Izvor: Danas, 28.Feb.2016, 23:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oratorijumska paskvila Pakovića
"Kultura nedićevske Srbije kuca na vrata. Kulturi te nedićevske Srbije naša crkva, naša akademija, otvorili su širom vrata, ako ne širom onda sasvim dovoljno da udobno uđe unutra i kultura nedićevske Srbije i daje, evo osnovni ton našoj savremenoj kulturi. Brojni su srpski fašisti,ljubitelji i saradnici nacizma i ubilački antikomunisti" s ponosom" već rehabilitovani – neki sudski a neki samo duhovno na književnim večerima koje organizuje Srpsko književno društvo pod uredništvom >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Gojka Tešića. Samo što smo urnus Teslinim prahom spasli od preseljenjau Svetosavski hram na Vračaru, po svom spoljašnjem izgledu - najveće javno kupatilo na Balkanu.
Duh rehabilitacije kvislinga, duh negacije antifašizma jeste duh fašizacije kulture i društva. Ukoliko mu se danas ne suprotstavimo u medijima sredstvima jezika, bićemo primorani da mu se jednog dana suprotstavimo drugim sredstvima i na drugim poljima. Sredinomosamdesetih godina XX veka "slučajem Martinović" vrtoglavo seubrzava antialbanska kampanja u Beogradu. Gotovo svekulturne institucije najvišeg ranga u Srbiji upetljale su se u tu aferu, tvrdeći da su Albanci zlostavljali Srbina, kao i da je to eklatantan primer uobičajenog odnosa Albanaca prema Srbima: Istina je naravno bila drugačija: Martinović se, naime, povredio flašom prilikom samozadovoljavanja. Što je najzad, bila zvanična verzija događaja. Oslučaju Martinović tih godina je pisala sva jugoslovenska štampa a tog nesrećnog čoveka, brutalno ga zloupotrebivši, književnikMiodrag Bulatović doveo u Udruženje književnika Srbije da bi ga promovisao kao žrtveno jagnje "albanskog terora na Kosovu".
Ovaj duži citat sadrži stavove koje je u nekoliko tekstova i razgovoraizneo samozvaniveliki dekontaminator i denacifikatorZlatko Paković libretista, narator i reditelj opskurnog božičnogtzv. oratorijuma posvećenog Radomiru Konstantinoviću i njegovoj knjizi Filozofija palanke. Samo neko ko je mogao da iznese ovakav niz proizvoljnostii neobjektivnih ocena mogao je i da se upusti u ovu,na momente, skarednu oratorijumsku avanturu. Na taj način onje gromoglasno oratorijumski najavio njegov bespoštedni obračuna sa nedićevštinom koja se širii preplavljuje kao zlokobna pošastnašu kulturu i društvo. Ali zato jetuPakovićkoji je spreman da svim sredstvimaodbrani Srbiju od navalesrpskog nacionalizma i puzajuće fašizacije.Tipičan komesraski dud na delu.
Može li seozbiljno razgovarati sa ovim tzv. libretistom za koga je Hram svetogSavenajveće javno kupatilo na Balkanu.Za njegajeneupitan rezultatplasiran odstranedržavnekomisije o zločinupočinjenimnad Đorđem Martinovićem, a koju je kontrolisao i usmeravao zloglasni Stane Dolanc (inače pripadnik fašističkih formacija u vreme Drugog svetskog rata) . Alikompilatorstvo i ideološko likvidatorstvo ne prate samo Pakovića već je to zajednička oznaka za celokupnu ideološku i političku grupaciju koja se tako istrajno i zdušno posvetila dekontaminiranju i denacifikaciji srpskog naroda. Ipak mora sepriznati da jePaković uveo značajnu inovaciju u način kako seu našim društvenim prilikama doziraju i organizuju ideološki obračuni i sprovodi beskrupuloznone samo politikantsko harangiranje protiv ljudi koji su se usudili da imaju drugačiji pogled na književnost, umetnost i istorijske događajeu Srbiji. Niko do sada nije, koliko je meni poznato, koristio scensku formu oratorijuma da bi seideološki i lično obračunavao sasvojim neistomišljenicima. To je zaista inovacija vredna svake pažnjejer spada u arsenaltrivijalnostii političkog kiča najniže vrste. A verovatno zadovoljava egzibicionističke porive Zlatka Pakovića, jer on u svom tzv. oratorijumu igra glavnu ulogu, on je libretista, narator i reditelj, samo još nije se oglasio kao bariton, a i toga će biti u njegovim sledećim dekontaminatorskim projektima. Do sad je samo radio tzv. pozorišneeseje, a sada se odlučio da sprovede svoju verzijuobračuna sa onima koji po njegovoj presudi oličavaju duh palankepatrijarhalnosti, srpskog nacionalizma i nacizma.
Svepalanačka Srbija se po, Konstantinoviću, samoniklo i endogeno razvijala, morala se razviti i uvek će se razvijati samo i jedino u nasilničkoj Srbiji, pevaju Pakovićevi izvođači. A on u tzv. libretu kaže da je potpuno pogrešna ocena da je Filosofija palanke pisana da sesrpska kultura prikaže kao palanačka,kako to potpuno pogrešno ocenjuje dr Antonić, ignorišući reči samog Konstantinovića. Ali pevači terciraju i dalje zapevajući kako je srpski nacizam moguć kao i svaki drugi nacizam, a Paković stameno istrajava u tvrdnji da Konstantinović ne tvrdi da je Srbija svepalanačkaniti da se samo u Srbiji duh palanke nužno razvija u nacizam kako to tvrdi Antonić koji demonstrira ignorantski duh prema sadržaju Konstantinovićevog dela i prema istini. Tako je Antonić postao jedna odciljanih meta ovog tzv . oratorijuma u kome senaš dekontaminator obračunava sa njegovim kritičkim stavovimao Filozofiji palanke, koje je on izneo u svojoj opsežnoj i argumentovanoj analizi ove već dugo vremena knjige koja se ne sme dovoditi u pitanje, jer tako se automatski postaje predstavnik nedićevske kulturne politikei zagovornik srpskog nacizma. Naravno, radi se o klasičnom primeru ideološke diskvalifikacije jer svako ko poznaje bogato naučno i publicističko delo Slobodana Antonića znada se radi o autoru koji se služi ozbiljnom naučnom argumentacijom. Ali ljudima koji pripadaju političkoj ideološkoj grupaciji čiji je izraz Zlatko Paković ( bez obzira što seon prikazuje kao apartnilevičar i antifašista)i nije važno, jer oni i ne koriste bilokakvu validnu argumentaciju jer je j njima jedino bitno da njihova ideološka hajka imašto vreći zamah i doseg.
I zaista da li iko ozbiljan može prihvatiti kao umetnički izraz sledeće redove koji se nalaze u ovom psedo – oratorijumu:
Reditelj: "Doktor Predrag Palavestra, akademik, danas pokojni, tvrdio je da Konstantinović Filozofiju palanke piše..."
Pevači: "U duhu stavova Kominterneo "ugnjetačkom" srpskom narodu, u kojem se najviše neguje malograđanski primitivizam, osornost, hajdučki nacionalizam, mržnja za drugog, popovština, čaki srpskinacizam"
Reditelj: “Duh palanke kod Predraga Palavestre u Konstantinovićevo štivo učitava sopstveno palanačko čitanje kritike palanačkog duha"
Pevači: “U šta god pogleda Duh palanke gleda kao u ogledalo"
Upravo je ova zbrkana i tendenciozno sklepana montaža citata i ovaj tzv. oratorijum pravo ideološko ogledalo u kojem se samozaljubljeno ogleda Zlatko Paković, sveznajući libretista i narator, ispoljavajući svoj komesarski i likvidatorskipalanački duh. Na ovom prekom sudu Pakovića naš znameniti književni istoričar i teoretičar književnosti se optužujeza učitavanje sopstvenog palanačkog duha. A upravo je svojimdelom i društvenim angažmanom Predrag Palvestra pokazao da mu je stran duh palanke, jer on je uvek nastojao da afirmiše najviše estetske i civilizacijske vrednosti koje nosi književnost i nikada nije bio zagovornik nacionalnog ekskluzivizma i populizma, a dobro je znao da iu književnosti dolaze do punog izražaja i smislavrhunske vrednosti koje postoje u svakom narodu pa i u srpskom. Ko god je poznavao i sarađivao sa Palavestrommože da posvedoči da je on bio sušta negacija palanačkog duha i svakog ideološkog jednoumlja.Ali i stameni Zlatko Paković ima i trenutke slabostikada kaže da se može desiti dai njegovi istomišljenici ponekadizgubena trenutak kritičnost - a kritičnost je izraz ljubavi, samipadnu nakratko u vlast duha palanke - Hvaleći Konstantinovićevu knjigu Dragan Velikić je nazvao:
Pevači: "Našim svetim pismom"
Reditelj: "Istovetno o knjizi govori i Filip Fića David"
Pevači: "To je za nas Biblija"
Reditelj: "To je čist infantilizam, a za infantilizam, Konstantinović veli..
Pevači: "Infantilizam je korelativ palanačkom duhu".
Zlatko Paković nam je u ovom tzv. oratorijumu veoma jasno demonstrirao sve mene i oblike infantilizma. Ali jedino ovaj oratorijumski libretista ne gubi oštricu svoje kritičnostisuprotstavljajući se infantilnostii preterivanjima Filipa Davida i Dragana Velikića kojiu njegovom rezolutnom tumačenju kad govore o Filozofiji palanke, govore kao o našem Svetom pismu.
*Autor je programski direktor Centra za proučavanje informacionih tehnologija
Pogledaj vesti o: Sveti Sava
