Izvor: Večernje novosti, 21.Feb.2016, 13:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svet na putevima Nemanjića
SRPSKI putevi su često i detaljno opisivani u srednjovekovnim evropskim priručnicima za trgovce i krstaše, a u interesovanju nisu zaostajali ni arapski i osmanski putopisci i obaveštajci. Razlog velikog interesovanja je jednostavan: Srbija je, kako objašnjava dr Dejan Radičević, docent na Katedri arheologije Filozofskog fakulteta u Beogradu, bila ključ komunikacije Istoka i Zapada. Neopravdano se, kako ukazuje naš sagovornik, smatra da je srednji vek vreme kad su ljudi malo putovali, jer >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je to bio veoma dinamičan svet, o čemu govori i podatak da je Sveti Sava dva puta obišao Svetu zemlju, a neprestao je putovao između Srbije, Svete Gore, Konstantinopolja i Soluna. - Danas to izgleda neverovatno, ali je u ono vreme bilo uobičajeno. Našim putevima tad se kreću u potrazi za poslom rudari iz Saksonije, umetnici i znatlije iz Italije, najamnici iz Nemačke, prolaze hodočasnici iz Francuske, monasi iz Rusije, sa Sinaja i Kipra... - kaže dr Radičević. Svi ovi putnici su po pravilu svraćali u utvrđene manastire, udaljene na dan marša, koji su pored uloge duhovnih i obrazovnih središta bili i srednjovekovni moteli. U njima je moglo da se konači, dobije hrana, zatraži medicinska pomoć, razmene korisne informacije, a radila je i menjačnica. Institucija panađura, koja se održala do danas, odblesak je velikih srednjovekovnih trgovačkih skupova kraj manastira. - Svedočanstvo o tome je i nastanak grada Prijepolja koji se prvi put pominje kao novozgrađeni trg ispred manastira Mileševe - navodi dr Radičević. - Na prvobitnom trgu uz manastir podignut na raskrsnici Dubrovačkog, Drinskog i Zetskog puta zavladala je tako nepodnošljiva gužva trgovaca i hodočasnika da su vlasti morale da naprave novi grad.Ključ uspeha i napretka, kao i docnije propasti srednjovekovne Srbije bilo je njeno rudno bogatstvo i saobraćajna čvorišta, primamljiva i trgovcima i osvajačima. - Osim starih rimskih saobraćajnih pravaca kroz Srbiju, tad se razvio niz novih koji su spajali jadranske luke od Skadra do Dubrovnika s rudarskim centrima i trgovima - navodi dr Radičević. - Tadašnji svet se nije suštinski razlikovao do današnjeg: oko srpskih rudnika srebra i zlata su nicali trgovi, a trgovci su tražili puteve kojima bi stigli pre konkurencije. Po vizantijskom modelu i u Srbiji su postojale državne komisije za određivanje trase i načina gradnje puteva. Zabušavanja nije smelo da bude jer su kvalitet kontrolisali lično vladari. I danas, u narodnom sećanju stanovnika Raške oblasti opstaje Kraljev put od Skadra, kroz klisuru Lima, preko Pešterske visoravni, koji se spušta na Deževu, Ras (današnji Novi Pazar) i nastavlja klisurom Ibra do ušća u Zapadnu Moravu.- Srpski veliki župani, kraljevi i carevi spadali su među najveće putnike u Srbiji i provodili su dobar deo života na putu - ukazuje vizantolog prof. dr Radivoj Radić. - Sve do pred kraj srednjeg veka oni nisu imali stalne prestonice nego su se zajedno sa dvorom selili iz jedne rezidencije u drugu. Vladarska svita s pratećom vojskom neprestano se kretala s kraja na kraj zemlje pokazujući stanovništvu da brine o razvoju i odbrani svakog dela države. Krstaške istorije, koje su pisane kao vojni putni priručnici, ističu da skretanje s puteva i pokušaj pljačke srpskih sela donosi fatalne posledice. - Srbi imaju otrovne strele i koga rane, taj smrti ne može pobeći - zabeležio je fratar Arnold iz Libeka, dodajući da se se srpski strelci brzo i vešto kreću šumama koje prate puteve. Svi srpski drumovi imali su čuvarsku službu čiji je zastrašujući izgled opisao vizantijski diplomata i istoričar Nićifor Grigora.- Iznenada, iskočiše neki ljudi iz onih provalija i stena obučeni u nekakve crne odeće koje su bile od vune i koža, nalik na demonska priviđenja. Većina je imala u rukama oružje za boj prsa u prsa. Neki su rukama imali i samostrele. Međutim, radilo se o dobronamernim ljudima koji su objasnili da su čuvari puteva i da im je zadatak da spreče svakog ko radi pljačke krišom hoće da dođe u obližnje krajeve - odahnuo je Grigora. Nemanjići su znali da uspeh države počiva na bezbednosti trgovine, o čemu je ostao trag u Dušanovom zakoniku. Član 118 naglašava: "Trgovce koji idu po carevoj zemlji nema pravo nijedan vlastelin, niti bilo koji čovek silom uznemiravati ili prigrabiti robu". Zakon je obavezivao da na bezbednost putnika paze i usputna sela: - Ako li ne budu uščuvali stražu, koja se šteta, ili razbojništvo, ili krađa i zlo učini u tom brdu u pustoši, da plaćaju okolna sela kojima je zapoveđeno da čuvaju put - pisalo je u Zakoniku.Srpski zakoni odredili su i stroge standarde za "padališta", mesta gde su putnici mogli da odmore bez bojazni da će biti pokradeni, što je pozitivno uticalo na imidž zemlje.Putevi u srednjovekovnoj Srbiji bili su zvanično kategorisani, otkrio je u starim poveljama veliki istraživač dr Gavro Škrivanić: - Cestom se označavao onaj koji je pripadao glavnoj putnoj mreži, dok je pojam put načelno predstavljao saobraćajnicu od lokalnog značaja. U srednjovekovnim srpskim poveljama nalazimo i na naziv drum, od grčke reči dromos. Nazivom kolnik se obeležavao put kojim saobraćaju kola - pisao je Škrivanić. Izgradnja saobraćajnica je generalno bila državni posao, ali neke su finansirale zainteresovane trgovačke kompanije iz primorja. Putevi su građeni i kao zadužbine, o čemu je nađeno svedočanstvo uklesnao na kamenom krstu u hercegovačkom selu Humu: "Neka se zna kako probi Raosav Vukićević put za dušu materinu".Pogled s grada Brvenika na put u klisuri Ibra BEZBEDNOST U VISINI RELjEF brdsko-planinske Srbije na granici vizantijske i papske Evrope bio je ispresecan snopovima saobraćajnica koje, po pravilu, nisu išle rečnim dolinama. - Srednjovekovni putevi kojima su išli karavani konja, odnosno tovarna stoka, obilazili su duboke klisure i močvarne doline, a držali su se strana i planinskih grebena - zabeležio je veliki geograf Jovan Cvijić. - Putevi na visini čuvali su putnike i karavane od odrona, bujica, ali i od naoružanih razbojnika, koji su nazivani "gusari". U slučaju napada na karavan, konji natovareni robom su rasterivani da bi što manje njih bilo uhvaćeno i pokradeno. SREDNjOVEKOVNA TEHNOLOGIJA SREDNjOVEKOVNE saobraćajnice su pažljivo konstruisane. Kako je otkrio dr Škrivanić, na mestima gde je put prelazio preko humusa osnova je izrađivana od krupnijeg kamenja pobodenog u zemlju preko koga je nasipan postavljan tucanik ili šljunak, a na kraju tanak sloj zemlje radi vezivanja. - U brdskim krajevima, gde je osnova bila tvrda stena, put je oivičavan većim kamenim pločama, a zatim nasipan sitnijim kamenom. Građene su i niske široke stepenice na koje su konji mogli lakše da se oslanjaju - zabeležio je Škrivanić.Zabranjeno preuzimanje fotografija bez odobrenja redakcije
Pogledaj vesti o: Sveti Sava
Nastavak na Večernje novosti...
