Izvor: KMnovine.com, 27.Jan.2020, 10:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danas obeležavamo najvećeg iz roda srpskog, Svetog Savu
Žitije prepodobnog i bogonosnog oca našeg Save, prvog Arhiepiskopa Srpskog
Ovaj predivni izdanak roda Srpskog rođen je 1169. godine. Bio je najmlađe dete Velikog župana srpskog, samodržca Stefana Nemanje. Mati mu je takođe bila carskog porekla – ćerka grčkog cara Romana. Oboje su bili pobožni, bogobojažljivi, ubogoljubivi. Njegovo rođenje bilo je plod molitve njegovih roditelja. Kršteno ime Svetoga oca našeg Save bilo je Rastko. >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com <<
Lepotom tela i duše mali Rastko prevazilazio je braću svoju Stefana i Vukana. Roditelji su ga bogobojažljivo vaspitavali u svakom dobroverju i čistoti i pri tome se trudili da im ljubimac od ranog detinjstva bude poučavan nebeskom mudrošću svetih knjiga. Još kao dete zadivljavao je sve svojom pameću.
Već u petnaestoj godini dobija od oca na upravljanje Humsku oblast, između Neretve i Dubrovnika. Međutim, mladoga Rastka je srce vuklo na drugu stranu – u manastir. Mladi Rastko je bio blag, krotak, ljubazan prema svima, voleo je sirotinju, i veoma je poštovao monaški čin.
Ustremljen svojom hristočežnjivom dušom ka svemu nebeskom, božanskom, besmrtnom, Rastko se revnosno i uporno otimao i odvajao od svega svetovnog, zemaljskog, prolaznog. Po navršenoj šesnaestoj godini roditelji njegovi nameravali su da ga ožene, a ta namera je odlučno uticala na Rastka da želju duše svoje pretvori u odluku i privede u delo. Tome je mnogo doprineo dolazak svetogorskih monaha baš u to vreme. Sa jednim ruskim svetogorskim monahom mladi Rastko uspeva da pobegne od roditeljskog doma i dođe do ruskog manastira Svetog Pantelejmona gde prima monaški postrig sa imenom Sava, po Svetom Savi Osvećenom.
Posle kraćeg vremena monah Sava prelazi u manastir Vatoped. Svako poslušanje mladi monah Sava je vršio smerno, predano, svim srcem, svom dušom, svom snagom.
O monaškim podvizima ovog svetila Crkve njegov životopisac Teodosije kazuje: „Hleba i vode okušaše, i to oskudno; vina i ulja po malo kušaše, te iznuravaše mladićku snagu. U sve časove dnevne i noćne neprestano se moljaše Bogu, a y nedeljne noći nikada ne zatvaraše oči svoje na san, dok ne bi svanulo. Nosio je samo hudu vlasenu haljinu, tek da pokrije nagotu tela; i tako se mrznuo od zime. Hodio je uvek bos, te mu koža na nogama tako očvrsnu, da se nije bojao uboja od oštrog kamenja. Prezrev ovaj prividni život i slavu i sve slasti zemaljske, on po sve dane mnogim trudovima mučaše telo svoje. Tako radeći, on bivaše nekakav nemilostiv i ljut neprijatelj svome telu, da su se iguman i svi ostali divili takoj revnosti njegovoj i blagoj promeni. No, iako neprijatelj svome telu, on prema svima beše predusretljiv i krotak: u obitelji se divljahu, kako u tako mladim godinama i za tako kratko vreme on mogade dostići takvo duhovno savršenstvo, kakvo je nedostupno i mnogogodišnjim podvižnicima“.
Zbog svoje velike pomoći u zidanju crkava i konaka u Vatopedu nazvan je i drugim ktitorom Vatopeda.
Na njegov podsticaj Stefan Nemanja i sam ostavlja carski presto i prima, zajedno sa svojom suprugom Anom, monaški lik 1196. godine u Studenici. Njihova monaška imena behu Simeon i Anastasija. Novembra meseca 1197. godine i monah Simeon iz Studenice odlazi na Svetu Goru u manastir Vatoped, gde pored svoga sina Save nastavlja svoj monaški podvig. Tu su se podvizi sjajnoga sina i uzdasi smirenoga oca k Bogu, kao i dvostruka molitva njihova, slivali u jedno. Oni su u Vatopedu mnoga porušena zdanja obnovili a zapustela naseljavali, zasadili mnoge vinograde i obnovili mnoge manastire.
Nešto kasnije od cara Aleksija Komnena, svog prijatelja, Simeon i Sava dobijaju na dar zapusteli grčki manastir, zvani Hilendar. Za kratko vreme ga obnavljaju i naseljavaju monasima. Hilendar je bio dovršen juna 1199. godine. Manastirsku crkvu ktitori su posvetili Vavedenju Presvete Bogorodice. Uz to izmolili su od cara Aleksija da manastir Hilendar bude stavropigijalan. Hrisovuljom od juna meseca 1198. godine, car Aleksije III udostojio je potpunom slobodom manastir Hilendar, daruje Simeonu i Savi dopuštenje da ih „ukrase kako god hoće, i da ih vaspostave u manastir koji će služiti kao sklonište ljudima iz srpskog naroda, što se odaju monaškom životu, i to u manastir nikom nepodložan, niti samom protu Gore Atonske, niti igumanu manastira Vatopeda, nego samostalan, svojevlastan i samoupravan, kao god što se sami sobom upravljaju manastir Iverski i Amalfitanski, što postoje na toj Gori“.
Svoj manastir Simeon i Sava predaju pod vlast blagočestivom samodršcu srpskom Stefanu, zetu grčkoga cara Aleksija, da se stara o njemu kao o svome otačastvu. Hristoljubivi Stefan poklanja Hilendaru mnoga imanja, pokretna i nepokretna, te je manastir Hilendar od toga vremena postao stvarno srpski. Hilandar je sve do XVIII veka bio najveća srpska škola i rasadnik srpske duhovnosti, prosvete i kulture.
Sveti Simeon se posle kraćeg monaškog podviga upokojio u Gospodu 13. februara 1200. godine.
Sveti Sava je velikodušno pomagao mnogim manastirima na Svetoj Gori. Manastir Karakal otkupljuje i ponovo ga predaje proteranom igumanu i bratiji. Manastir Ksiropotam izlišno pomaže – založena manastirska imanja otkupljuje, porušeno obnavlja, crkvu živopiše i ukrašava svakim blagoljepijem. Zbog toga je i nazvan ktitorom ksiropotamskim. Mnogim zlatom pomaže i dovršenje svetogorskog manastira Filotej. Uopšte, milostivost njegova bila je neiskazana, sva prožeta samilosnom molitvenošću i plodotvornom ispošćenošću. Zajedno sa ocem Stefanom, Sveti Sava je izgradio 14 manastira, postajući tako ktitor prve srpske duhovne zajednice na Svetoj Gori.
Po proslavljenju svog oca Simeona, bogomudri Sava mu je i žitije napisao. U Hilendaru je Sava, od strane tadašnjeg episkopa grada Jerise Nikolaja, rukopoložen za đakona, a narednog dana i za prezvitera. Posle nekog vremena dobija i čin arhimandrita.
1207. godine, sa moštima Svetog Simeona Mirotočivog, arhimandrit Sava se vraća u Srbiju i u manastiru Studenici miri oko vlasti zavađenu braću Stefana i Vukana.
Na molbu brata Stefana tom prilikom Sava ostaje u Srbiji gde je postavljen za igumana u manastiru Studenici. Primivši ovu malu vlast, bogonosni Sava je apostolski propovedao Evanđelje, jeresi iskorenjivao, crkve, škole i bolnice podizao. U Studenici je osnovao 1209. godine bolnicu, prvu na području srpske države. Sveti Sava se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti pa je stoga i zaštitnik prosvetnih ustanova.
Na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, 15. avgusta 1219. godine, u Nikeji patrijarh Manojlo Saranten, uz saglasnost cara Teodora I Laskarisa hirotoniše Savu za prvog srpskog arhiepiskopa. Od tada je Srpska Pravoslavna Crkva autokefalna, sa blagoslovom da srpski arhiepiskopi mogu da primaju posvećenje od sabora svojih episkopa. Iste godine, na saboru u manastiru Žiči koji je postao sedište samostalne Srpske Crkve, Sava od svojih najboljih učenika izabra i posveti nekoliko episkopa i razasla ih u eparhije širom otačastva. U Srbiji je Sveti Sava podigao mnoge crkve, manastire i škole. Prilježno radi na organizaciji Crkve (osniva eparhije).
U svojoj ličnosti Sveti Savva je objedinio prosvetitelja, duhovnika, državnika i učitelja. Svojim bogougodnim životom on je od Gospoda primio dar čudotvorstva. Tako je molitvama svojim i pomazivanjem mirom duhove nečiste izgonio, bolesne isceljivao, raslabljene podizao, i mnoga druga čudesa činio.
On je unosio je mir među sve balkanske narode i radio je na dobro sviju, zbog čega je i bio poštovan i voljen od sviju Balkanaca. Narodu srpskom on je dao hrišćansku dušu, koja nije propala sa propašću srpske države.
Sveti Sava je u dva navrata putovao u Svetu Zemlju. Pre drugog polaska, na presto Srpske Arhiepiskopije postavlja svog odanog učenika Arsenija Sremca. Prilikom povratka sa pokloničkog putovanja, upokojio se u Bugarskoj, u Trnovu, na Bogojavljenje 14. januara 1235. godine. Kralj Vladislav je, 1237. godine, uz najviše crkveno-državne počasti preneo mošti svetitelja Save u manastir Mileševu.
Prisustvo njegovih svetih moštiju imalo je za svakog Srbina izuzetan duhovni, ali i politički značaj, a naročito u vreme turskog ropstva. Godine 1594. na Vračaru u Beogradu, Sinan paša je spalio mošti Svetog Save. Međutim, nije spalio spomen i delo Svetoga Save, naprotiv, samo je rasplamsao ljubav Srba prema svom najvećem prosvetitelju, učitelju i ujedinitelju, a sebi potpalio oganj večni.
U Crkvi je služba Svetome Savi ustanovljena ubrzo posle njegove smrti, još u 13. veku.
Tropar, glas 3.
Puti vovodjaščago v žizanj, nastavnik i pervoprestolnik i učitelj bil jesi pervjeje bo prišed, svjatitelju Savo, otečestvo tvoje prosvjetil jesi, i porodiv toje Duhom Svjatim, jako dreva maslinaja, v mislenjem raji nasadil jesi vseosvjaščenaja tvoja čada: tjem jako apostolom i svjatiteljem soprestolna, čtušče tja molim, moli Hrista Boga, darovati nam veliju milost.
Puta koji vodi u život bio si nastavnik, arhipastir i učitelj. Jer najpre došavši, svetitelju Savo, otadžbinu tvoju si prosvetio, i porodivši je Duhom Svetim, kao maslinova drveta u duhovnom raju zasadio si sveosvećena čeda tvoja. Zato te kao saprestolna Apostolima i svetiteljima poštujući molimo: moli Hrista Boga da nam daruje veliku milost.
Tropar drugi, glas 8.
Pravoslavija nastavniče, blagočestija učitelju i čistoti, vseljenija svjetilniče, Ahijerejev Bogodohnovenoje udobrenije, Savo premudre: učenmi tvoimi vsja prosvjetil jesi, cjevnice duhovnaja, moli Hrista Boga spastisja dušam našim.
Nastavniče Pravoslavlja, učitelju pobožnosti i čistote, svećnjače vaseljene, bogonadahnuti ukrasu arhijereja, Sveti Savo premudri, učenjem tvojim sve si prosvetio, sviralo duhovna, moli Hrista Boga, da spase duše naše.
Kondak, glas 8.
Jako pervosvjatitelja velikago, i apostolov soopščnika, cerkov proslavljajet tja ljudej tvojih prepodobne; no jako imjeja derznovenije ko Hristu Bogu, molitvami tvoimi ot svjakih nas bjed izbavi, da zovem ti: radujsja, oče Savo, bogomudre.
Kao velikog prvojerarha i zajedničara apostolskoga, proslavlja te Crkva naroda tvojega, prepodobni. No, imajući smelost pred Hristom Bogom, spasavaj nas molitvama tvojim od svih nevolja, da ti kličemo: raduj se, oče Savo, bogomudri!
* * *
Iza nas stojite jedino - vi! Ako želite da nastavimo da radimo, podržite nas. Ostalo je na nama.
Ukoliko Vam više odgovara neki drugi način, konakirajte nas na kmnovine@gmail.com
Pratite nas na Facebook, Twiter ili Instagram
Izvor: ERP u egzilu :: © 2014 - 2024 :: Hvala na interesovanju
