđenja u kojima nije moguće ostati suv!
„Do svega vrednog teško se stiže”, setih se reči iz detinjstva. Tako, samo oni koji velikim trudom zasluže, mogu da vide šumsko-kameno-vodene retkosti Brnjice.
Sišli smo polako, dva rendžera džentlmenski i pažljivo trude se da svaki korak bude bezbedan, iako je kamenje prilično nepouzdano, a spust do reke strmoglav. Šteta bi bilo kanjon slikati s visine, jasno mi je posle prvih prizora malih vodopada kroz gusto granje.
Mir Brnjičke reke potpuno ispunjava strahopoštovanjem da se tiho spustimo na njene vode. Nema tragova skorašnjeg prolaska ljudi, ali se zna da je Brnjica stecište zaštićenih vrsta ptica koje povremeno čujemo, ali i retkih biljaka. Pored koprivića, stanište je i mečje leske, vrste leskinog drveta za koju malo ko i zna, priča Siniša Milosavljević, šumarski tehničar i čuvar Nacionalnog parka „Đerdap” u golubačkoj regiji.
Dok krči put do reke, iskusni rendžer Aleksandar Stojanović objašnjava da se silazi korak po korak i da gumene čizme koje su neophodne za prelazak kanjona mogu da budu iznenadno klizave. Ali, i da spuštati se niz kanjon podrazumeva i dva tesnaca, pored kojih nemate prolaz i jedini način je da ih preplivate, odnosno skočite ili se spustite niz vodopade kada naiđu, pa birajte! A kada skakanje prođe, kupanje pod slapovima bolje je sigurno od svakog đakuzija. Voda Brnjice u tom užitku i posle napora kroz kanjon ne deluje naročito hladno.
Gornji tesnac se sastoji iz tri vodopada, dva manja i jednog čak pet metara viokog. Oprema za vodu uskoro postaje neophodna: ušuštamo se u avanturu!
Niz prva dva vodopada se spuštate kao niz tobogane akva parka za koji vam nije potrebna ulaznica. Na pojedinim mestima je plivanje bilo neophodno, ali i nenadano. Posle drugog vodopada voda koja vam je do kolena odjednom prerasta u lonac dubok preko vaše glave, a posle par metara je opet otprilike do kolena. Fotoaparati se i nose najviše zato da ovekoveče izneadno iznenađenje onih koji upadaju u neočekivani hladni „lonac”.
A kad stignete do trećeg vodopada, iskusni vodiči imaju dve opcije. Za nespremne da idu kroz šumu, a za avanturiste da vas spuštaju preko užeta od kog se napravi improvizovani pojas, ako vas je više onda jednog po jednog, niz vodopad. Kao „šaptači” poznavaoci kanjona vam šuškaju gde i kada da stanete. Spust se završava preplivavanjem zelene lagune koja opasuje vodopad. Najlepše je ako nakon toga postupite kao mi: vatra na obali za mokre je ne samo spas, već i užitak kakav se ne da opisati.
Obično, dobri poznavaoci Brnjice za publiku na kraju skaču sa vodopada, uz aplauze onih koji se već greju. Široki deo kanjona koji sledi uglavnom se prolazi kroz šumu, sve do drugog tesnaca koji iako na pojedinim tačkama jako uzak, zahteva plivanje. Premda drugi tesnac nema vodopada nija ništa manje zanimljiv od prvog. Na pojedinim mestima je u njemu kanjon toliko sužen da raširenih ruku možete da dohvatite zidove. Ali, uz visoke litice ne možete da izađete iz kanjona i zaobiđete ga. Pokazalo se da su za to najbolja ronilačka odela, jer održavaju temperaturu kada zagrejani ponovo uskačete u hladnu vodu. A da je prste na nogama neophodno zaštiti dokazuje oštro kamenje koje, uprkos plavetnilu Brnjice na pojedinim neopisivim mestima, ako ste u letnjoj obući itekako neprijatno osetite.
Pri izlasku iz kanjona sunce je sve jače. Posle tri sata, srećno iznemogli napuštamo stazu fascinantne, ali nepredvidive Brnjice. Biti mlad duhom, pokazalo se najvažnijim.
Mirjana Nikić
objavljeno: 15.09.2011.
