Izvor: B92, 07.Okt.2014, 13:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BG neće biti džungla oblakodera
Novi Beograd većim delom više neće gledati na stari. Sa leve savske obale pogled će za koju godinu pucati isključivo na "Beograd na vodi”.
Naime, osim kule od 220 metara, u njemu će biti niz kompleksa visine od 60, 80, 90 pa i 100 metara.
Novobeograđanima će, prema prostornom planu za budućih 1,8 miliona stambenih i poslovnih kvadrata, ostati malo mesta sa kojih će i dalje moći da vide staro jezgro grada i Hram Svetog Save.
Tako se obistinila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bojazan arhitekata da će "Beograd na vodi” zakloniti pogled na kulturne i istorijske spomenike jezgra grada.
" Vizure iz Novog Beograda na stari deo grada biće narušene. Ali, zaštitili smo vizure sa suprotne strane Savskog amfiteatra. Iz Kneza Miloša, na raskrsnicama sa Višegradskom, Miloša Pocerca, Vojvode Milenka i Nemanjinom ulicom, videće se reka i Novi Beograd. Takvi su bili uslovi gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture i mi smo taj minimum poštovali. Bolje je da dozvolimo visoke objekte na desnoj obali Save nego da imamo devastiran prostor kakav je sada Savski amfiteatar", objašnjava dr Nebojša Stefanović, direktor Urbanističkog zavoda Beograda, kuće kojoj je povereno da izradi prostorni plan područja posebne namene za "Beograd na vodi”.
Dozvoliti arapskom investitoru "Igl hilsu” da podigne tržni centar u produžetku Višegradske ulice i stambeni kompleks pored Starog savskog mosta bio je jedan u nizu kompromisa koje je prihvatio tim od 111 inženjera zavoda, koji je iznedrio prvi zvanični dokument o "Beogradu na vodi”.
Plan obuhvata područje od 177 hektara, od čega je 116 na desnoj, a 27 na levoj obali Save gde je zabranjena gradnja jer je zaštićena zona vodoizvorišta. Uspeli su, uveren je Stefanović, da pomire želje "Igl Hilsa” i stavove struke.
To potkrepljuje činjenicom da urbanisti nisu popustili pod pritiskom investitora da odobre što veću zgusnutost kompleksa, čime bi se dobilo više kvadrata i profita ali bi život u takvom kompleksu bio manje prijatan. Umesto toga, zavod je obavezao kompaniju Muhameda Alabara da prvi poslovni objekat bude na rastojanju od 110 metara od kule, a stambeni da se ne "primakne” na manje od 146 metara.
" Toliko rastojanje obezbediće da zgrade budu dovoljno osunčane i provetrene i da između njih ostane slobodnog prostora, da građevine ne bude "nalepljene” jedna na drugu. Dakle, "Beograd na vodi” neće biti džungla oblakodera, poput Menhetna ili Dubaija", uverava Stefanović.
Ni najviše zdanje, kula od 220 metara, neće zagaziti u rečni tok, kako je investitor prvobitno zamislio. Zidaće se na sredini između Starog savskog mosta i Gazele, u produžetku Višegradske ulice, trideset metara daleko od obale. Toliko će biti širok pojas priobalja od Brankovog mosta do sajma, rezervisan za obaloutvrdu, šetališta, biciklističke staze, zelenilo.
Parkovi će se prostirati na oko 26 hektara, a najveći deo "Beograda na vodi” zauzeće javni objekti – 14 primarnih saobraćajnica, dve škole, četiri obdaništa sa tri ogranka, Savski trg, zgrada Pošte, Železnička stanica, Beogradska zadruga, hotel Bristol, ložionica sa tornjem, fabrika kartona Milan Vapa, vatrogasna stanica...
"Investitor je bio iznenađen šta sve mora da bude u javnom vlasništvu. Zabranili smo i gradnju iznad tri kolektora koji kišnicu sa savske padine skupljaju i ispuštaju u Savu", kaže Stefanović.
Najveći izazov za urbaniste bio je kako da saobraćajnicama povežu Savski amfiteatar sa drugim delovima prestonice. Budući kompleks će, sa 17.700 stanovnika, praktično biti novi gradić u središtu Beograda. Da bi toliko ljudi moglo da prelazi u Novi Beograd a da se ne stvaraju gužve, Stari savski most će dobiti po dve trake sa obe strane – zasebne konstrukcije pripojene mostu.
Na mestu današnje tramvajske stanice pre ulaska na most iz starog grada zamišljen je kružni tok, kao i još jedan posle mosta na novobeogradskoj strani kod skretanja u Ulicu Vladimira Popovića. Treći je planiran preko puta Bigzove zgrade.
Prolaz kroz "Beograd na vodi” omogućiće savski bulevar, koji će se protezati od sadašnje autobuske stanice, ispod Gazele pa do sajma. Biće širok 40 metara, imaće po dve trake u oba smera, u sredini razdelno ostrvo širine pet metara za tramvajsku bašticu, a sa obe strane pojas zelenila od po pet metara i parkinge.
"Za saobraćajno povezivanje starog grada i Novog Beograda ostavili smo mogućnost probijanja tunela od Kameničke do Francuske ulice, ali se mora razmišljati i o tome kako vozila iz Bulevara Zorana Đinđića, koji je najopterećeniji, "sprovesti” u stari deo grada. Metro će zasigurno prolaziti ispod Savskog amfiteatra ali ovim planom on nije obuhvaćen, zato što je studija metroa na reviziji. Okretnica devet linija javnog prevoza na Savskom trgu biće ukinuta, a taj terminal premešten ispod Gazele", objašnjava Stefanović.
Veliki zahvati planirani su i pod zemljom. Da bi novi grad sa 1,8 miliona kvadrata mogao da bude opskrbljen vodom, strujom, grejanjem, gasom, kanalizacijom, moraće da se grade infrastrukturni objekti širom prestonice: dve gasovodne mreže, kolektori za fekalnu kanalizaciju, toplovodna i elektroenergetska mreža...
Do svih ovih rešenja, možda i boljih, moglo je da se dođe i međunarodnim urbanističkim konkursom da on, samo za "Beograd na vodi”, nije izbačen iz propisa. Struka je i zbog toga negodovala ali njen glas se nije daleko čuo.
"Konkurs je izostao jer su se tako dogovorili političari i investitor. Ovde je reč o projektu od nacionalnog značaja, investiciji od tri milijarde dolara za koju je u svetu teško naći novac. Mi smo idejno rešenje investitora korigovali u skladu sa našim stručnim stavovima, zakonom i uslovima 75 gradskih i republičkih institucija. Za takve korekcije sluha su imali i gradonačelnik i investitor", zaključuje Nebojša Stefanović.
Pogledaj vesti o: Sveti Sava
