Izvor: TvojPortal.com, 11.Feb.2012, 14:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dvorci Jalte
29.06.2011.
Jalta se smestila na jugu poluostrva Krim i postala sinonim mesta opčinjavajuće prirode, velelepnih zdanja, čuvenih umetnika i istorijskih događanja i ličnosti. Spisak je pozamašan: Puškin, Tolstoj, Čehov, Gorki, Rahmanjinov, Staljin, Ruzvelt, Čerčil, Hruščov, Brežnjev, Gorbačov...
Kada se spomene Jalta obično se pomisli na konferenciju predstavnika SSSR, SAD i Velike Britanije na kojoj su se njihovi lideri Staljin, Ruzvelt i Čerčil dogovorili >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << o okončanju Drugog svetskog rata i raspodeli svojih interesnih zona. Ma koliko da je taj događaj bio značajan za dalju svetsku istoriju, on nikako ne može da bude sinonim za jedno područje koje je po mnogo čemu bogatije, lepše i zanimljivije.
Istorija i umetnost zajedno
Jalta se sa okolnim mestima Livadija, Koreiz, Alupka, Mishor, Masandra, Nikita, Gurzalj smestila na jugu poluostrva Krim, u podnožju planine Ai-Petri (najviši vrh 1545 metra). Na tom mestu se spajaju i ukrštaju planinska i morska klima. Početkom maja vrhovi su još pod snegom dok se na plažama kupaju i sunčaju mnogobrojni kupači. Padine Ai-Patri su pri vrhu strme i sure, a kako se bliže neobično plavom moru (teško je prihvatiti naziv Crno more) prvo ustupaju mesto vinogradima čuvenih krimskih vina, a potom raznovrsnom mediteranskom rastinju: borovima, čempresima, smokvama, maslinama, poljima ruzmarina i lavande, brojnim egzotičnim vrstama biljaka uključujući i džinovske sekvoje. Krajem aprila i početkom maja Jalta je prekrivena nežno ljubičastim grozdastim cvetovima glicinije.
plaža Faros
Kad se sve to sagleda postaje jasnije zašto su carevi, grofovi, gubernatori i drugi moćnici tu podizali svoje letnjikovce, dače i dvorce. A veliki broj umetnika koji je ovde dolazio na odmor, nalazio je inspiraciju za svoja dela ili ih je baš tu stvarao.
Među carskim dvorcima ističe se letnja rezidencija poslednjeg ruskog imperatora Nikolaja II Romanova u Livadiji. Glavni arhitekta bio je Nikolaj Petrovič Krasnov (1864 - 1939). On je i za nas značajan jer je od 1922 do 1939. godine projektovao zdanja u Srbiji od kojih spomenemo zgradu - lepoticu Vlade Republike Srbije u Nemanjinoj ulici u Beogradu, Krasnov je po stilskom opredeljenju električar ("odabirač"), koji uspešno spaja razne stilove u originalne arhitektonske celine koje harmonično uklapa u prirodno okruženje. Izuzetan primer za to je upravo ovaj dvorac. U oktobarskoj revoluciji bio je opustošen. Njegove dragocenosti su uglavnom nestale bez traga, nešto je prodato na aukcijama, a manji deo smešten u muzeje. Kada je u ovom dvorcu održavana čuvena konferencija velikih sila, nameštaj je donet iz Moskve.
Dvorac cara Nikolaja II Romanova sala u kojoj se održala konferencija
Po toj konferenciji dvorac i Jalta postali su poznati u čitavom svetu. O tom događaju toliko je pisano da bi svaka interpretacija bila nepotrebno ponavljanje. Pa ipak, nešto što nije baš toliko istorijski značajno nije naodmet spomenuti da bi se dočarala atmosfera u kojoj su velika trojica krojila planove za svet. Konferencija je održana od 4 do 11. februara 1945. godine. Pregovaralo se u foajeu dvorca u kome je bio smešten okrugli sto neupadljivog izgleda. Potpisivanje dokumenta obavljeno je u bilijar sali koja je izvorno bila dekorisana u engleskom, Tjudor, stilu. U posebnoj prostoriji gde se nekada čekalo na prijem kod cara Staljin i Ruzvelt su se dogovarali o statusu dalekog istoka. Unutar dvorca bila je smeštena američka delegacija sa Ruzveltom, zbog njegovog invaliditeta. Delegacija Velike Britanije bila je u dvorcu Voroncova, a sovjetska u dvorcu Jusupova (takođe delo arhitekte Krasnova).
Zbog lepote i ljubavi
Nedaleko, u podnožju Ai-Patri, grof Galicin sagradio je svoj dvorac. Do njega vode stepenice duge oko kilometar. Po dimenzijama nije velik, ali je skladno komponovan, tako da se, zajedno sa lepo uređenim parkom, prirodno utapa u planinski ambijent. Dvorac je popularno nazvan "Jasna Poljana" ili Tolstojeva kuća u čast Lava Nikolajeviča koji je tu boravio 10 meseci. Ovde je napisao svog Hadži Murata" i druge priče. Pred kućom je podignut monumentalni spomenik Tolstoju - od gromade sivog krimskog mermera isklesena je njegova bista. Ovo je jedan od retkih dvoraca iz kojih se ne vidi more, ali se zato vide razuđeni vrhovi planine Ai-Petri.
Među najznačajnijim jaltskim graditeljima su grofovi Voroncovi, gubernatori Novorosijske oblasti koja je obuhvatala Krim i znatan deo južne Ukrajine uključujući i Odesu. Njihova moć vidljiva je u svakom detalju, uporediva sa rangom careva. Njihov dvorac delo je engleskog arhitekte Edvarda Blora (1789-1879) koji je radio dekoraciju i fasadu Vest-minsterske opatije i Bikingemske palate u Londonu. On nije nikad neposredno učestvovao u gradnji niti je ikada video svoje delo.
Gradnju je poverio svojim saradnicima i lokalnim majstorima koji su zaista majstorski ostvarili njegove ideje inspirisane engleskom srednjovekovnom arhitekturom u kombinaciji sa arapskim elementima. Mesto gde je dvorac sagrađen zove se Alupka. Arhitekta je vešto uklopio ogromne stene, koje su se nekadsurvale sa vrhova Ai-Patri, u park, možda najlepši na Jalti.
Pored njih i bogatog rastinja, parkom protiču brojni potoci i rečice sa malim vodopadima i proizvode šum koji, stopljen sa pesmom brojnih ptica stvara jedinstvenu zvučnu sliku. Ovom prizoru posebnu lepotu daje more koje se iz ovog zdanja možda najbolje vidi i oseća.
Grofovi Voroncevi su se družili sa carevima, a još više sa umetnicima. Dvorac je bogat sslikama, skulpturama i delima primenjene umetnosti poznatih majstora iz Italije, Francuske i drugih zemalja. Ovde je Rahmanjinov našao inspiraciju za svoje kompozicije a Fjodor Šaljapin imao svoj poslednji javni koncert. Puškin je "Evgenija Onjegina" pisao u biblioteci dvorca Voroncovih u Odesi za vreme svog progonstva, nadahnut Jelisavetom, lepom ženom Mihajla Voronceva, koja mu je poslužila za lik Tatjane. Na marginama rukopisa crtao je delove njenog lica, ruke idruge detalje gledajući njenu bistu. Pretpostavlja se da je uradio i njen portret kada je bila u zrelijim godinama. Savremenici su govorili da je i u svojim šezdesetim godinama bila lepa i ženstvena.
Čudesni život ovih očaravajućih zdanja možda se najbolje oseća u dvorcu cara Aleksandra III. Prostor na kome je sagrađen zove se Bogomdanaja (Bogomdana), što samo po sebi govori o ambijentu. Na tom prostoru su Voroncovi prvo sagradili neki manji majur koji je stradao u nevremenu. Nakon toga sagrađen je 1870. manji dvorac. Tu se rado svraćali ruski carevi, jer je predeo posebno osunčan. Voroncovi su odlučili da sagrade veće zdanje pa su angažovali Bušara, jaltskog arhitektu francuskog porekla. On je dobro poznavao francusku arhitekturu, pa u tom maniru, po ugledu na dvorce Loare, počinje gradnju. Godine 1879. car Aleksandar III sve kupuje, jer se ambijent veoma dopadao njegovoj ženi koja je bolovala od tuberkuloze. Dalja gradnja se poverava Maksimilijanu Jergoviču Masmaheru (1842-1906) poreklom Nemcu koji je bio profesor na akademiji u Sankt Petersburgu. On je izmenio prvobitni plan i stvorio pravo bajkoliko izdanje.
dvorac cara Aleksandra III
Inspiracija Agate Kristi
Od Oktobarske revolucije do 1930. godine, dvorac je bio prazan. U drugom svetskom ratu Gestapo je imao tu svoj štab, ali su dolazili tu samo danju, jer su se noću bojali krimskih partizana. Posle rata, jedno vreme bio je pretvoren u sanatorij, a nakon toga tu je bila uprava kolhoza. Od 1947-1953. dvorac je pretvoren u daču Josifa Visarionoviča Staljina. Posle njegove smrti dvorac postaje državna rezidencija gde su rado dolazili Hruščov, Brežnjev i lideri Varšavskog pakta. Gorbačov dvorac predaje Ermitažu. Raspadom SSSR pripada Ukrajinskom zavodu za zaštitu spomenikaa. Enterijer je dobro sačuvan sa značajnim delima ruskih slikara jer je car Aleksandar III bio strastveni kolekcionar. Prostrani park oko dvorca sada je zapušten.
Najatraktivniji dvorac Jalte, koji je postao svojevrsni simbol čitavog Krima je dvorac nazvan Lastavičje gnezdo.
Dvorac Lastavičje gnezdo
Sagrađen je 1912. po planovima arhitekte Šervuda inspirisanog srednjovekovnim gotskim dvorcima, a po narudžbini nafnog magnata Šteingela, za balerinu, u koju je bio zaljubljen. Dvorac je ralativno mali što je razumljivo, jer je sagrađen na vrhu gotovo nepristupačne litice koja se okomito izdiže iz mora. Odakle god da se pogleda deluje opčinjavajuće. Agata Kristi je u njegov ambijent smestila radnju svog romana "Deset malih crnaca". Dvorac je danas pretvoren u eksluzivni restoran.
Na Jalti i njenjoj neposrednoj okolini ima još mnogo zanimljivi dvoraca, ali njihovo opisivanje zahteva mnogo prostora. Ipak, nikako ne može da se zaobiđe jedno zdanje udaljeno od Jalte oko 70 km. Reč je o rezidenciji krimskih Tatara u Bahčisaraju, građenoj u tzv. osmanskom baroku. Infrastruktura ovog saraja u celini je sačuvana uključujući i čuvenu fontanu ljubavi koja je privukla pažnju mnogih umetnika, a najviše Mickijeviča i Puškina koji je tu boravio 1820. godine.
Prema legendi kan Guirei se zaljubio u robinju Diliare. Ta ljubav se nije ostvarila jer je lepa zatočenica isuviše patila za svojim narodom. Od prevelike tuge je umrla mlada i to je duboko potreslo kana. U znak sećanja na nju naredio je svom najboljem umetniku Omeru da sagradi fontanu koja će da simboliše bol i radost u životu. Puškin je inspirisan ovim događajem napisao poemu "Bahčisarajska fontana". Kompozitor Boris Vladimirovič Asafijev (1884-1949) je na osnovu te poeme 1934. godine komponovao balet sa istoimenim naslovom. Ovo značajno baletsko ostvarenje premijerno je kod nas izvedeno 1961. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu. Puškin je inače prvi položio cveće na fontanu. Od tada stanovnici Bahčisaraja polažu cveće svakog dana. Oni su se odužili Puškinu time što su uz samu fontanu postavili njegovu bistu a u centru grada poveći spomenik. Rezidencija danas predstavlja istorijsko-etnografski muzej krimskih Tatara.
Sanatorij “Žemčužina “(“Pērle”) Sanatorij "Kirov Holiday Center"
Strast za gradnjom nije nedostajala ni sovjetskoj vlasti. Ona uopšte nije ignorisala carski stil. Čak je htela i da ga nadmaši što je naročito vidljivo u podizanju sanatorija. To su ogromna zdanja sa parkovima veličine i po 10 hektara, koji mogu primiti i 1000 gostiju. Neki, kao npr. "Ukrajina" tako su raskošno građeni da je Hruščov zbog toga lično kritikovao arhitektu Efimoviča i zabranio mu dalji rad. Graditeljstvo Jalte karakteriše još jedna vrsta građevina. Svakoj socijalističkoj zemlji je ponuđeno da sagradi svoj objekt za odmor. SFRJ je tu ponudu prihvatila. Ta velelepna i velika zdanja znalački su uklopljena u krimski ambijent.
kuća pisca Čehova na Jalti
O privatnim vilama i dačama moglo bi se mnogo pisati. Ovom prilikom zadržaćemo se samo na jednoj koja je, po opštem mišljenju najoriginalnija. Reč je o dači velikog pisca Antona Pavloviča Čehova, u kojoj je proveo poslednjih pet godina života stvorivši čuvena dela: "Tri sestre", "Višnjik", "Dama sa psetancetom" i druge. Njegova kuća bila je snažni centar duhovnog života. Najčešći gost bio je Maksim Gorki koji je tu u parku imao klupu za odmaranje. Čehov je lično održavao ovaj park zasadivši čak 140 vrsta biljaka. Kuća je danas pretvorena u muzej sa obiljem podataka o životu i radu velikog pisca.
