Izvor: KMnovine.com, 14.Okt.2019, 07:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protosinđel Damjan: Raspeće Svetog Save
Nije li baš on, a da se još časno nije ni smestio u tron Svetog Save, pokrenuo postupak protiv episkopa Artemija i time naneo štetu telu SPC kakva se ne pamti u novijoj istoriji naše crkve.
Episkop Artemije i Protosinđel Damjan
Piše: Protosinđel >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << Damjan
oktobar 13, 2019
I bi veče i bi jutro i tako tri puta i Bog stvori nebo i zemlju. I bi veče i bi jutro i tako tri puta i obruka se Srpska Pravoslavna Crkva pred nebom i zemljom. Sve ovo što se dešavalo od nedelje do utorka uveče još jedna je bruka SPC ili rečima svetog Justina Ćelijskog „još jedan krst i na njemu raspet Sveti Sava.“ To što nije bilo direktnog prenosa centralne proslave osam vekova autokefalnosti naše crkve ni na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom valjda je samo pokušaj da se sakrije bruka. Sramno je to koliko je skromno obeležen ovako veliki jubilej. Jubilej od nacionalnog značaja. Bili vi vernik ili ne, ipak se mora priznati da je malo naroda na ovoj zemaljskoj kugli koji mogu da se pohvale da imaju bilo šta što traje već osam vekova. I baš to čini bruku većom. Setimo se samo kako je obeležavano 1700 godina Milanskog edikta. Onoliko priče, pompe, emisija, a za osam vekova autokefalnosti crkve imamo samo paradu svojeglavosti crkvenih velikodostojnika. Tolika svojeglavost da nisu našli za shodno ni da skupa odu do Pećke patijaršije, na sveto Kosovo. Veliki broj episkopa je imao nešto preče, baš tog dana i baš u ovom trenutku. Oni koji su otišli do Pećke patrijaršije dodelili su simbolično orden Svetog Save sveštenstvu, monaštvu i deci sa Kosova i Metohije. Uporedo se pojavilo i raznoglasije po pitanju dodele ordena Svetog Save predsedniku Srbije i još nekim političarima. I tu se projavila ozbiljna podela među episkopatom. Zaista je sumanuto dodeljivati orden deci sa Kosova i Metohije i predsedniku čijom „mudrom“ politikom ta ista deca ne mogu bez dokumenata da dođu do Raške, što je novina u dvadesetogodišnjem istjazavanju Srba sa Kosova i Metohije od kako je ono okupirano od strane Nato snaga. No, to je još jedan plod kako Patrijarh reče „lavovske borbe“ predsednika za Kosovo i Metohiju. Kakav licemerni eufemizam za tihu predaju i izdaju Kosova i Metohije. Dok je dodeljivanje ordena deci bilo simbolično, njihova nemogućnost slobodnog kretanja je i te kako realna.
I dok se ovih dana mnogo priča o tome da li je predsedniku Srbije trebalo dodeliti orden Svetog Save ili ne (naravno da nije trebalo) jer je za mnoge diskutabilno da li je to što radi predsednik Srbije odbrana ili izdaja Kosova i Metohije, zanimljivo da se niko ne pita da li je Patrijarh zaslužio orden Svetog Save, jer to se valjda kao podrazumeva. (KM Novine su o tome precizno i argumentovano pisale pisale što možete pročitati na linku ovde⇗ - prim. red.) A da li je baš tako? Ako je sva problematika dostojnosti predsednika za ovakvo odlikovanje svodi na njegov odnos prema Kosovu i Metohiji da li to isto važi i za Patrijarha? Nije li baš sadašnji Patrijarh, tada još episkop niški, bio onaj koji je predavao nakaradno od Šiptara obnovljene crkve i parohijske domove episkopu Artemiju? I to ne samo da je predavao nego još i hvalio kako su dobro obnovljeni i kako bi on rado živeo u njima. Nije li baš on, a da se još časno nije ni smestio u tron Svetog Save, pokrenuo postupak protiv episkopa Artemija i time naneo štetu telu SPC kakva se ne pamti u novijoj istoriji naše crkve. Oteravši pastira lako se odrekao i dela monaštva koje je krenulo za svojim duhovnim ocem rekavši „ono što visi neka otpadne.“ Zar tako sme da govori onaj koji je patrijarh svima, naslednik Svetog Save i mnogih drugih svetitelja koji su izgarali samo da bi što više sakupili, da se ništa i niko ne izgubi, da ništa i niko ne propadne? O šteti koja je nastala najbolje može da kaže narod sa Kosova i Metohije kome je nametnut pastir čiji glas ovo slovesno stado ne poznaje. Doduše nije u tom delu bio sam, imao je zdušnu podršku mnogih iz Sabora a za egzekutora svojih nauma izabrao je saborsko nedonošče episkopa Atanasija.[1] No ni tu se ne završavaju Patrijarhova ogrešenja o Kosovo. Iako se sada Predsednik i njegova stranka mnogo optužuju za uguravanje Srba sa KiM u institucije lažne šiptarske države, između ostalog i pozivanjem na glasanje na izborima koje raspisuje „država“ Kosovo, kao da su mnogi zaboravili da je isti takav poziv pre nekoliko godina došao upravo od Patrijarha i to ni manje ni više nego iz porte Pećke patrijaršije. Nije li glasanje na izborima koje raspisuje tzv. Vlada Kosova još jedna izdaja Kosova? Nije važno za koga glasate, za Srpsku listu ili neke druge liste, srpske ili šiptarske, svejedno je. Svaki glasački listić popunjen od strane Srba je jedna maramica koja briše kap srpske krvi sa do ramena krvavih ruku šiptarskih terorista, svidelo se to nekome ili ne. Zato je Šiptarima važno da Srbi izlaze na te izbore. Zato su i dali tih 10 mesta u svojoj skupštini. I upravo iz ovih razloga je poziv Patrijarha bio toliko strašan. Poziv je bio upućen oktobra 2013. godine i time je praktično dat blagoslov na potpisivanje protivustavnog Briselskog sporazuma[2] iz aprila te godine. Nemušti su bili svi glasovi protiv ovog patrijarhovog „ispada.“ Blagoslov je ostao. I ne samo da tada nije povučen nego nikad više ni Patrijarh lično ni u ime SPC nije zvanično pozvao Srbe sa Kosova na bojkot šiptarskih izbora. A to je onda zapravo prećutna saglasnost. Nije li to izdaja ravna ovoj koja se pripisuje aktuelnom predsedniku Srbije? Kako onda da je predsednik nedostojan a patrijarh dostojan ordena? Da li je ovo malo što je pobrojano uz očiglednu podelu u episkopatu Srpske crkve dokaz te „mudrosti i odgovornosti pokazane na tronu predstojatelja Srpske Pravoslavne Crkve“ zbog koje mu se dodeljuje orden? Šta bi bilo da nije bilo takve mudrosti pa da je sačuvao monaštvo i da su danas puni Kosovski manastiri i da se u njima svakodnevno vrši liturgija, kao što je to ne tako davno bilo? Šta bi bilo da je bilo više odgovornosti za izrečenu reč pa da Srbi nisu pozivani da učestvuju na šiptarskim izborima? Šta bi bilo da je iz trona svetosavskog dolazila podrška nadležnom episkopu u očuvanju svetolazarevskog zaveta a ne da se šalju kaznene ekspedicije i da se uništava ono što je dvadeset godina s mukom stvarano? Šta bi bilo kad bi Patrijarh pokazao malo više kuraži u odbrani onog što je večno a malo manje slugeranjstva onima na vlasti koji su na toj funkciji, koliko god dugo bili, ipak samo privremeno? Bilo bi to da bi SPC imala u liku Patrijarha dostojnog naslednika Svetog Save a sada na žalost imamo čoveka čija je jedina veza sa Svetim Savom to što mu je zauzeo tron i od pre neki dan ima i njegov orden. Kad ni uvođenje u tron Svetog Save nije bilo dovoljno da ga obaveže da o svemu podrobno razmisli neće ga obavezati ni orden, te stoga možemo očekivati samo dalje urušavanje SPC kako iznutra tako i spolja, na radost naših neprijatelja.
Ima i patriota koji se neće složiti sa ovakvim stavovima s izvorom da ne treba dirati Crkvu, još nam je jedino ona ostala, jedino nas ona može ujediniti, ali takvo ćutanje ne vodi ničemu. Bez suočavanja sa istinom i realnošću nema isceljenja. Jer ne radi se ovde o Crkvi. Crkva nam je majka kao što nam je i Srbija majka. Druge nemamo niti nam treba. Ali kao što državne vođe siluju Srbiju i podvode je globalistima tako isto i najveći deo episkopata na čelu sa Patrijarhom siluje Srpsku Crkvu i podvodi je ekumenistima i u isto vreme, i državnici i episkopat, nam se nameću kao očevi i oci. O njima je reč i nemamo prava na ćutanje upravo radi dobra naše crkve i naše države.
[1]Teško je zaboraviti kako se episkop Atanasije ko turski paša seirio po manastirima raško-prizrenskim neumorno tražeći propuste ne bi li još jače pljunuo na ono što je s mukom u teškim uslovima rađeno. Zanimljivo je da propuste svoje duhovne dece, makar bili dogmatske ili kanonske prirode, marljivo obavija gustom tišinom.
[2]Setimo se ovde one bogohulne predstave u Beogradu kada je mitropolit Amfilohije držao parastos za „pokoj duše“ Vlade Srbije. No to mu nije smetalo da se posle samo četiri meseca izmiri i grli sa tadašnjim Premijerom Srbije u Vasojevićima iako je sporazum ostao na snazi.
KM Novinama je potrebna vaša podrška - pročitajte zašto KLIK
Izvor: ERP u egzilu :: © 2014 - 2019 :: Hvala na interesovanju
#Kosovo, #Metohija, #Srpska_Lista, #Izbori, #Izdaja, #Vučić, #Laž, #Šiptari, #Albanci, #Ekstremisti, #Srbija, #Separatisti, #kmnovine,
.jpg)
