Izvor: Politika, 09.Okt.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žilavi obarači ruku pobeđuju bildere
Pionirski pokret snagatora iz Pančeva: od kafanskih ili vašarskih turnira, do takmičenja u sportskim halama
Avangardni slikar iz Trstenika koji na svojim platnima prikazuje najdublja osećanja otuđenosti i prodire u podsvest izgubljenih duša, priznaje da ima tremu. Ali njegovi drhtaji ne naviru zbog prve samostalne izložbe, kojom treba da se predstavi umetničkoj javnosti. Ivan Glidžić, poznatiji među subverzivnim umetnicima na lokalu kao Žilijus, čovek planina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << težak oko 150 kilograma i visok dva metra, oseća unutrašnje nemire jer treba da stane uz specijalno dizajnirani sto i obori ruku suparniku.
Snagator, a emotivac, Žilijus je jedan od pionira sportskog pokreta koji je nastao u jednoj od pančevačkih teretana krajem prošle godine. Ako je Žilijus pionir, fitnes instruktor Marćelo Rusovan poznatiji kao Ruki je ideolog sportskog obaranja ruku. Ruki je želeo da napravi nešto novo, moćno i dinamično. Napumpani momci iz teretane tražili su nove izazove. Odavno su prevazišli mukotrpno podizanje tereta ili dosadno razapinjanje na spravama.
Ruki inače ne simpatiše bildere koji poziraju, pa se bacio na pretraživanje po Internetu i kablovskoj televiziji. Tamo je pronašao ono pravo. Konane koji obaraju ruke, za specijalno dizajniranim stolom. Sve je bilo tu: sirova snaga, tehnika, sudija, publika i reklame na sportskim kanalima.
Odmah je pozvao pančevačkog stolara Mileta koji je projektovao sto. Odštampao je 33 pravila svetske i evropske federacije i organizovao turnir. Do tog istraživačkog napora, Ruki je obarao ruke u kafićima ili na ponekom vašaru, gde se oni najveći i najširi međusobno odmeravaju, pokažu jedan drugom bicepse i krenu sa mirovnim dijalogom koji se svodi na „’Ajde da vidimo ko je jači”.
Obarao je ruke još u JNA, sa tipom koji je imao oko 130 kila ali je to bio čist amaterizam. Za tog anonimnog džina nije bilo vojničkih cokula, pa su mu organi bezbednosti dozvolili da jedini u Kraljevu nosi duboke košarkaške „najk” patike, a dozvola mu je bila potrebnakako se ne bi pogrešno shvatilo da je postao lobista za ulazak JNA u NATO. Ruki mu je oborio ruku za nekoliko sekundi.
Žolijus je, na drugoj strani Srbije, takođe predstavljao mitsku figuru na kafanskim nezvaničnim turnirima. Sa ogromnim šakama i bicepsima nešto napumpanijim od penzionisanog NBA krilnog centra Karla Melouna, nikada nije dozvolio da muruka bude oborena. I on je tražio nekoga sa kim bi bio ravnopravan. Preko Interneta je ubrzo sklopljen pakt među srpskim badžama sa sličnim dilemama. Ruki ih je sve okupio u Pančevu. Sa bajama iz teretane organizovao je otvoreno prvenstvo grada.
Došli su lokalni snagatori iz Pančeva, Beograda, poneko iz unutrašnjosti Srbije. Gradonačelnica Vesna Martinović se samoinicijativni priključila revijalnom delu, gde je obarala ruke sa devojkama, umesto sa opozicijom. Onda su se pojavili lokalni mediji, zbog gradonačelnice, pa su momci dobilii besplatni pi-ar.
– Pobedio sam. Bilo je to potpuno iznenađenje. Takmičio se naš proslavljeni džudista Siniša Šupić težak 105 kila, bivši prvak SFRJ. Podrazumeva se, rmpajlija. Iz Beograda je došao dečko sa 120 kila mišića, bio je tu i Arsenije Šetko, Pančevac, sadašnji šampion Srbije do 90 kilograma – kaže Ruki, četrdesetogodišnjak, inače prilično sitan. Metar devedeset, devedeset kila.
Snimke iz Pančeva je pustio na Internet, gde su se prikačili Hrvati i Makedonci. Hrvati su odmah pozvali Rukija i džudistu. Tako su postali učesnici mini balkanskog samita obarača ruku.
– U Zagrebu sam bio drugi, u kategoriji do 100 kila. Izgubio sam od momka iz Splita. Visok 2,08, a mršav. Ali ima ogromne šake, sav je kvrgav, obara snagatore širom sveta.
Turnir je organizovan u hard-kor prostoru za spartansko vežbanje, u podzemnoj garaži tržnog centra, sa oktagonima i ringovima, a publika je od takmičarabila odvojena policijskom trakom. Sjajna i prijateljska atmosfera. Pošto su sklopili savez sa Hrvatima, srpski sportski obarači ruku u pančevačkom grotlu organizuju prvenstvo Srbije. Devedeset takmičara po kategorijama, puna hala, atmosfera kao u Riju. Ruki postaje vicešampion u kategoriji do 100 kilograma. U finalu je izgubio od Jovana Radovanovića, laganog Beograđanina koji je rušio gromade od 140 do 150 kila.
Do superfinala je dospeo jedan od direktora „Koka-kole” za Zaječarski okrug. Sa 78 kilograma je pravo Biberče, ali je obarao ruke duplo težim borcima, među kojima se istakao kamiondžija pančevačke rafinerije.
Turnir u Makedoniji je konačno pokazao zašto trstenički Salvador Dali, gigantski Žilijus, strepi od sitnih i mršavih. Petostruki prvak Makedonije, nešto niži od 180 santimetara, mršav i žilav, pomeo ga je i osvojio još jednu titulu.
Mudrost obarača ruku sastoji se u sledećem: najvažnije je razvijati prste i šake. Bicepsi ovde ne igraju naročitu ulogu. Zato oni nabildovani najviše strepe od neuhranjenih fizikalaca. Strepe zbog još jedne stvari. Ministarstvo sporta smatra da obaranje ruku nije sport, već sportska veština, tako da obarači vežbaju u teretanama, deluju u poluilegali, bez prava da osnivaju klubove.
Aleksandar Apostolovski
----------------------------------------------
Česti prelomi
Naizgled bezazlen sport, obaranje ruku postaje sve opasniji. Ruki podseća da je na međunarodnim takmičenjima došlo do nekoliko teških otvorenih lomova. Zato šaka ne sme da ostane iza ramena. Tada se nadlaktica uvija i puca kao trska.
objavljeno: 10/10/2010
Pogledaj vesti o: Trstenik
