Izvor: Vostok.rs, 25.Maj.2019, 17:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Ćirilična baština” u Bajinoj Bašti
U Bajinoj Bašti je početkom marta opštinska skupština usvojila Deklaraciju o zaštiti i negovanju ćirilice jer je, obrazložili su tada, ćirilica ugrožena u javnim komunikacijama. U skladu s opredeljenjem da ovo pismo dobije mesto kakvo zaslužuje, večeras se ovde otvara i tokom vikenda traje novoustanovljena manifestacija „Ćirilična baština”.
Taj trodnevni događaj, u organizaciji bajinobaštanske ustanove „Kultura”, ćirilicu stavlja u središte pažnje. Uvod je današnja đačka priredba u Osnovnoj školi „Sveti Sava”, a zvanično otvaranje večeras u galeriji ustanove „Kultura”, kada se otvara izložba „Bašta ćirilice” profesora na likovnim akademijama Lazara Dimitrijevića i Nemanje Dragojlovića. Na ovoj postavci ćirilično pismo predstavljaju u modernom, tipografskom i dizajnerskom ruhu. Za otvaranje je upriličen i etno muzički program bajinobaštanske radionice „Art moment”, a biće dodeljene i zahvalnice lokalnim privrednicima koji u svom poslovanju češće koriste ćirilicu.
Subotnje veče u ovoj galeriji u znaku je dva predavanja. O jeziku i pismu kao delu identitetskog nasleđa govori istoričar Dejan Ristić, a o upotrebi ćirilice i lepoti ćiriličnih znakova kazuje profesorka srpskog jezika Dragana Vasić.
Nedeljno pre podne dovodi „Ćiriličnu baštinu” u obližnji manastir Raču, vekovni svetionik naše tradicije u kome je radila čuvena Račanska prepisivačka škola, jedna od najjačih srpskih kulturnih buktinja u najmračnijem periodu turske vladavine. Tu će liturgiju kao i besedu o ćirilici održati episkop prof. dr Jovan (Purić), nakon čega sledi šetnja nedavno obnovljenim stazama račanskih prepisivača do skita Svetog Đorđa, gde je bilo središte ove prepisivačke škole.
– Manifestacija „Ćirilična baština” će se održavati svake godine u trajanju od tri dana, počevši od 24. maja, dana kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja slovenske prosvetitelje Svetog Ćirila i Metodija – navode u najavi organizatori, citirajući misli patrijarha Pavla („Ako nestane naše pismo, nestaćemo i mi”) i Isidore Sekulić („Razvijen jezik, to je biće i krv naroda, to je maksimala onoga što jedna kultura ostavlja i daje”).
Podsećamo da je bajinobaštanska „Deklaracija o zaštiti” i negovanju ćirilice predvidela mere koje treba da popularizuju ovo pismo, obavezu za ovdašnju biblioteku da u najvećem procentu nabavlja knjige štampane ćirilicom, te pružanje olakšica subjektima koji u poslovanju i javnoj komunikaciji redovno koriste ćirilicu. Autor teksta deklaracije odbornik Siniša Spasojević, koji je s odbornikom Zoranom Rakovićem predložio njeno usvajanje, ističe da je ćirilica nit koja povezuje srpsku pismenost od njenih početaka do danas, svedok kontinuiteta i identiteta srpskog jezika i kulture, prepoznatljiv znak i pokazatelj koliko je srpsko nasleđe bogato i utemeljeno.
Bajinobaštansku deklaraciju o ćirilici kao i održavanje „Ćirilične baštine” podržalo je i Ministarstvo za kulturu.
Branko Pejović, Politika
Pogledaj vesti o: Sveti Sava
