Izvor: TvojPortal.com, 13.Feb.2012, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ариљске пирамиде – истина или сплет фантастичних подударности?
Да ли су и наши преци били загледани у Сиријус? Шта имају Нил и сфинга са нашим просторима? (сценарио, написан пре неколико година за истоимену тв емисију „Човек се боји времена, а време се боји пирамида“, прерађен као новински текст)
Шта знате о једном малом месту у западној >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << Србији које има мање становника него поједине београдске улице?
О Ариљу.
По логици ствари ништа, али вероватно ипак није тако. За то је крива ариљска малина, сада већ надалеко чувена у свету. За друго место се изборило ариљско рубље, које је одавно синоним за квалитет у тој области. А на трећем … гужва. Тој позицији је најближа прелепа планинска река, Велики Рзав,
(као последња, целим током(преко 50 км), незагађена река у Србији, која привлачи све више туриста жељних девичанске, нетакнуте природе, онога чега је душа савременог човека најжеднија. Али, над Рзавом су се надвили тамни облаци.. Држава је решила да га избрише са кугле земаљске (потопи трима бранама), а све зарад новца.
Срамно али истинито (о свему више на овој веб адреси : http://www.tvojportal.com/component/k2/item/6740-год-саве-рзав-са%Ц4%8Дувајмо-реке.хтмл )
Али и пре ових ариљских брендова, за овај градић се знало и у бившој, социјалистичкој Југославији и то по малој привреди, која је била, по развијености, на нивоу неких тадашњих словеначких варошица, што је за остатак Србије била немогућа мисија. Мој отац је ишао у СИВ (Савезно извршно веће), испред ариљског Завода за запошљавање, да држи слово тадашњим комунистичким главешинама какав је то тајни напитак који користе Ариљци, те од ‘’градјана покорних’’(за младји нараштај, у питању је непотпуни назив легендарне српске ТВ серије), постају малопривреднички Астериx и Обелиx.
Било је разних „теорија” које су покушале да објасне ту економску српску аномалију, а једну, доста необичну, је релативно скоро изнела и жена- екстрасенс. Дошавши у Ариље, осетила је нешто, што би се најлакше могло назвати популарним термином: Пупак света.
Ту негде почиње и ова прича.
Да ли је дошло време да се овој малој, али пробраној екипи најдиректнијих асоцијација на Ариље дода још једна.
Подјимо тим путем.
А пут ме је водио ка Високој, удаљеном селу у ариљској општини. Тачније, ка Височкој бањи, и њеним висећим термама. Бајковитом месту у врлетном рзавском кањону, где људска похлепа за новцем још није стигла. Али и то је само питане времена, као и све што је везано за Рзав.
.
На том путу, ка свом одредишту, спазио сам два пирамидална брда. Асоцијација на пирамиде у Гизи је била недвосмислена. Стао сам и фотографисао.
Ту необичност сам касније само прокоментарисао у видео клипу о Височкој бањи на свом ‘’YоуТубе’’ профилу. Кад сам већ почео да заборављам на то, присетих се Босне, места Високо, те пронађених пирамида. О томе шта је све тамо откривено, претпостављам да сте чули, барем један део. И сама та коинциденција, са именом, је већ деловала као откровење али то је тек био почетак у низу сличности измедју места под називом Високо у Босни и Висока у Србији. То исто вече сам грозничаво, за само неколико сати, укомпоновао неколико чињеница и подударности у један видео клип и одмах га презентовао на нету. Није требало чекати дуго а видео клип су преузели многи електронски медији, а највише, где другде, но у Босни, те Б92 (видео поставке), Вечерње новости и ко зна ко још. За последицу сам имао затрпан инбокс писмима знатижељних, а између осталих, контактирао ме и сарадник Семира Османагића из Америке. Барем се тако представио.
Овде ћемо направити искорак у овом временски линеарном излагању. Зашто је важна ова последња информација? Зато што се цела прича, скоро све време, преплиће са радом, сада већ светски познатог археолога Семира Османагића, човека који је пронашао прве пирамиде у Европи. И то какве? Највећа медју њима, пирамида Сунца, је далеко већа и од Кеопсове.
За многе је то било чудо невидјено, осим за њега и њему сличне по знању. Јер пирамиде нису само Египат. Надјене су у Средњој и Јужној Америци, (Маје, Ацтеци …) што и није толико непознато широј публици. Али не само ту, већ су надјене на свим континентима, чак и у Европи, и пре ових Семирових, мада много, много мањих димензија. Једино их нису нашли на Антарктику, али како је кренуло са овим глобалним загревањем, и то је само питање времена. Има их чак и испод нивоа мора. Код јапанског острва Окинава, у Тихом океану, пронадјене су огромне правилно обрадјене камене плоче, зарасле у алге, а које су биле тако поредјане да се указивале само на једно - Пирамиде. И још једна занимљивост са светских меридијана на ову тему. Знате ли у којој држави има највише пирамида? Тешко да ћете погодити. У питању је Кина. У области Шенси налази се преко стотину гигантских пирамида потпуно непознатих широј светској јавности, смештених у забрањеној зони око града Ксиан.
Вратио бих се Семиру и Високој у Босни. Он је пронашао мноштво материјалних доказа, артефаката, подземних пролаза, чиме је само поткрепио своју теорију. У Високом, крај Сарајева нема скоро видјенијег египтолога који није дошао да посети ту археолошку локацију пар еxцелленце.Треба само напоменути да је Семиру на ноге дошла чак и екипа каирских археолога, и сто је још значајније, дала му подршку. Шта је то значило за градјане Високог, Босне уопште, не треба много причати. Том делу приче вратићемо се при самом крају. Само да напоменем, у Босни која још вуче ране из задњега рата; разорена привреда, вијетнамски синдром је уобичајена ствар, питање пирамида, за и против, било је подигнуто на ниво патриотизма.
Причу смештам на оно место где смо је и пресекли.
Као што сам вец напоменуо, прва веза са овим брдима из ариљског краја са пирамидама је била, логично, визуелна. Ту се није имало више ништа додати све до тренутка док нисам сам постао свестан тог имена Висока/Високо. Погледао сам летимице слике босанског брда Височице и ових наших, и учинило ми се да имају нешто заједничко. Преклапањем снимка преко снимка утврдио сам да чине скоро идентични угао на врху пирамиде. То је била прва у низу подударности.
Следеца копча је већ горе поменута заједничка именица: Високо/а. То је већ податак на коме ова прича добија на занимљивости. Некоме то можда и није неки доказ, али људима који се баве топонимијом, име много говори. Мало разјашњење. Научници који се баве том граном лингвистике, порекло многих народа, догадјаја, појава, имена река, планина итд … извлаче управо на основу имена. И сама постојбина Словена, нас самих, лоцирана је на основу заједничких речи за већину Словена, без обзира где сад живе. Поред ових, строго научних тумачења, има и других, попут херметичких учења, о томе да свака реч понаособ носи своју сопствену вибрацију, која ступа у интеракцију са окружењем, да име које носе поједини облици рељефа, ствари, имена људи и свега осталог у овом божјем тору, нису ни случајна, ни неважна.
Трећа подударност. Иста географска ширина. Поново се враћам на ту реченицу. Просечно обавештеном човеку та информација много не говори. Али, дим је обично поуздан показатељ да негде има ватре. Четрдесеттрећа паралела северне хемисфере, Високог у Босни и Ариља у Србији, ипак можда нису случајност. Наша планета је једна огромна динамо машина и то машина широког спектра енергетског зрачења. Свима је барем познат магнетизам. Магнетска мрежа Земље састоји се од линија енергије познатих као ‘’лаy линес’’, магнетни меридијани. У Кини су познате као ‘’Змајеве линије’’. На местима гдје се те црте секу, ствара се вртлог, а тамо где се сече много црта, налази се јак енергетски вртлог. То су моћна, света, места древних народа који су познавали тај систем. Спирала је нешто што је присутно у свим културама а и у свемиру. Тачке на којима се те линије секу су те, на којима су људи хиљадама година уназад градили објекте различитих намена, који су им били од велике важности у тренутку градње. На тим су се местима градили у древно време камени споменици, мегалити (као Стонхенџ, нпр.), тумулуси или моундси ( у некима су гробови, а у некима су астрономске опсерваторије) па се на њиховим рушевинама, у каснијим временима, градила црква или замак. У јуну, 1921. британски фотограф Алфред Воткинс тражио је на својој географској карти најкраћи пут до неких мегалитских уметничко-историјски вредних градјевина Енглеске, за потребе свог фото серијала. Кад је та места означио круговима, остао је запањен. Сва историјска места лежала су тачно на једном правцу, протежући се неких 100 километара. Још је нешто приметио кад је, јашући на коњу с компасом у руци, обилазио та места. Споменути се правац протезао кроз цркве и капеле. Је ли тај поредак можда случајно такав? Воткинс је истраживао даље па је открио да су се, пре ширења хришћанства, управо на тим местима налазила паганска култна места.
И брдо Височица у Босни, алијас “Пирамида Сунца”, како ју је назвао Семир, је такодје типичан пример. На њеном врху и дан данас постоје остаци некадашњег средњевековног града. Та сличност географских ширина се може тумачити и са становишта положаја звезда, што је већ одавно познато на примеру египатских пирамида. Пошто ћемо о томе подробније причати, вратио бих се на Стонхенџ и њему слична места, која су највероватније била, поред много чега другог, и опсерваторије. Ту географска ширина игра велику улогу.
И још нешто. Вероватно да је и вама запало за око неколико релативно узаних појасева на земаљској кугли, где су сконцентрисани многи велики светски градови. То се може донекле и рационално тумачити климом и сличним, али има ту још нечега ... вероватно.
Четврта спона. Звезде.
Остала ми је, још из младости, утиснута једна реченица из уџбеника, која отприлике овако гласи: „Од кад се наш далеки предак усправио и стао на две ноге, отад му је поглед био упрт и у звездани свод”. Баш поетично. Шта је писац хтео да каже? Вероватно да нас је бескрајни свемир од најранијих дана људске цивилизације побудјивао на размишљање. Искрено речено, та крајња питања око свемира, попут односа време – простор, почетак – крај, мене дубоко интересују, а вероватно и не само мене. Али, да ли у тој нашој загледаности у сјај звезда има нешто више од пуке знатижеље. Африка је, са својим наследјем, право тло за такву причу.
Прво, по званичној науци, Африка је место где се десио тај коперникански преокрет у нашој еволуцији, кад смо почели да се разликујемо од осталих животиња. Како се то десило и даље је предмет мноштва теорија. А друга верзија није ништа мање занимљива. Она говори о некој чудној вези звезда и нас, а бољег примера од египатских пирамида за тако нешто нема.
Пирамиде фасцинирају људе од вајкада. Вероватно од како су направљене, јер и на овом нивоу технике, такав подухват би био на граници могућег. Онда можете замислити како је то изгледало тадашњим становницима земље пре више хиљада година. Довољан је и овај фасцинирајући податак, да је терен од неколико хектара на коме су пирамиде изградјене, значи ондашња нулта тачка, тако перфектно изнивелисана да су одступања мања од једног сантиметра. Но цоммент. На ту тему је написано књига и књига, па вам је вероватно велики део тих тема познат. Ја бих о нечем мање познатом. Древни египћани су на неки начин стекли софистицирана знања о звездама. Распоред три главне пирамиде у Гизи се савршено подудара са распоредом Сиријуса и његова два пратиоца (фотос 04).
Дугачки тунели у Кеопсовој великој пирамиди усмерени су ка тим звездама и омогућавају да се виде чак и дању. Ови тунели су усмерени према Ориону са запањујућом тачношћу. Могло би се рећи да уистину три пирамиде у Гизи представљају веран одраз три звезде Орионовог појаса на земљи с идентично пренесеним угловима између дужина које их повезују. Орионов појас, звезда Сиријус (најсјајнија звезда на небу) и Млечни пут чине јединствену целину, као што је Египат целина на Земљи. И док велике пирамиде представљају звезде Ориона, друге пирамиде представљају суседна сазвежђа, Нил је земаљски пандан Млечног пута – небеска река. Изгледа да су и градитељи пирамида у Кини гледали у исто небо. Ове кинеске пирамиде су поређане према сазвежђу Орион исто као и пирамиде у Гизи. Свему томе, дозу још веће загонетности, додаје податак да је Сиријус Б савремена наука открила тек пре сто и нешто година. То је први откривени бели патуљак. А једва видљив Сириус Ц, и то уз помоћ најјачих телескопа, познајемо тек неких десетак година.
Овде не могу а да не поменем афричко племе Догона, који нису у никакој директној вези са овом причом али кад се помене звезда Сиријус, они су незаобилазни. Догони немају никакву опрему за посматрање звезда, али знају да је Сунце центар нашег соларног система и да Месец кружи око Земље. Они знају да су орбите планета у нашем соларном систему елиптичне а не кружне, да Јупитер има месеце а Сатурн прстенове. Њихова главна светковина усредсређена је на звезду Сириус, најсјајнију звезду на ноћном небу (8,6 светлосних година удаљена од Земље), у сазвеждју Ориона. Догони су очигледно некако закључили, пре много векова, да Сиријус није јединствена звезда, него да их има три. Рекли су да постоји главна звезда, и да око ње кружи друга звезда којој су приписивали карактеристике једног густог и екстремно тешког објекта, знаног данас као „бели патуљак“. Бели патуљци су мале густе звезде. Сириус Б је чак мања у пречнику од Земље. Једна кашичица те звезде тежила би преко 5 тона. Мада Сириус Б не може бити видјен голим оком, Догони тврде да његова орбита траје тачно 50 година што је касније и потврдјено, а трећа звезда је откривена тек 1996 г. Више него фантастично, али истинито.
Они тврде да су им та, и јос многа друга фантастична знања (за која немамо времена) пренели хуманоиди који су слетели ковчегом, а чија је животна средина вода.
А сад повратак на наш простор. Погледајмо „наше пирамиде” из птичје перспективе.
Ова два пирамидална брда су поредјана под истим углом као и египатске пирамиде.
Гиза из птичје перспективе
Случајно или не, кад смо код тога, јос једна коинциденција се ту провлачи. Погледајте угао измедју правца простирања пирамида и сфинге, иначе далеко старијег објекта од самих парамида.
Присетите се сад приче о магнетним меридијанима, њиховим сечењима која праве вртлоге и објектима који су прављени на тим местима, а посебно оног дела, где се помиње да су на тим истим местима много касније грађене цркве. Ово је слика цркве св. Ахилија у Ариљу. Повуцимо линију њеног простирања по дужини.
.А сад је преклопимо преко слике наша два брда. Да, управо тако. Угао је исти као и угао који праве сфинга и пирамиде. Не бих сад на томе правио неке директне паралеле али, да је ово занимљиво - јесте.
Вратио бих се лингвистици. Многи научници тврде да је прапостојбина Срба у ствари Индија и наводе мноштво истих речи попут: ; багас - бог; братх - брат; бхала - бела; цхата - чета; дети - дете; див - див; дина - дан; даса - десет; дама - дом; гирја – гора итд. Један Арапски путописац из десетог века помиње обичај Срба да своје мртве спаљују у чамцу, што је поново директна веза са Индијом. Они су се одатле, из Индије, проширили у Малу Азију, а нешто касније одатле су прешли и у Европу, а један део Срба се населио и у Египту. После смрти фараона Пепија ИИ, ти Срби завладали су подручјем које су населили, и та њихова владавина трајала је од 2261. до 2052. године старе ере. Ту теорију заступа француски египтолог Маспер Гастон, и не само он, који каже да су Срби из Сарбарске стигли у Африку у три наврата. Гастон своју тврдњу заснива на српским натписима на египатским пирамидама и каменим споменицима. Србе су Египћани називали “краљеви пастира”, а владали су Доњим Египтом. Ако у овоме има и зрно истине, онда паралела Србије и Египта добија на тежини. Дакле имамо пирамиде и овде и у Египту, реке Нил и Мали Рзав, па чак и сфиингу и њеног сличног парњака који можда, у неким прастарим временским слојевима, самује испод данашње цркве. Можда је и на овим просторима Сириус имао неку чудну улогу.
Овде ће бити прекид са теоријом, и одавде крећемо, да не кажем, враћамо се на терен. Како тврде археолози, ако тражиш артефакте на неком локалитету, увек их тражи у подножју а никако на врху. Јер временом, све што се обруши, логично, котрља се доле. То сам и прво урадио, али ништа посебно нисам нашао. Касније сам се попео на врх веће “пирамиде”. Мислим да би искусни радистезиста, рашљар, овде имао посла. Доста давно, и ја сам један кратак период времена провео држећи висак у рукама са релативно солидним успехом. Али мањак знања, јер у то доба није се имало где шта прочитати на ту тему, и не пражњења нагомилане енергије по раду, учинили су то да сам ту “моћ”, скоро сасвим изгубио. Дошавши овде, пожелео сам да се поново окушам. Према учењу херметизма, сваки спољњи облик уско и неодвојиво је повезан с одговарајућом енергијом и садржајем, слично Аристотеловом учењу о јединству идеје и облика. Стога већ сам облик пирамиде значи посредовање једне више енергије. Постоји врло различит и разноврстан низ појава повезаних са пирамидама, од оног фамозног и помало баналног оштрења старих жилета под макетом картонске пирамиде, што је открио чешки инжењер Карл Драбал, а то и патентирао у заводу за патенте, преко разних исцелитељских, корисних деловања, иницирања буђења животне енергије и виших психичких искустава измењене свести у доживљају спокојства и духовног увида.
Покушаћу да будем самокритичан колико је то могуће, јер је то најтеже. Кажу да је песимиста, оптимиста који располаже чињеницама. Цела прича око ових ариљских пирамида је почела као моја интелектуална спекулација, на основу чињеница које сам претходно образложио, а које, као такве, у сфери идеја, и пију воду. Ствар се сасвим мења кад се оде на терен, кад та теорија треба да добије конкретну потврду. Не би се повео слоганом шездесетосмаша који су се носили крилатицом да ” треба бити реалан, тражити немогуће”. Доиста, два-три изласка на поменуту локацију, нису никакав аргумент да ту нема ничега, али ни вероватноћа да су ова два брда уистину пирамиде није велика. Због непознавања терена (пауза од скоро 30 година), тек сам по постављању видеа на YоуТубе схватио да брда јесу на путу за Високу али да је ипак у питању друго село, да се не би то протумачило како намерно прикривам истину. Чак и Семир Османагиц, после три године рада, и после силних налаза и даље наилази на немали отпор код једног дела археолоског естаблишмента
Али занемаримо све то. Као што рекох, око босанских пирамида, да ли јесу или нису то, и даље се ломе копља, али једно је сигурно. Број туриста који су посетили то место је на нивоу најпосећенијх туристичких дестинација у овом региону. Тако и овде, пирамиде можда и не постоје али паре потенцијалних туриста су сасвим реалне. Прави пример за то је језеро Лох Нес, те чудовиште које ту наводно живи – Неси. Многи су га „видели” али нико доказао, што уопште не смета бујици туриста, која не јењава деценијама. Држим да иако не верујете ни малкице у ариљске пирамиде, да је сама прича барем инспиративна и врло занимљива и штета би било не претставити је ширем читалаштву.
Завршио бих луцидним запажањем др Влада Јовановића, који ми се телефонски јавио из иностранства, по обљављивању видео клипа о пирамидама на Интернету, рекавши следеће: “Ариље одавно има Фараона (власника локалне кафане), само су му фалиле пирамиде.
Зоран Раковић
П.С. Неки делови текста су преузети са Интернета, али због велике временске разлике настале од писања до обљављивања, линкови изгубљени, те се овим путем извињавам писцима истих, што нисам у могућности да их наведем.
