Izvor: Politika, 13.Dec.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan kada su srpski ustanici oslobodili prestonicu
Vest da grad na ušću Save u Dunav, na vratima Panonske nizije, više nije u rukama Osmanlija odjeknula u celoj tadašnjoj Evropi
Godišnjica jedne od najznačajnijih bitaka za prestonicu u njenoj novijoj istoriji – oslobođenja Beograda u Prvom srpskom ustanku 1806. godine – biće danas obeležena kod spomenika voždu Karađorđu na Svetosavskom platou. Venac će u 11 časova položiti Siniša Mali, predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << privremenog veća Beograda.
Na taj način glavni grad setiće se važnog događaja o kojem danas ne postoji veliki broj neposrednih izvora. Ustanička Karađorđeva vojska ka Beogradu krenula je iz pravca Voždovca. Procenjuje se da je u borbama za oslobođenje učestvovalo 12.000 ustanika sa svega 35 topova, što nije bila dovoljna artiljerijska podrška protiv dobro branjenog utvrđenja.
Operacije ustanika tog 13. decembra (30. novembra po starom kalendaru) odvijale su se u četiri pravca. Udari su izvedeni na Sava, Stambol, Varoš i Vidin kapiju. Između Vidin i Sava kapije proboj su organizovali Konda Bimbaša i Uzun Mirko koji su uspeli da saborcima otvore dveri na ova dva ulaza. Vasa Čarapić je za to vreme pokrenuo uspešan juriš na Stambol kapiju, ali je taj manevar platio životom.
Oslobođenje varoši bila je pobeda u najvećem sukobu sa Turcima od početka ustanka 1804. Manje od mesec dana kasnije, srpska vojska uspela je da osvoji i samu tvrđavu.
Vest da strateški vitalna tačka na ušću Save u Dunav, koja je smatrana kapijom Panonske nizije, više nije u turskim rukama, odjeknula je širom Evrope, naročito u Carigradu, Beču i Petrogradu.
Oslobodioci su se u prestonici zadržali do samog kraja Prvog srpskog ustanka, u oktobru 1813. godine.
Na 200. godišnjicu oslobođenja prestonice u Prvom srpskom ustanku Biblioteka grada Beograda organizovala je izložbu knjiga, mapa i portreta posvećenu ovom događaju. Tačno vek pre toga, na 100. godišnjicu, 1906. u proslavi ovog događaja i odavanju pošte stradalima učestvovao je ceo državni vrh Kraljevine Srbije.
„Politika” je u izdanju od 1. decembra 1906. po starom kalendaru zabeležila da je kralj Petar Prvi Karađorđević „proslavio u dvoru svoje krsno ime – Sv. Andriju Prvozvanog”. To je svetac kojeg je njegov deda Karađorđe odredio za zaštitnika svoje porodice upravo zbog toga što je na dan kada se obeležava ovaj praznik oslobodio prestonicu. Pored izveštaja o svetkovanju krsne slave monarha, pojavio se i tekst o tome na koji je način odata pošta na grobovima boraca palih u oslobođenju Beograda 1806, a tim povodom „Karađorđev spomenik lepo je ukrašen zelenilom i trobojkama”.
--------------------------------------------------------------------------------------
Herojstvo Milisava Čamdžije
Među najdramatičnijim epizodama bitke za oslobođenje Beograda u Prvom srpskom ustanku, prema svedočanstvima učesnika, jeste i prodor srpskih boraca kod Stambol kapije, glavnih gradskih vrata, na današnjem Trgu republike. Nakon što je u borbi pao Vasa Čarapić, pometnju u redovima Srba sprečio je Milisav Čamdžija koji je sa saborcima prethodno uspeo da se probije preko zidina. Prema predanju, on se popeo na turski top i pesmom pozvao saborce da krenu ka kapiji koju će im iznutra otvoriti.
N. Belić
objavljeno: 13.12.2013.
.jpg)
