Izvor: KMnovine.com, 28.Jan.2018, 02:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetosavska poslanica - Savindan 2018.
Svetosavska polanica Eparhije raško - prizresnke u egzilu, o Savindanu 2016. godne. Svakako pročitati!
Veoma se radujemo, braćo i sestre, da smo danas na ovaj veliki praznik u ovako velikom broju okupljeni ovde, u ovom Božijem hramu da zajednički proslavimo predivnog ugodnika Božijeg iz roda našega – Svetitelja Savu. Ime Svetoga Save danas je najprisutnije ime u srpskom narodu na svim svetskim meridijanima gde god Srbi žive. U svim hramovima, >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << u svim školama – od osnovnih do univerziteta – ime Svetoga Save danas je izgovoreno bezbroj puta. I ne samo ove godine, nego je tako vekovima svake godine. Mnoge pesme su izrecitovane ustima najmlađih potomaka i poštovalaca Svetoga Save, dece naše, mnoga prigodna predavanja su održana u njegovu čast, mnoge knjige napisane o Svetom Savi, mnoge besede izgovorene o njemu, pa ipak nikada dovoljno, nikada sve nije rečeno. Jer Sveti Sava je duhovni okean, kojega Srbi vekovima proučavaju i ispituju, i uvek otkrivaju nove i nove tajne ličnosti Svetoga Save, uvek i stalno dolaze do saznanja da je on upotpunosti nedokučiv i neistraživ. U tome i jeste najveća tajna Svetoga Save, tajna svakog Svetitelja i ugodnika Božjeg.
I mi danas ovde, draga braćo i sestre i draga deco svetosavska, reći ćemo nešto o Svetom Savi, ne da bi smo njega pohvalili, da bi smo njega uzveličali, jer je on od Boga uzveličan kao niko iz našeg roda, nego sebe radi, da bi smo makar malo obeležili i obasjali put kojim naša generacija danas prolazi, kako sa pravoga puta ne bismo skrenuli, i izgubili se u lavirintu staza i bespuća. On je i nama danas, kao i svim generacijama koje su nama prethodile, neophodni putovođa i učitelj „puta koji vodi u život“, kao što se peva u njegovom troparu.
Ime Svetoga Save, njegovo grandiozno delo koje je radio i uradio u srpskom narodu i za srpski narod na svim poljima narodnog bivstvovanja, neodvojivo je i nepojmljivo odvojeno od njegove ohristovljene ličnosti, kao što se jedno drvo ne može ni shvatiti ni objasniti bez njegovih plodova. „Svako se drvo po plodovima njegovim poznaje“ (Mt. 7, 17-20). A plodovi i dela Svetoga Save su mnogobrojni, te stoga nesagledivi i neobuhvatljivi u potpunosti u jednoj, ovako sažetoj, prigodnoj poslanici.
Sveti Sava je utkan u sve pore života srpskoga naroda svoga vremena, ali i svih poznijih vekova do danas, sve ih je oplemenio, oblagorodio, osvetio. Blagodatno zračenje takvoga života i rada pratila su naš narod kroz vekove, evo preko osam stotina godina. Njegova svetlost nam je zračila u tami ropstva, njegova ruka nas je vodila kada smo ostajali bez države i političkog vođstva, njegov um nas je savetovao šta nam valja činiti kad god smo bili u nedoumici i na istorijskoj raskrsnici.
Samo zahvaljujući njegovoj pomoći s jedne strane, i spremnosti Srba da ga slede i slušaju kao svog duhovnog oca, učitelja i prosvetitelja, s druge strane, mi smo se održali na istorijskoj pozornici do dana današnjega. I danas, kada smo po ko zna koji put, ponovo pred istorijskom odlukom, mi svoj opstanak vidimo samo u što vernijem sledovanju puta koji je proputio i nama u nasleđe ostavio Sveti Sava. Van njegovog puta, sve drugo su stranputice, van njegovog duha, sve drugo su zlodusi, van njegove prosvete, sve drugo je mračnjaštvo. Sagledavajući sav taj značaj Svetoga Save za rod naš kroz vekove, prosvetljeni um svetog Vladike Nikolaja, kliknuo je:
„Blago majci koja Savu rodi,
„I Srbima dok ih Sava vodi“.
Stoga, ne tražimo drugoga vođu. Sledujmo i danas Svetoga Savu. Jer, samo vođeni njime, našim ocem i učiteljem, ostaćemo i opstaćemo na ovoj istorijskoj vetrometini, bez obzira na teškoće i nevolje kroz koje, posebno danas, prolazimo. Protekle godine za naš srpski narod, za našu Svetu Crkvu, bile su izuzetno teške, stradalne i mučeničke. Sukobi, krvoprolića, progoni, bežanja, teror i mnoge druge nevolje pritiskale su i još uvek pritiskaju naš narod, posebno onaj na Kosovu i Metohiji, a sa njime i našu Crkvu, koja je od Svetoga Save bila i ostala narodna crkva, koja svoj narod nikad nije napuštala ni zaboravljala, nego je uvek bila sa njim i u dobru i u zlu sve do dana današnjega. A danas, danas po prvi put kako državne tako i duhovne vođe srpskoga naroda, traže nove puteve, postavljaju nove ciljeve, koji su dijametralno suprotni onome što je Sveti Sava govorio i čemu nas je učio. Do danas, stalno i svuda u svim našim istorijskim nevoljama osećali smo da nas ruka Svetoga Save vodi, osećali smo da nas duh njegov hrabri, dok su u našim ušima odzvanjale njegove blage i umilne reči:
„Pridite čada, poslušajte mene,
strahu Gospodnju naučiću Vas,
pokazaću vam kako radit treba,
u čemu je propast, u čemu je spas“.
Do danas srpski narod se trudio da sledi taj bogomudri priziv i nauk Svetoga Save, bez obzira na teškoće i žrtve koje je na tom putu podnosio. Srpski narod i danas želi da ostane na svetosavskom putu, u svetosavskoj veri kojoj nas je on naučio, ali avaj, narodne vođe to više niti čuju niti sleduju. Sveti Sava je i danas za pravoslavne Srbe gora visoka, ko je može dogledati? On je dubina morska, ko je može ispitati? Njegov život i delo su neiscrpni rudnik duhovnog blaga, ko ga može izmeriti? Teško je reći u čemu je Sveti Sava najveći. U svakom segmentu njegovog života, u svakom njegovom delu, on je nenadmašan i neuporediv. Njegova mera je – bezmernost. Njegova vizija – nedostižnost. Govoriti o svakom segmentu njegovog života i rada, zahtevalo bi mnogobrojne tomove knjiga, čak čitave biblioteke. One, vaistinu, i postoje, one su pisane kroz vekove i pišu se neprestano. I nikad sve reći o Svetome Savi. On prevazilazi svaku reč ljudsku. On je širi od svake misli ljudske. Jer on je ispunio sebe Neopisivim i Neistraživim Gospodom Isusom Hristom. Život Svetog Save je ponovljeni život Gospoda Hrista, kao što je to život i bilo kog drugog Svetitelja. Svaki od njih može ponoviti i na sebe primeniti reči svetog apostola Pavla: „Ne živim više ja, nego živi u meni Hristos“ (Gal. 2, 20).
Mi se danas nalazimo u periodu sudbonosnih pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije. Najpre briselski, a onda i unutrašnji tzv. međusrpski dijalog. To nikoga ne ostavlja spokojnim i indiferentnim. Nezavisno ko je neposredno uključen u pregovarački tim, osećamo da u pregovorima, hteli – nehteli, svi učestvujemo. Svaki na svoj način: mislima, osećanjima, molitvom, dobrim savetom… No, imajući u vidu ko inicira te pregovore, i čija će zadnja biti, izaziva bojazan i strepnju u srcima našim. U tom kontekstu, želeli bismo da Vašu pažnju danas obratimo na samo jedan segment iz prebogate riznice života i dela Svetoga Save, na ono vreme koje je najsličnije našem vremenu. U vreme Svetoga Save i brata mu kralja Stefana Prvovenčanog, Srbija i srpski narod imali su oko sebe veliki broj neprijatelja koji su pretili mladoj srpskoj državi, njenom opstanku i razvoju. Sveti Sava, iako duhovni vođa srpskog naroda i arhiepiskop Crkve Božije u Srbiji, nije bio indiferentan ni prema zemaljskoj sudbini svoga naroda i svoje otadžbine. Stoga je svesrdno pomagao bratu Stefanu da ove spoljašnje pretnje otkloni i prebrodi. U tom nastojanju nije žalio sebe. Izlagao je sebe velikom trudu i naporu, teškim i zamornim, ali i opasnim putovanjima, odlazeći čak i u tabore neprijatelja svoga naroda, da bi svojom mudrom, bogonadahnutom i diplomatskom rečju od neprijatelja stvorio prijatelje. I u tome je uspevao. A danas, naše duhovne vođe da li su dorasli takvoj uzvišenoj misiji? Prema dosadašnjem njihom radu i stavu, teško je imati opravdanu nadu.
Slične potrebe za diplomatskim misijama Svetoga Save bile su sastavni deo njegovog svetootačkog života i rada, posebno posle krunisanja brata mu Stefana za kralja. Tako su, zahvaljujući mudrosti, a još više molitvama Svetoga Save, njegove diplomatske misije, u više navrata urodile slatkim plodovima, jer su izbegnuti nepotrebni sukobi i ratovi, a samim tim nesagledive žrtve i stradanje nedužnog naroda. Tim uspesima Svetoga Save, nema sumnje, doprinela je i podudarnost ciljeva Crkve i države, arhiepiskopa i kralja, a cilj je bio opšte dobro naroda, razvoj i prosperitet države u svakom pogledu, kao i slobodna delatnost Crkve u vršenju svoje uzvišene misije.
Kada bi i danas postojalo takvo međusobno razumevanje i svestrana saradnja države i Crkve, kada bi i danas cilj delovanja i jedne i druge bio opštenarodno dobro, mir i sloboda, napredak i prosperitet celoga društva, a ne pojedinaca ili pojedinih partija, sigurno je da ne bismo bili na marginama svetskih zbivanja, izolovani i ograđeni mržnjom i pretnjama sa svih strana, rascepkani i razjedinjeni unutar samog naroda i države Srbije, čega nije pošteđena ni sama svetosavska Crkva Pravoslvna.
Put i primer Svetoga Save, ali i put i primer njegovog brata, bogoljubivog kralja Stefana Prvovenčanog mogli bi nam biti od velike koristi i danas, ako bismo svi bili spremni da sledujemo njihovim putem u službi Bogu i rodu, a da se okanemo svojih sebičnih ličnih, ili uskopartijskih interesa. Onda bi smo i mi danas sa više nade i optimizma kretali u pregovore i rešavanje gorućih pitanja vezanih za Kosovo i Metohiju, ali i šire za ceo naš narod. Taj put bi i za nas danas bio put koji vodi u život, u bolju budućnost ne samo našega, nego i svih naroda sa kojima, po promislu Božjem delimo ovo parče zemlje pod nogama našim i ovo nebo nad glavama našim.
To je poruka i pouka Svetoga Save na ovaj predivni i preslavni praznik njegov, poruka i pouka koja nam je danas potrebnija nego ikada ranije, jer i položaj našeg naroda i naše države u celini, teži je i nepovoljniji danas nego ikada ranije.
Zato, uskliknimo svi molitveno Svetome Savi:
„Da živimo svi u slozi,
Sveti Savo ti pomozi“!
verujući da će nas on čuti. Amin, Bože daj!
Čestitajući Vam još jednom današnji veliki svesrpski praznik Savindan, ostajemo Vaši molitvenici pred Gospodom
Episkop ARTEMIJE,
Horepiskop Nikolaj,
Horepiskop Maksim i
Horepiskop Naum
O Savindanu 2018.
Izvor: ERP u egzilu :: © 2014 - 2018 :: Hvala na interesovanju
