Izvor: Politika, 26.Jan.2015, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hram Svetog Save u svečevom zavičaju
Deževci hteli da obnove staru nemanjićku crkvu, ali nije bio saglasan Zavod za zaštitu spomenika iz Kraljeva. – Nova crkva na susednoj parceli podiže se novcem priložnika
Deževa kod Novog Pazara – Odgovor na pitanje gde je održan sabor na kome je kralj Dragutin, posle lova nedaleko od grada Jeleča, u kome je slomio nogu, predao presto mlađem bratu Milutinu 1282. godine, osnovci širom Srbije moraju da nauče iz knjige. Učenici Osnovne škole u Deževi samo mogu da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pokažu kroz prozor učionice.
Na stotinak metara od škole nalaze se ostaci Saborne crkve Nemanjića. Otkriveni su sasvim slučajno, 1981. godine, dok su seljaci orali njivu, pa našili na neki čudan kamen. Usledila su arheološka istraživanja i sada napola otkriveni zidovi sa tragovima živopisa i nekropole sa nadgrobnim spomenicima iz 13. i 14. veka svedoče o događajima pre osam vekova. Na stotinak metara od ostataka crkve i sada, mada zapuštena, postoji Kraljeva česma koju narod zove „voda cara Simeona”. Nemanjini dvori, krunski posed Nemanjića, po pretpostavci istoričara trebalo bi da su u blizini. Arheolozi nisu naišli na njihove tragove, a meštani veruju da je to mesto obraslo u bagrenje i korov.
Ovde su živeli srpski kraljevi, od velikog župana Nemanje do Dragutina i Milutina. Ovde je rođen i rastao i odavde put Hilandara krenuo najmlađi Nemanjin sin Rastko, najveći srpski prosvetitelj i utemeljivač Srpske pravoslavne crkve – Sveti Sava.
Postoji verovanje da je veliki župan Stefan Nemanja, po povratku iz ratnog pohoda, tek rođenom najmlađem sinu tepao „mišče moje malo”, pa se mesto po tome nazva Miščiće. I danas, na Svetog Savu, okupljaju se đaci i verni narod kod metalnog krsta i hrasta u Miščiću na liturgiji.
Pored ostataka nemanjićke Saborne crkve pre dve godine započela je izgradnja novog hrama posvećenog prenosu moštiju Svetog Save.
– U čitavoj deževskoj dolini i pored toga što je ovo najsvetije mesto srpske istorije, nema nijedne crkve. I tako je osam vekova – kaže paroh deževski, protojerej Radoslav Janković. Objašnjava da su Deževci hteli da obnove staru nemanjićku crkvu, da se u njoj mole Bogu, kao srpski vladari nekad, ali nije bio saglasan Zavod za zaštitu spomenika iz Kraljeva, jer je za obnovu bilo potrebno da se tačno zna kako je crkva izgledala pre osam vekova. Zato su crkva i vernici kupili susednu parcelu.
Pod geslom „Srbi složno crkvu grade” počelo se sa prikupljanjem dobrovoljnih priloga za novu bogomolju. Projekat je uradio Zavod za zaštitu spomenika u Kraljevu, a kamen temeljac osveštao vladika timočki otac Justin u oktobru 2012. godine.
Na spisku donatora priložnika mnogo imena žitelja Deževe, ali i onih koji su na bilo koji način vezani za ovaj kraj. Deževski domaćini daju od novca od prodatih jabuka, stoke, deo penzije, koliko ko ima. Stižu i prilozi iz Švajcarske, Italije, čak iz Australije, od ljudi poreklom odavde. Ima i onih priložnika koji možda nikada nisu bili u svečevom zavičaju.
Radnici preduzeća „Gradiša”, vlasnika Radiše Biorca, radili su na hramu skoro do zime, dok ih sneg nije oterao sa gradilišta. Vladika raško-prizrenski Teodosije u decembru iz nezavršenog hrama još jednom je pozvao verni narod da pomogne da se svetinja završi.
– Dok u Beogradu naša crkva i verni narod podižu velelepni Hram Svetog Save na Vračaru, mi u njegovoj rodnoj Deževi podižemo skromniji hram na mestu gde je najveći među Srbima svetiteljima ugledao svetlost ovog sveta davne 1174. godine. Zato s pravom kažemo da životni put Svetog Save počinje u Deževi, koja je tada bila u srcu srpskih zemalja, nedaleko od prestonog Rasa i najstarije srpske Petropavlovske crkve, uz koje su kasnije podignute velelepne nemanjićke zadužbine Đurđevi stupovi i Sopoćani. To su svedoci koliko je ovaj kraj bio i ostao važan za srpski narod, njegovu duhovnost i kulturu, ali i za njegovu državnost – kazao je vladika Teodosije.
Zdanje novog hrama polako raste. Do sada su sazidani zidovi visoki skoro četiri metra i već se može uočiti kako će crkva izgledati. Iako su majstori na zimskoj pauzi do prvih dana proleća, paroh Radoslav svakodnevno obilazi svetinju.
S. Bakračević
objavljeno: 27.01.2015.
Pogledaj vesti o: Sveti Sava
