Izvor: Politika, 18.Jun.2011, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Pink” mi je nudio velike pare
Voditelj „Žikine šarenice” priča o psovci koja je obišla svet, dogovoru s Tijanićem, strancima koji osvajaju Srbiju, mestu rođenja Afrodite, hotelu za konje...
Psovka Žike Nikolića, izgovorena u živoj emisiji „Žikina šarenica” na RTS-u, podigla je na noge pola Srbije. Polemika je u medijima trajala nekoliko dana, a sve je, ipak, završeno u stilu one narodne: „Mir, mir, mir, niko nije kriv”.
Rođen je 1. marta 1950. u Jasikovici kod >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Trstenika. Profesor je ruskog jezika. Radio je u školi, a zatim kao novinar u „Vrnjačkim novinama”, Radio Vrnjačkoj Banji, u Radio Beogradu, a od 1986. je na Televiziji Beograd.
Mnogo putuje, pa su njegove priče o događajima i ljudima dragocene. U braku sa Zoranom, ekonomistom, ima dve ćerke: Ružicu (38) i Katarinu (31).
Zašto Vam se omakla psovka?
Dečak iz okoline Ljiga je odrecitovao pesmu. Usledio je aplauz. Na scenu su ušli igrači narodnih igara. I dok je ta igra trajala ja sam se dogovarao sa organizatorom o onome šta sledi, a istovremeno su me pritiskali da na scenu izađe još jedan pesnik. I ja sam, ne znajući da greškom majstora za ton nisam isključen, izgovorio i psovku: „Ajde, bre, je.. te, nije to pesma za Nobela”.
Kad je rođena Vaša emisija?
U jesen 2004. Pre toga sam vodio zabavni program „Nedeljom u devet”. A ova emisija je delo direktora RTS-a Aleksandra Tijanića. Tražio je da pripremim zabavnu emisiju koja će se temeljiti na tradiciji, ali i na savremenom životu Srbije. „Šarenica” se emituje nedeljom i subotom od devet do 11 sati.
Bežite li od nečega u „Šarenici”?
Pre svega od turbofolka. U emisiji imam lepu narodnu muziku, ali i klasičnu, pa neku vrstu džeza i gotovo zaboravljene stare narodne pesme, a i nove kompozicije. Zato tu učestvuju veliki narodni ansambli. I sve, uglavnom, ide uživo. Emisije se desetak meseci emituju iz studija, a u toku leta gostujemo u više gradova i sela Srbije. I to je, u tim mestima, pravi praznik.
Šta Vam smeta u Srbiji?
Odnos prema sredini u kojoj živimo. Naš čovek će da baci papir gde stigne. Oslobodiće se na isti način svega što mu nije potrebno. Ostaviće to pored puta. A Srbija je predivna zemlja, lepša od Švajcarske, ali Švajcarci na svakom koraku brinu o svojoj zemlji, a Srbija je najlepša – tamo gde čovek nije stigao.
Koja mesta izdvajate po lepoti?
Zaječar je okrečen, ima sređene ulice. Oduševio me i Svrljig, a onda sam otkrio tajnu zašto je to tako. Nekad je Niš bio kod Svrljiga, a sad je obrnuto. Pre stotinak godina Svrljig je bio privredni i zabavni centar tog kraja u kome je sve bilo i ostalo na svom mestu. I Čajetina na Zlatiboru je čarobno mesto.
Koje strance ste upoznali u Srbiji?
Osvojio me ruski bračni par muzičara iz Jekaterinburga Artur i Tanja. Sad žive u selu Sase pored Sremskih Karlovaca. Tu su godinu dana. Bili su u Srbiji pre dve godine i dopao im se taj prostor između Beograda i Novog Sada. Kupili su kuću. Imaju sedmoro divne dece koja idu u srpsku školu. Bili su nedavno gosti u mojoj emisiji.
A da li neki dolaze i sami?
Imao sam i takvih susreta. Jedna od njih je Holanđanka koja već pet-šest godina živi u Vladimircima. Kupila je veliku njivu i proizvodi zdravu organsku hranu. U Beogradu ima tezgu na Zelenom vencu. Bila mi je prošle godine gost u emisiji. I tada je poručila Srbima: „Manje kukajte, a više radite. Bićete zdraviji i srećniji”.
Šta svet zna bolje od nas?
Bio sam nedavno na Kipru. Tu sam video kako se ni od čega pravi svetska atrakcija, a mi to ne činimo ni kad imamo sve uslove za to. Kiprani pokazuju turistima dve stene u moru, na lepoj plaži, između kojih je, po legendi, rođena Afrodita, grčka boginja ljubavi. I sad, ko veruje neka veruje... A turista ko pleve. Svi slikaju te dve stene. A kod nas, na primer, u Starom Slankamenu, na Dunavu, u rajskom mestu, postoji kula koju su podigli Avari. A postoji i kula koju su sazidali Rimljani. A sve to zaraslo u korov, pa za te kule jedva ko i da zna.
Kud ste još putovali?
Bio sam gost Udruženja novinara Kine. Obišao sam Peking, ali oduševljen sam Šangajem. Taj grad kao da nije sa ove planete. On je, po svemu, van ovog vremena. U Šangaju sam putovao vozom koji se kreće brzinom od 400 kilometara na sat! To je najbrži voz na svetu. Doduše, kratka mu je relacija. Duga je 50 kilometara. Od grada do aerodroma. I taj put voz preleti za sedam minuta i dvadeset sekundi. Ali, samo dva minuta vozi punom brzinom.
A šta Srbija ima što svet nema?
Ima u Rudovcima kod Lazarevca hotel za konje. Otvorio ga je u svom zavičaju Raša, naš čovek koji živi na Floridi. Napravio je tu „Rašino selo” i u njemu hotel za konje. Zasad su tu samo njegovi konji. Kad pasu, na 300 metara od hotela, a Raša pozove jednog, samo se taj okrene i dođe kod njega. Ostali čekaju Rašin poziv.
Da li Vas je neka televizija vrbovala?
Pre pet-šest godina, kad sam pripremao „Šarenicu”, zvao me „Pink”. Nudio mi je velike pare. Mislio sam da je to neka šala. Ali, kazali su mi da nije. Ipak, za mene je reč – reč, ranije sam se o radu dogovorio s Tijanićem.
Čime se još bavite?
Pišem autobiografske knjige, a i takve pesme, koje objavljuje „Plato”. Naslov prošle knjige je „Majstor javnog servisa”. To je moja životna priča: od ovaca iz Jasikovice do zvezde RTS-a. A jednu pesmu i knjigu pesama posvetio sam ženi: „Čekajući Zoranu”.
-----------------------------------------------------------
Razumljivo za seljaka, a na nivou akademika
Kako ste odredili ime emisije?
Za emisiju koja je trebalo da zadrži naziv „Nedeljom u 9” pripremao sam kviz pod nazivom: „Šarenica”. Međutim, Tijanić je odlučio da se emisija zove „Žikina šarenica”. To je prva personalizacija emisije na Javnom servisu. A osnovni moto emisije je: „razumljivo za seljaka, a na nivou akademika”.
Slavko Trošelj
objavljeno: 19.06.2011
Pogledaj vesti o: Vrnjačka Banja
.jpg)
