Izvor: Blic, 08.Okt.2011, 03:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobrica Ćosić, simbol
Dobrica Ćosić je iznova zahvaljujući, nazovimo to, slučaju Nobel, izbio u žižu javnosti što je, između ostalog, po mnogima, otvorilo niz pitanja; od ponovnih osvrta na, kako se to kaže, lik i delo do toga šta nam čitav slučaj, poput ogledala pokazuje.
Rođen je u Drenovi (kod Trstenika) 1921. u Kraljevini SHS, a u javnu orbitu vinuo se svojim prvim delom "Daleko je sunce” koje je doživelo veliki uspeh. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Njegov ukupan opus danas, koliko je poznato, broji preko 25 naslova romana, memoarske proze, eseja"
O njemu i njegovom delu napisano je više od 10 knjiga, a među autorima su Danilo Kiš, Slavoljub Đukić, Radovan Popović, Zoran Ćirić... U pogledu procene i ocene književni opus Dobrice Ćosića deli i publiku i kritiku po raznim pitanjima - od vrednovanja i mesta u srpskoj književnosti, preko rangiranja unutar opusa, pa nadalje. Slovi za jednog od najčitanijih pisaca, neke njegove romane prati epitet "kultni”, prisutan je u lektiri, dobitnik niza domaćih i stranih nagrada, neretko predmet oštrih kritika. On sam, na primer, pre više godina u jednom intervjuu za "Blic” rekao je da mu je od svih njegovih dela najdraža knjiga "Bajka”.
Reč je o romanu paraboli objavljenom 1965, jednoj od njegovih najmanje popularnih knjiga. No, po tom pitanju će, svakako, kao i uvek kada je o umetnosti reč, najsnažniji sud dati vreme.
Više nego njegovo književno delovanje, najblaže rečeno, izaziva pažnju, njegov društveni angažman. Ukratko (i na preskoke) po onome što se o njegovoj biografiji zna. Bio je sa Titom na brodu "Galeb” u obilasku afričkih zemalja.
Godine 1968. otvara pitanje Kosova, dolazi u sukob s vrhom tada vladajuće Komunističke partije, razilazi se s Titom i postaje jedan od njegovih najpoznatijih opozicionara i disident. U svojoj pristupnoj besedi za člana SANU 1970. rekao je kasnije neretko citiranu rečenicu: ”Srpski narod je dobijao u ratu, a gubio u miru”. Osnovao je Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja 1984, dizao glas štiteći kritičare socijalističke Jugoslavije. Jedan je od osnivača srpskih nacionalnih stranaka u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini 1989. i 1990. godine.
Slovi za tvorca čuvenog Memoranduma. Postao je prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije juna 1992. i na toj funkciji, sarađujući i sa Slobodanom Miloševićem, bio do maja 1993. kada je zbog sukoba s njim smenjen.
Devedesetih godina otvoreno je predložio podelu Kosova i Metohije o čemu je kasnije pisao i u svojoj knjizi "Kosovo” (objavljena 2004). Govorio je na protestnim skupovima 1996/97. koje je podržavao. Postao je 2000. član "Otpora”, docnije je izjavio da to ne bi učinio da je znao da se finansiraju iz inostranstva.
I u svojim novijim istupanjima bavio se srpskim pitanjem na njemu svojstven način, a uz to u listu "Pečat” februara 2010. postavio je pitanje "takozvane petooktobarske vlasti” koja "novodemokratski feudalizuje Srbiju za svoje privilegije”, vodi "raskolnu, kratkoumnu nacionalnu politiku”; u "Politici” maja 2011. kazao je da sadašnja vlast svoje sledbeništvo Zorana Đinđića "potvrđuje formalnom idolatrijom bez kritičke i stvaralačke razrade”.
Ako je verovati internetu, Slobodan Milošević ga je u Hagu nazvao "najvećim živim srpskim piscem”, Boris Tadić je 2005. izjavio da se konsultuje sa njim.
Sa jedne strane nazivan je "ocem nacije”, sa druge velikim krivcem za nacionalistički konzervativizam koji Srbiju gura u propast. Oni kojima je bio "otac” su busajući se u svoja patriotska prsa uradili sve što su uradili.
Na tragu ovih drugih bila je i grupa hakera, očigledno, zavidne veštine, koja je lažnim sajtom i proglašenjem imenovala Ćosića za nobelovca nekih sat-dva pre nego što je Nobelov komitet saopštio ime pravog laureata.
Usledila je ovdašnja medijska pomama i utrkivanje, očigledno bez konsultovanja zvaničnog sajta Nobelovog komiteta. A lažni laureat u svojim izjavama nije krio nevericu.
Grupa je potom iznela i svoje motive da to učini u čemu se, po mnogima, prepoznaje da im je Ćosić bio ne samo veliki krivac već i veliki simbol za podsećanje na to šta je Srbija mogla biti, a gde je sada ("ponovo se okreće ratu, strahu, smrtonosnom kiču devedesetih"").
Iole potpunija priča o čitavom slučaju, o kome će se verovatno tek pisati i pričati, iziskivala bi i vremena i prostora. No, on je, između ostalog, pokazo i kako funkcionišu, posebno ovdašnji, mediji, a mediji su opasniji od jednog devedesetogodišnjaka kakav god da je.
Povezane vesti: „Dobrica Ćosić nobelovan za Nominovanu nagradu” Proglas autora vesti o Nobelu za Ćosića: Srbijo, ne okreći se ratu, strahu i nasilju
