Izvor: Dzungla.org, 14.Nov.2013, 21:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trstenik: Neće Srbija nikl u komšiluku
TRSTENIK – U selo Veluće uvukao se strah. U ovom mestu prema planu „Srbija nikla“, već od nedelje trebalo bi da krene istraživanje rude i to na manje od kilometar od centra naselja. Ovde živi 200 domaćinstava koja se bave poljoprivredom, a u još devet sela u predviđenom eksploatacionom polju na potezu Trstenik – Vrnjačka Banja, u ekološki najzdravijoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << sredini, živi više od 8.000 ljudi! Mesto gde bi trebalo da se kopa simbolično se zove „Pečen grob“. „Srbija nikl“ se u dopisu poziva na rešenje Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, iako je Skupština opštine prošlog septembra isključila mogućnost kopanja rude na svojoj teritoriji, pa zato u opštini najavljuju pokretanje upravnog spora, a meštani blokadu puteva traktorima i telima. – Ako nas država ne zaštiti, organizovaćemo se i braniti naše pravo na zdrav život i rad – priča za „Novosti“ ogorčeni poljoprivrednik Miroslav Curaković, u čijem se gazdinstvu godišnje osuši 25 tona šljiva. – Planiraju otvaranje rudnika tik do naših oranica. Oko 300 domaćinstava Veluća i susednog Tobolca, generacijama se bavi poljoprivredom! Župsko vinogorje u aleksandrovačkoj opštini je na četiri kilometara od nas. Pa i to će potrovati! Nije ovo pustinja, ovde su sva sela puna. Meštanin Konstantin Živković kaže da će ustati i staro i mlado da brani useve i selo. Velućani se pitaju ko će kupovati čuveno trsteničko povrće u Srbiji? Ko će obilaziti čuveni manastir Veluće, zaštićeno kulturno dobro od 2004. godine? – Riđevštica ima 40 domaćinstava. Proizvode kukuruz, krmno bilje i žitarice, jer se bave stočarstvom. Mi od njih kupujemo prasad i junad, a oni od nas paradajz i kupus – objašnjava Živković. – Imamo 80 hektara pod hrastovom šumom, odatle beremo pečurke. Živimo pored manastira Veluće, gde tokom cele godine dolaze ekskurzije i turisti. Kroz selo prolazi reka Srebrenica. Ispod naših njiva su podzemne vode. Svi smo zabrinuti šta će se desiti ako stvarno krenu sa istraživanjima. Meštani okolnih sela podsećaju da je u njihovom komšiluku i izvor mineralne vode „Mivela“. Dodaju da su i Čajetina, Vrnjačka Banja, Topola bile na udaru, ali da je trenutno samo dolina Morave na meti. I selo Ruđinci, iako se spominje u dopisu „Srbija nikla“ izostavljeno je iz početka radova na istraživanju nikla i kobalta. – „Srbija nikl“ kaže da je produžilo dozvolu, koja je važila do decembra 2012. – predočava Miroslav Aleksić, predsednik opštine Trstenik. – Pitamo nadležne ko je mogao da produži rešenje mimo važećih zakona. Tražili smo i od Ministarstva i od kompanije da nam dostave to rešenje, a ni posle 10 dana nisu to uradili. Ukoliko je rešenje doneto, pokrenućemo upravni spor protiv Ministarstva.ISKUSTVA MIŠLjENjA o niklu u Makedoniji su podeljena. U video-materijalu koje je opština Trstenik dostavila medijima o poseti Kavadarcima, tamošnji gradonačelnik Aleksandar Panov izjavljuje da sve treba dobro da se premeri, da mora da se vidi kakav će benefit imati Srbija, a kakav Trstenik ako se iskopava nikl i, na kraju, da li će ući industrija ili će se razvijati poljoprivreda. Aleksić poručuje da lokalna, putna, infrastruktura neće biti na raspolaganju istraživačima u nedelju. Prošlog četvrtka delegacija opštine posetila je Kavadarce u Makedoniji gde odavno radi topionica nikla. U vazduhu je tamo, dodaju, tri puta veća koncentracija nedozvoljenih supstanci, a rudnik je čak 40 kilometara od naseljenih mesta, pa pravi ogromnu štetu. Čak se i ruda ne uzima sa lica mesta, već se dovlači iz Indonezije i Gvatemale. Otuda su Trsteničani rešeni da ne dozvole rudarenje u blizini centra opštine i pola kilometra od Veluća. EKOLOŠKA BOMBA ALEKSANDAR Ranđelović iz Pokreta zelenih ocenjuje da će ekološka bomba blago prirode pretvoriti u pustinju. Danica Batoćanin, referent za ekologiju, ističe da su dosadašnja iskustva pokazala da sama istraživanja i eksploatacija nikla dovodi do zagađenja podzemnih voda, vazduha i zemljišta. – Način izdvajanja rude iz zemlje miniranjem, dovodi do enormne buke i prašine koja posle završava u našim vodama I zemljištu. Naučnici su rekli da bezbedna metoda izdvajanja nikla ne postoji. Procenat jalovine je ogroman, a ona je puna sumporne kiseline.
OpširnijeVečernje Novosti
Pogledaj vesti o: Vrnjačka Banja
