Izvor: RTS, 19.Dec.2016, 14:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lazarev Megdan u Trsteniku

Na 2. Lazarevom megdanu, u organizaciji Kluba sportova snage "Huk" iz Trstenika, u sportskom obaranju ruku ove godine borili se 26 najboljih takmičara iz Srbije I okruženja.
Jaki. Snažni. Odvažni. Moćnih mišica, oštrog pogleda. U trinaest supermečeva nadmetali su se najbolji "obarači" iz Srbije, Crne Gore, Rumunije Bugarske. Demonstrirali su snagu, tehniku i brzinu. 

Onako kako >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se snaga odvajkada odmeravala, takmičarski se u svetu čini preko posla veka, a u Srbiji poslednjih sedam godina. Otuda se kod nas ovom disciplinom u desetak klubova aktivno bavi tek 200 sportista.
"Što se tiče obaranja ruke kasnimo u odnosu na Evropu, posebno na naše okruženje, Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku. Oni su daleko ispred nas, ali ih sustižemo", ističe Igor Kostić, predsednik Saveza Srbije za obaranje ruku. "Još nemamo zapažene rezultate na evropskim i svetskim takmičenjima, ali sa brojnih turnira u region redovno se vraćamo sa nekom od medalja."

Za razliku od Srbije,u susednoj Bugarskoj ovaj sport se neguje već tri decenije. Među muškarcima, ali i ženama. Njihovi takmičari osvojili su brojna šampionska zvanja.
"U Bugarskoj je velika tradicija obaranja ruke. Mnogo sportista kod nas obara ruke, više od pet stotina", kaže Detelin Jončev, balkanski prvak i svetski vicešampion. "Ipak, moram da kažem da su i srpski borci mnogo dobri, posebno u težim kategorijama."
Pokazao je to i Lazarev megdan: Srbija - Bugarska u četiri meča, svaki o šest rundi, borba nerešena.
"Ovo je kompleksan sport. Iziskuje i snagu, i izdržljivost, i brzinu, i fleksibilnost", naglašava Nenad Smiljković iz Kluba sportova "Huk" Trstenik. "Sve vrste fizičkih sposobnosti. Ljudi se pripremaju dugi niz godina za neki meč koji može da traje samo dve sekunde. I zbog toga je ovaj sport poseban."
Među četiri reprezentacije koje su se nadmetale za pobednička odličja, jedna se izdvojila. Crnogorska se i porodično borila.
"Dolazimo iz Sutomora. Ne bavimo se profesionalno ovim sportom. Amateri smo u njemu. Moja ćerka trenira odbojku, a ja sam ugostitelj. Treniram pomalo za sebe", objašnjava Stojan Sekulović, koji ponekad odmeri snagu i sa ćerkom. "Ona pobeđuje uvek. Žensko je mora da pobedi. Ako ne na snagu, onda na šarm."
Njegova ćerka Vasilisa trenira tek godinu dana:"Više da bih učinila tati, jer je moja prva ljubav odbojka. Mislim da okolina ima pozitivno mišljenje o tome."
Popuštanja na megdanu nije bilo kada je Vasilisa sa Jelenom ukrstila ruke. Borba jedine dve takmičarke na turniru bila je neizvesna do poslednjeg časa, a rezultat nerešen, pa su po pehar ponele obe.

Novosađanka Jelena Uzelac, prvakinja Srbije u obaranju desnom rukom, sportom se aktivno bavim poslednjih petnaest godina, a ovim samo godinu dana:
"Obaranju ruku privukla me je neka borba, jednostavno. Borba za opstanak, borba za život. Treba mnogo da se radi, mnogo odrucanja. Samo disciplina, rad i odmor. Veoma je važno dovoljno odmoriti organizam nakon napora. Ponekad snage odmeravam i sa kolegama
I, da budem iskrena, zadovoljna sam rezultatom."
A zadovoljna je bila i cela srpska reprezentacija. Sa šest pobeda u deset mečeva dominirala je na "Lazarevom megdanu". Poeni koje je osvojila obezbedili su joj plasma na završni evropski turnir, dogodine u Poljskoj.
rts.krusevac@rts.rs 
 

Nastavak na RTS...

Večernje novosti: Kad jake žene obaraju ruku