Izvor: Politika, 18.Maj.2014, 21:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Simbol srpske književnosti dvadesetog veka

Otišao je čovek koji je objasnio zašto je Sunce daleko, koji su naši koreni, upozorio na deobe, opisao i vreme smrti i zla, bio i grešnik i otpadnik i vernik

Književnik i bivši predsednik SR Jugoslavije Dobrica Ćosić preminuo je u Beogradu, kako je potvrdila njegova porodica. Dobrica Ćosić rođen je 29. decembra 1921. u Velikoj Drenovi, kod Trstenika. Bio je srpski pisac, romansijer i esejista, politički i nacionalni teoretičar i redovni član SANU. Bio je prvi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predsednik Savezne Republike Jugoslavije od 1992. do 1993. godine. Nazivan „ocem nacije”, ostaće upamćen po romanima „Daleko je sunce”, „Koreni, „Deobe”, „Vreme smrti”, „Vreme zla” i „Vreme vlasti”...

U partizanski pokret uključio se na samom početku, 1941. godine, gde je bio je politički komesar Resavskog partizanskog odreda. Posle rata završio je Višu političku školu „Đuro Đaković” u Beogradu. Za predsednika Savezne Republike Jugoslavije, koju su, posle raspada biše SFRJ, činile Srbija i Crna Gore, izabran je 27. aprila 1992. godine. Posle samo godinu dana i sukoba sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, smenjen je sa te funkcije. Dobitnik je brojnih nagrada za književnost u Srbiji, i nekoliko književnih nagrada u svetu.

Usprotivio se smeni Aleksandra Rankovića 1966. godine, a 1984. je bio među osnivačima Odbora za odbranu slobode misli i govora, koji je branio sve protivnike socijalističke Jugoslavije, bez obzira na političke stavove ili nacionalnost. Dve godine kasnije bio je jedan od autora Memoranduma SANU, u kojem je analizirana tadašnja situacija u Jugoslaviji. Memorandum je naišao na burne reakcije u celoj zemlji.

Bio je i prvi srpski intelektualac koji je otvoreno predlagao podelu Kosova i Metohije. Govorio je da je njegova knjiga „Kosovo”, iz 2004. godine, sačinjena i objavljena da bude opomena, apel, sa predlogom sunarodnicima da se oslobode zabluda o južnoj srpskoj pokrajini.

„Na Kosovu i Metohiji Srbi treba da se bore samo za ono što nikome razumnom na svetu nije sporno da je srpsko pravo, srpska svojina i srpska svetinja. Savetujem da poštujemo pravo Albanaca na sve što je albansko na Kosovu i Metohiji. Zalažem se da sporazumom stvaramo uslove koji srpskom i albanskom narodu obezbeđuju budućnost čovečniju i spokojniju od prošlosti i sadašnjosti”, govorio je za „Politiku” Dobrica Ćosić. 

Posle 2000. objavio je dela „Piščevi zapisi”, „Srpsko pitanje”, „Pisci moga veka”, „Kosovo”, „Prijatelji”, „Vreme vlasti” i „Vreme zmija”. Poslednji Ćosićev roman „Vreme zmija” izašao je 2009. godine, i u ovom romanu reč je o dnevničkim beleškama koje su nastale u vreme NATO bombardovanja od 21. marta 1999. do 1. januara 2000. godine.

Prvi roman „Daleko je sunce” objavio je 1951. godine, i prema mišljenju kritičara, ova knjiga donela je nov, nekonvencionalan, problemski pristup tematici NOB-a, opisujući sudbinu jednog partizanskog odreda koji je suočen sa dilemom da li da nastavi borbu samostalno ili da pokuša da izbegne uništenje. U ovom romanu, jedan četnički kapetan optužen za izdaju, pred streljanje, kaže partizanu:

„Ja nisam izdajnik! Borim se za svoju otadžbinu, a ti nemaš otadžbine, tvoja otadžbina je boljševički SSSR. Ja sam nacionalista, borim se za Srbiju i svog kralja, a ti ubijaš Srbe za nekakvog Tita i Staljina. Izdajnik si ti, a ne ja.”

Okosnicu drugog Ćosićevog romana „Koreni” iz 1954. godine, čini sukob očeva i sinova, istorija raslojavanja jedne bogate seoske porodice, i upravo ova knjiga predstavlja početak ciklusa njegovih romana koji pružaju romansiranu istoriju moderne Srbije. Kako je pisao profesor Jovan Deretić, Ćosićeva snaga je u otkrivanju sudbinskih kolektivnih drama, dok su pojedinci određeni pre svega kao pripadnici mase i pokreta.

– Sve dok očevi i sinovi ne ukinu dramski sukob između sebe, srpsko društvo se duhovno, moralno i psihološki ne može konstituisati kao skladno „zdravo društvo”. Uostalom, savremena civilizacija i neoliberalni kapitalizam u čitavom svetu antagonizuju „stare” i „mlade”, očeve i sinove, ocenio je jednom prilikom za naš list Dobrica Ćosić.

Njegov trotomni roman „Deobe”, objavljen 1961. godine, nazivan i srpski „Tihi Don”, „posvećen je istorijskoj, sociološkoj i psihološkoj analizi četništva”.

Višetomni roman „Vreme smrti”, objavljivao je Ćosić od 1972. do 1975. godine. Junaci „Korena” našli su svoje mesto u tom romanu o Prvom svetskom ratu, borbi, stradanju i tragediji srpskog naroda. Profesor Ljubiša Jeremić pisao je o odnosu stvaralaštva Dobrice Ćosića prema istorijskoj istini, istoriji i utopiji. Ćosićevo delo Jeremić je video bez premca u nas, po dubini i dramatičnosti predstavljanja nacionalne istorije, pa i društvene, političke i kulturne.

 „U romanima Dobrice Ćosića nailazimo na znamenite političare i vojskovođe, ali i na pisce i na mislioce– na Pašića, Putnika, vojvodu Mišića, ali i na Slobodana Jovanovića, Vinavera. Takođe, danas možemo reći da je Ćosić pisac najtraženijih srpskih knjiga, ali i najviše osporavan, i od vlasti, i od raznih globalističkih ideologa, te je on zbog toga i nepročitani autor. Ćosić je bio među prvima koji su se sporili sa Titovim režimom, i sa samim Brozom, prvi koji je temeljno demistifikovao zvaničnu istoriju komunističke partije na ovom tlu”, napisao je Ljubiša Jeremić.

Osamdesetih godina, Ćosić je objavio dela „Vreme zla”: „Vernik”, „Grešnik” i „Otpadnik”. Knjigu „Vreme vlasti” objavio je 1996. godine; od 2001. do 2008, u šest knjiga, dnevnik „Piščevi zapisi”, a „Vreme zmija” 2009. godine.

 „Govoreći iz istorije, Dobrica Ćosić nastojao je da svojim vencima romana `Vreme smrti` i `Vreme zla` osvetli nacionalnu sudbinu kroz porodične nizove Katića i Dačića, i to tako da se otkrivaju fatalne istorijske greške, koje se u istorijskim zbivanjima zakonito ponavljaju”, zaključio je Ljubiša Jeremić.

Sam Ćosić istorizam u svojim delima nije nazivao ideologijom, već pojmom determinisane egzistencije, a za bavljenje srpskim pitanjem, po njegovim rečima, bio je motivisan prevashodno samom egzistencijom srpskog naroda.

U jednom od intervjua listu „Politika” Dobrica Ćosić rekao je:

– Živeo sam u vremenu u kojem, ako si moralno biće, ako imaš socijalnu prirodu, ako brineš za ljude, ako ti je stalo do ljudi i do naroda, nije se mogla izbeći i politička aktivnost. Motivacija da se bavim politikom nikada mi nije bila vlast, nikad, nikad, jer vlast po sebi mrzim, ona predstavlja potčinjavanje, nasilje, i nametanje svoje volje i svojih ideja koje u principu ne prihvatam, iako sam u mladosti bio revolucionar. Politika i javni život uzeli su mi sigurno dve knjige, dva romana. Utrošio sam mnogo vremena u javne poslove, u prosvećivanje Srbije, u njenu urbanizaciju. Verujem u smisao služenja ljudskom dobru i traganje za istinama o ljudima moga doba. Njegova poslednja knjiga– dnevnik bila je „U tuđem veku”.

Telegrame saučešća povodom smrti Dobrice Ćosića poslali su i Ivan Tasovac, ministar kulture, i Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova, koji je između ostalog rekao da je

Dobrica Ćosić „objasnio zbog čega je Sunce daleko, koji su, zapravo, naši koreni, upozorio na deobe, opisao i vreme smrti i zla, bio i grešnik i otpadnik i vernik ”.

M. Vulićević i Tanjug

objavljeno: 18.05.2014.
Pogledaj vesti o: Trstenik

Nastavak na Politika...