Izvor: Press, 15.Nov.2010, 00:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brala jagode u leglu zmija
Od osnovne škole u selu pokraj Tuzle, preko TMF-a i „Prve petoletke", u kojoj je radila na zaptivanju tenkova T-84, do vrha srpske politike i Vlade
Ministarka za NIP Verica Kalanović jedna je od najenergičnijih žena u srpskoj politici, ne posustaje ni u 57. godini. U razgovoru za Press potpredsednica G17 i Unije regiona Srbije kaže da je od malih nogu bila predvodnik u svemu, pa je tako organizovala i branje jagoda u leglu zmija!
>> Pročitaj celu vest na sajtu Press <<
- Rođena sam u Trsteniku gde je moj deda Tihomir bio sveštenik. Otac Velibor bio je učitelj. On je osim Učiteljske škole, završio i dve godine studija teologije i to u generaciji sa današnjim patrijarhom Irinejom, sa kojim je bio dobar drug. Oduvek sam išla u crkvu, slavila sve praznike i nikada nisam imala probleme zbog toga, ali moj otac jeste. U to komunističko doba zamerali su mu čak i kad bi zakasnio u školu na Božić...
„Tata, Vi učitelju!"
Kao Verica Veljković odrastala je u Bosni, u selu Stupari kod Tuzle gde joj je otac bio učitelj:
- Od malih nogu bila sam predvodnik, pa čak i u šetnjama po bosanskim krševima gde smo se često gubili... Stariji nas satima tražili. Jednom se dogodilo nešto što se u porodici još prepričava. Imala sam šest godina i sa decom sam brala šumske jagode. Naleteli smo tako na leglo zmija, čitavo klupko otrovnica! Verovatno bismo se uvukli među njih da moja mlađa sestra ranka nije rekla: „Eno guje!" Deca su odmah otrčala po starije koji su došli i spasli nas. Prava je sreća da su bile sklupčane i da nisu krenule na nas...
Verica je, kaže, naučila da čita i piše sa četiri godine, a u školu je krenula sa pet...
- Mama je povremeno radila, pa sam se ja sama čuvala u školi gde je moj tata bio učitelj. Ipak, zvanično sam krenula u školu sa šest godina i rođeni otac mi je, kao jedini u školi, bio učitelj. Oslovljavala sam ga sa: Vi učitelju, a on je prema meni bio isti kao i prema drugoj deci. Dao mi je četvorku iz likovnog i da se to nije računalo kao veština zbog tate, ne bih bila vukovac. Sve do kraja osmog razreda imala sam sve petice... - kaže Verica.
Gimnaziju je završila u dedinom Kruševcu, kao nosilac diplome „Alas" i odličan, ali ne i najbolji đak. Igrala je odbojku, nosila najkraće suknjice, išla na igranke.
- Volela sam književnost, ali i prirodne nauke. Želela sam da studiram građevinu, ali su moji mislili da žena ne treba da bude na gradilištima, pa sam upisala TMF u Beogradu, koji je važio za ženski mašinac. Nijedan ispit nisam pala, diplomirala sam sa 23 godine, a ubrzo i magistrirala - nabraja Kalanovićka.
Prve ljubavi se ne seća, a prvu ozbiljnu vezui je imala na trećoj godini fakulteta.
- Taj dečko je bio iz Loznice, imali smo lepu vezu, šetali smo, išli u bioskope... Na četvrtoj godini sam svoju tamnobraon kosu ofarbala i od tada sam plavuša... - priseća se ministarka.
Posle magistarskih studija želela je da radi kao asistent, ali je prijem novih saradnika na fakultetu bio zamrznut, pa se 1980. godine vratila u rodni Trstenik i zaposlila u „Prvoj petoletki" koja je bila gigant:
- Dobila sam dobru poziciju, ali i posao za koji se može reći da je muški. Bila sam, naime, stručnjak za zaptivanje. Radila sam na tenku T-84, a o mom i radu moje firme pisao je jedan američki vojni časopis, koji je objavio da su u pustinji Iračani bili bolji od Amerikanaca zahvaljujući jugoslovenskim tenkovima koje su hvalili zbog svih performansi, a najviše zbog zaptivanja! Od moje firme sam kao nagradu dobila dvoiposoban stan u kojem sam osnovala porodicu. Ubrzo sam postala direktor sektora za razvoj.
Kale, volim te!
Po povratku u Trstenik upoznala je Zorana, popularnog Kaleta, sportistu, DIF-ovca, za koga se udala 1982.
- Kratko smo se zabavljali, ali je to bila velika ljubav. I danas je. Ne krijem da mnogo volim svog muža. Milenu sam rodila 1983, a Velibora 1987. godine. Ja sam njima bila učitelj, a dešavalo se da ja mutim u kuhinji, a iz druge sobe čujem definiciju reljefa, Hasanaginicu, teoreme... - kaže mama Verka.
Veričina karijera je bila u usponu do crnih devedesetih, kada je zbog protivljenja politici bojkota Slovenije, sa pozicije direktora sektora prebačena u proizvodnju:
- Bila sam potpuno skrajnuta. Srušio mi se svet. Partneri sa kojima sam sarađivala dolazili su u firmu, pitali za mene. Niko im nije rekao da sam „unapređena" i premeštena u sobičak u jednom od pogona. Onda mi je pukao film, dala sam otkaz i otišla da radim kao profesor u Višoj mašinskoj školi u Trsteniku, koju je završio i poznati Raka Radović.
Uprkos usponu u političkoj karijeri, kako tvrdi, uspela je da brak i porodicu zadrži na prvom mestu.
- Muž Zoran je zbog bolesti morao u invalidsku penziju. Ćerka Milena je završila stomatologiju i radi u Kragujevcu gde je i saradnik na fakultetu. Moj muž je 2006. godine prodao kuću u Vrnjačkoj Banji i kupili smo stan u Bloku 61 na Novom Beogradu. Tu živimo sa sinom koji je četvrta godina Ekonomskog fakulteta i igra fudbal u BASK-u. Milena se učlanila u G 17 čim je postala punoletna, dok Velibora politika ne interesuje - zaključuje Verica Kalanović.
