Izvor: Vesti-online.com, 13.Maj.2014, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Molitva za slogu

U hramu Svetog Save u Hanoveru prošlog vikenda je obeležena hramovna slava kojom se podseća na 10. maj 1594, kada je turski paša Sinan na Vračaru spalio mošti Svetog Save. Liturgiju su služili sveštenici Milan Pejić iz Hanovera i Boško Janjić iz Himelstira i jerođakon Stefan iz Minhena.

U čast svetitelja: Okretanje slavskog kolača

 

Iz glavnog grada Bavarske stigli su i Nikola Kosanović i doktorant teologije Nemanja Andrijašević koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << je pevao u horu. Horom, koji je tokom cele liturgije pevao molitve i pesme posvećene srpskom svetitelju, dirigovala je Jelena Agbaba-Milosavljević.

  Zoran i Sanja su se venčali

 

Na kraju je otpevana i "Svetosavska himna", a usledilo je pričešće i osvećenje slavskog znamenja.

 

Slavski kolač su prelomili otac Milan i domaćin slave Slaviša Slavuljica.

  Porodica Milenković posle venčanja

 

 

Za domaćina sledeće slave izabran je Ivan Atanovski.

 

- "Da živimo svi u slozi, Sveti Savo, ti pomozi", stih je iz "Svetosavske himne", a kad to pevamo obraćamo se Svetom Savi da za nas moli Boga, da nas podari da živimo u slozi Gosti iz Minhena: Nikola Kosanović i jerođakon Stefan

- rekao je između ostalog sveštenik Pejić koji je izrazio zadovoljstvo velikim prisustvom mladih.

 

Posle liturgije venčali su se Zoran i Sanja Milenković iz Srpskog Miletića. Milinkovići su već 12 godina u braku, ali posle svih životnih događanja zvanični crkveni blagoslov potražili su tek sada.

 

Kumovi su bili otac Boško Janjić, sveštenik manastira Presvete Bogorodice u Himelstiru Sara sa jednogodišnjom sestricom

i njegova supruga Dragana.

 

Pored rodbine i prijatelja, ovom svečanom činu prisustvovale su i njihove dve ćerkice.

 

Posle ceremonije venčanja usledile su čestitke, a za srećniju budućnost obred je tradicionalno zaliven crnim vinom.

 

Spaljen, a večit

Sveti Sava je vraćajući sa sa Svete gore 14. januara 1235. umro u Trnovu, u Bugarskoj, gde je i sahranjen. Dve godine kasnije njegovi posmrtni ostaci preneseni su u Srbiju, u manastir Mileševa. Posle turskog podjarmljivanja Srbije, narod je na njegovom grobu tražio spasenje, pa je grob veoma brzo postao simbol duhovne snage srpskog naroda. Plašeći se još jačeg uticaja duha Svetog Save turski paša Sinan je svetiteljeve mošti preneo u Beograd i 10. maja 1594. na Vračaru javno ih spalio.

 
Pogledaj vesti o: Sveti Sava

Nastavak na Vesti-online.com...