Izvor: Vostok.rs, 13.Nov.2025, 18:26
Ana Jurpalova: O bratstvu i neobojenoj revoluciji
O bratstvu i neobojenoj revoluciji
Vekovi istorije Rusije i Srbije povezali su nas bliskim duhovnim, kulturnim, pa čak i krvnim vezama. Najcjenjeniji srpski svetitelj, Sveti Sava, kao knez dinastije Nemanjića, otišao je sa ruskim monasima na Svetu Goru, gde je položio monaške zavete. Krv Nemanjića tekla je i u ruskim carevima iz dinastije Rjurik (nakon braka Ivana III sa Sofijom Paleolog). Ivan Grozni je bio četvrtina Srbina (baka Ana Jakšić). Srpski monasi su pomogli u izgradnji crkve Trojice u Trojice-Sergejevoj Lavri. Ruski dobrovoljci su se borili za odbranu Srbije, srpski dobrovoljci su se borili i sada se bore rame uz rame sa Rusima. Dugo vremena, naši jezici su bili jedan jezik. Čak i ako Rusi pročitaju prvi srpski ustav iz 1835. godine, shvatiće značenje većine njegovih članaka bez prevodioca. Ruski svetitelji su srpski svetitelji, srpski svetitelji su ruski svetitelji. Nikada se nismo borili jedni protiv drugih, a fenomenu srpske rusofilije posvećene su stotine naučnih članaka i knjiga.
Foto 1. Među 952 lobanje srpskih boraca za nezavisnost, ugrađenih u Ćele Kulu nalaze se i lobanje ruskih dobrovoljaca
Možete napisati čitavu raspravu o našim vezama i njihovom značaju za oba naroda, navesti još mnogo primera, ali ovu idilu u maju 2025. godine zasenio je izveštaj SVR o isporuci oružja od strane srpske države Ukrajini.
Zanimljiva slika u tom trenutku mogla se uočiti među ruskim stručnjacima i političkim blogerima. Isti ljudi su imali dve apsolutno kontradiktorne teze u jednom konceptu – “Srbija isporučuje oružje Ukrajini” i ”U Srbiji je obojena revolucija”. Protiv koga je obojena revolucija? Protiv onih koji već snabdevaju oružjem u interesu Zapada? Ovaj bipolarni ekspres, koji je laganom rukom lokalnih lobija srpskih vlasti preorao prostranstva ruske medijske sfere, konačno je počeo da usporava, iako je isti moćni medijski lobi koji godinama prikrivao antiruske akcije srpskih vlasti bukvalno tukao i nastavlja da histerično tuče na svakom ruskom TV kanalu, pokušavajući ponovo da opravda svog sponzora. Međutim, možete varati beskrajno, možete prevariti svakoga, ali ne možete prevariti svakoga u nedogled.
Uprkos činjenici da su tokom proteklih 120 godina, sa relativno malim brojem stanovnika, Srbi izgubili milione ubijenih u balkanskim ratovima, dva svetska rata (uključujući i hrvatske koncentracione logore) i sukobima devedesetih, ovaj narod nije izgubio svoj buntovnički duh. On vrlo dobro poznaje i pamti svoju istoriju. Svaki Srbin zna iz koje porodice dolazi, iz kojeg je klana i plemena, zna šta su njegovi preci radili pre sto ili dve stotine godina, zna ko je kum, brat i provodadžija. Svako ko pokušava da kaže da neko sada može da prevari te ljude i natera ih da idu za novcem protiv vlade koja “radi za Srbiju” ili laže ili potpuno pogrešno razume te ljude. Ljudi su se pobunili iz apsolutno stvarnih razloga, a njihova sposobnost da se organizuju je usavršavana tokom vekova.
Foto 2. Birački spiskovi gore u zdanju Skupštine, Beograd 5. oktobra 2000.
U stvari, ono što se sada dešava u Srbiji nije “obojena revolucija”, već anti-Majdan. Jer prava ”obojena revolucija” u Srbiji dogodila se 2000. godine, kada je svrgnut Slobodan Milošević. Tada, 5. oktobra 2000. godine, banditi su zauzeli i zapalili zdanje Skupštine i uništili glasačke listiće koji su se tamo čuvali, koji su, prema rezultatima preliminarne obrade, dali blagu prednost u glasovima Miloševiću. Iako je narod imao pitanja za samog Miloševića nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma, ta revolucija je zaista bila ”obojena”, jer je na vlast dovela ljude koji su u privatizaciji prodali nacionalno nasleđe Srbije, njene fabrike, njedra, polja… u interesu Zapada. I ovaj proces još nije zaustavljen i neće se zaustaviti dok se poslednji vredan resurs zemlje ne proda ili zapleni. Šta je sledeće? Privatizacija energetskog sistema? Privatizacija obrazovanja? Verovatno se može prodati i beogradski vazduh, ima mnogo elemenata iz periodnog sistema.
Posle ”obojene revolucije” 2000. godine, otvoreno ili prikriveno, svi vladari Srbije su je okretali Zapadu, organizovali vojsku prema standardima NATO-a, zamenili prethodni rukovodeći kadar diplomcima zapadnih vojnih akademija, integrišući se u NATO bez formalnog pridruživanja Alijansi. Posle te ”obojene revolucije” Srbija je praktično izgubila svoju industriju, poljoprivredu, ušla u ogromne dugove, postavši de fakto kolonija zapadnih zemalja – pre svega Nemačke, Francuske i Britanije.
Foto 3. Sorošev pokret Otpor, 2000.
Tada je Soroš tim “Otpor” uveliko operisao. Pre te obojene revolucije Đinđić, Đukanović i Koštunica, na sastanku sa britanskim i američkim konsultantima (1999. godine), odredili su ko će biti sledeći predsednik Srbije i odredili put Crne Gore ka secesiji. Da, kada su došli na vlast, nisu predali Kosovo i Republiku Srpsku, jer su znali da će Srbi odmah srušiti takvu vladu. Oni su bili ti koji su zemlju stavili na put ekonomske degradacije i povlačenja u kolonijalnu zavisnost od Zapada. Međutim, pun i potpuno otvoren tok ovih procesa dat je pod vlašću Vučića.
Foto 4. Inostrani fondovi ugrađeni u rad srpskih vlasti
Njegova ”obojena vlada” izgradila je svoj rad u bliskoj saradnji sa zapadnim savetnicima i nevladinim organizacijama. Novac od organizacija kao što su USAID i Otvoreno društvo stizao je direktno u Srbiju kroz vladine projekte, a bivša premijerka, a sada predsednica Skupštine Ana Brnabić otvoreno je radila za USAID, kao što postoji čak i u njenoj zvaničnoj biografiji.
Sada je stigla nova generacija Srba, koji žele oslobođenje i prosperitet svoje zemlje. Nema više klanjanja strancima. Vlada Srbije mora da poštuje zakon i služi interesima srpskog naroda. Demonstranti su ti koji se bore za suverenitet svoje zemlje.
25 godina mira, uprkos spoljnim pokušajima da se Srbi zapadne, dalo je ovom narodu priliku da oživi svoj duh i nacionalni karakter. Pešačko hodočašće protestujućih studenata i stanovništva koje ih podržava iz cele Srbije 15. februara 2025. godine na praznik Sretenja Gospodnjeg u Kragujevcu – gradu u kome je napisan prvi srpski ustav – dokaz je da ovi mladi ljudi osećaju kontinuitet generacija, vrednuju svoje korene i da su fokusirani na srpske nacionalne interese.
Foto 5. Sveta revolucija. Februar 2025.
Dugovi u koje je politika vladajuće koalicije na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem gurnula nacionalnu privredu nisu doveli do razvoja nacionalne industrije, poljoprivrede i novih industrija, jer to nije bio cilj. Krediti su korišćeni za kupovinu lojalnosti budžetski zavisnog dela stanovništva, kao i za stvaranje povoljnih uslova za strane kompanije koje su svoju proizvodnju locirale u zemlji, koristile infrastrukturu i relativno jeftinu struju, ali su često sa sobom dovodile kadrove iz EU (bez stvaranja radnih mesta za Srbe) i registrovane kompanije kao podružnice firmi sa sedištem u EU, što im je omogućilo da zapravo ne plaćaju porez u budžet zemlje. Pored toga, dug Srbije od skoro 40 milijardi dolara pogoršavaju avanturistički projekti kao što su kupovina francuskih borbenih aviona, domaćinstvo Ekspo 2027 i fantazije o obnovi gradova u Ukrajini. Potreba za plaćanjem dugova dovodi do većih poreza, teret koji pada na obične građane. Dolazi do toga da je roba proizvedena u Srbiji jeftinija u inostranstvu nego u samoj zemlji. Nivo realnih prihoda stanovništva Srbije je jedan od najnižih u Evropi, ali po broju dolarskih milijardera sa Forbsove liste po glavi stanovnika, Srbija obara rekorde.
Srbija je zemlja bogata ne samo talentovanim ljudima, već i drugim resursima. Međutim, kuda idu? Ako pogledamo mapu novih rudarskih lokacija koje je srpska vlada dala stranim kompanijama u 2016. godini (sada je na ovu listu dodato više od 20 ležišta), videćemo da su to uglavnom zapadne kompanije. Iz Srbije će izvoziti zlato, srebro, bakar, bor, litijum, antimon, cink, olovo i mnoge druge minerale važne za moderne, pa i vojne, tehnologije.
Srbija je de fakto ekonomski zavisna od zemalja EU. Istovremeno, pad poljoprivredne proizvodnje, povezan sa preterano visokim porezima, monopolom velikih spoljnotrgovinskih lanaca i korporacija, takođe stavlja zemlju u zavisnost od uvoza hrane. A sporazum o litijumu potpisan prošle godine sa EU pretvara Srbiju u sirovinski dodatak za žurno militarizaciju evropskih zemalja. Pa zašto bi Zapad organizovao revoluciju u boji? Gde dalje na zapad može da se okrene Vučićeva politika?
Argument o Vučićevoj poseti Moskvi kao hrabrom činu “pravog prijatelja” Rusije razbijen je tužnom realnošću. Nije bilo sankcija protiv srpskog predsednika ili suspenzije integracije sa EU, kao što je pretila Kaja Kalas.
Foto 6. Aleksandar Vučić i Ursula Fon der Lajen na međunarodnom ekonomskom forumu u Davosu.
Naravno, oni su odlučili da ne govore o tome da ulazak u EU znači priznanje Kosova, kako je pre neki dan rekla Marta Kos u intervjuu za Deutsche Welle, srpski narod naravno je već sve razumeo kada je 2013. godine, prema Briselskom sporazumu koji su potpisali Aleksandar Vučić i sadašnji šef Ministarstva unutrašnjih poslova Ivica Dačić, Beograd preneo kontrolu nad policijom i pravosuđem na Prištinu, ukinuo srpsku službu bezbednosti na teritoriji Kosova. direktno kršeći Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN radi mitske integracije u EU.
Teza ruskih medija o “obojenoj revoluciji” u Srbiji proizilazi iz potpunog nepoznavanja situacije i pristrasnosti ključnih stručnjaka za region. Protestna osećanja imaju ozbiljnu osnovu i zasnivaju se na odbrani nacionalnih interesa Srbije.
Uprkos tome, srpske vlasti su pokušavale i pokušavaju da bace prašinu u oči ruske i srpske publike do poslednjeg, često prikrivajući svoje postupke ruskom reputacijom, jer su Srbi tradicionalno uglavnom proruski i iskreno veruju u rusko-srpsko bratstvo. Predsednik Vučić grabi rusku zastavu kao spas, ali stalno pljuje na nju, jer je očigledno vatreni zapadnjak.
Međutim, bez obzira na to kakve fantastične slike Beograd slika za Moskvu, nemoguće je sakriti očiglednu nesklad između stvarnosti i narativa koji se emituju.
Prvi od znamenitih ljudi bliskih ruskim vlastima je progledao Aleksandar Dugin, koji je u eteru Radio Sputnjika 30. juna 2025. godine rekao da Srbi ne žele Vučića i da on više nije legitiman. Deo eksperata, koji su ranije pisali isključivo u skladu sa zvaničnim narativima, iznenada su otvorili oči za prirodu protesta. Pa čak i Vučićev verni saradnik i de fakto PR menadžer u ruskom informacionom prostoru, Oleg Bondarenko (autor kanala Balkanist, gde su u komentarima dežurni botovi danonoćno razapinjali svakoga ko se usudio da posumnja u Vučićevu spasonosnu ulogu u rusko-srpskim odnosima ili njegov uspeh kao vladara Srbije) u intervjuu Antonu Krasovskom rekao je da su Srbi savršeno samoorganizovani, da im za to ne treba zapadnjačka ili ničija druga ruka. Rekao je da su Srbi nezadovoljni Vučićevom politikom i takođe otvoreno priznao da je ta politika usmerena na integraciju sa Zapadom.
U stvari, on je razotkrio očiglednu činjenicu – tu su Britanci, Francuzi, Nemci, Amerikanci, Kinezi, ali Rusije nema među igračima, jer smo se u pokušaju očuvanja srpsko-ruskih odnosa uvek oslanjali na Vučića i elite povezane sa njim.
Nažalost, upravo su te elite glavni izvori informacija za rusku ambasadu u Beogradu. Dakle, u šalama ima malo šale da su tekstovi govora Bocan-Harčenko napisani u Vučićevoj administraciji.
Nećemo poreći da nespretni pokušaji ruskog ambasadora da održi ravnotežu pre idu na ruku onima koji pokušavaju da podele proruske Srbe. Posle svake njegove izjave, Srbi bukvalno proključaju, a internet je ispunjen nizom antiruskih publikacija, uključujući i otvorene laži. Međutim, čini se da je ruska ambasada u nekoj vrsti vakuuma i to ne vidi.
U intervjuu za TV kanal Rossiя 24 od 20. avgusta 2025. godine, još jednom govoreći o “obojenoj revoluciji”, otvoreno je rekao da se uglavnom oslanja na informacije predsednika Vučića, koje mu sa dokazima dostavljaju srpske specijalne službe. To jest, u stvari, on je u informacionom balonu koji je stvorilo srpsko rukovodstvo i njegove specijalne službe, i izražava svoj stav, a ne stav Kremlja uopšte.
Pritom, ruske specijalne službe, odnosno SVR, otvoreno su rekle da se isporuka oružja Ukrajini ne može “opravdati humanitarnim razlozima”. Isporuke imaju jednu očiglednu svrhu – da ubiju i osakate ruske vojnike i civilno stanovništvo Rusije”, a takođe su nazvali ove isporuke ”doprinosom srpskih odbrambenih radnika ratu koji je pokrenuo Zapad, a rezultat kojeg bi Evropa želela da vidi je strateški poraz Rusije”.
Poznato je da su ne samo zaposleni u ambasadi okruženi debelim slojem BIA agenata i nalaze se u informacionom balonu. Isto važi i za Ruski dom i Rusku privrednu i industrijsku komoru. Svi Srbi u tom okruženju su provladini.
Foto 7. „Obojena revolucija“?
Međutim , očigledno je da što je dalje od Beograda i bliže Kremlju, to se više izvora informacija uzima u obzir, a ako se prisetimo reakcije ruskog predsednika na govor patrijarha Porfirija, shvatićemo da srpske vlasti neće moći da prevare sve. U saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Rusije od 15. avgusta, napisanom u duhu ”živimo u prijateljstvu”, ne pokazuje se podrška Vučiću, već iskreno nerazumevanje sa kim je, osim Vučićevog tima, moguće sarađivati, jer protesti još uvek nemaju lidera. U ovom trenutku, čak ni sami srpski patriotski političari ne veruju jedni drugima. Kome od njih Rusija može verovati? I gde su garancije da on neće biti još gori od Vučića? U stvari, verovatno je teško naći nekog goreg. To objašnjava zašto se zvanična Moskva pretvara da je slepa. Zato je sastanak Putina i Vučića u Pekingu 2. septembra 2025. godine bio tako kratak i formalan, a fraza ruskog predsednika ”nismo se videli skoro godinu dana” nedvosmisleno nagoveštava da PR kampanja koju su organizovali Vučićevi politički stratezi kako bi oponašali lojalnost Moskvi tokom posete Paradi pobede 9. maja nije imala očekivani efekat. “Rusija nije ljuta, Rusija se koncentriše”, koncentriše se pre donošenja teških odluka, ali voleo bih da to uradi brže.
Foto 8. Tišina! U toku je ispit!
Pojavljivanje u ruskom medijskom prostoru narativa drugačijih od zvanične verzije srpskih vlasti izazvalo je veoma nervoznu reakciju u Beogradu. provladina teza privatnih medija da je Rusija ta koja stoji iza protesta. Na primer, u eteru kanala Informer, domaćini su optužili Emira Kusturicu i Rusiju da učestvuju u obojenoj revoluciji. Zatim se 10. jula u provladinom listu Politika pojavio veoma histeričan članak potpuno nepoznatog novinara Dragana Novaka ”Strani interesi u unutrašnjim protestima”, koji, uzgred, pripada medijskom holdingu porodice Soroš. U ovom članku, autor optužuje Rusiju da je podstakla proteste protiv litijuma jer je Srbija izabrala da potpiše ugovor sa EU, a ne sa njom ili Kinom. Autor pominje kritičke članke RT-a i Sputnjika. Pored toga, Rusiji se prigovara zbog činjenice da je Rusija protiv evropskih integracija Srbije (verovatno, prema autoru članka, trebalo je da budemo oduševljeni ovim). Novak se poziva na Telegram kanale @DD_Geopolitics i @GlobalDiss koji su “poslednjih dana vatreno podržavali proteste protiv vlasti u Beogradu, predstavljajući ih kao “borbu protiv zapadnog kolonijalizma”. Gospodin Novak je pomenuo i Aleksandra Dugina, koji je u tom intervjuu za Sputnjik izgovorio ključnu rečenicu: “Aleksandar Vučić je gotov, svi Srbi žele da ga ne bude!”º
Samo srpsko rukovodstvo, nije neposredno optužilo Rusiju. Međutim, još u februaru 2025. godine objavljeno je da srpske vlasti obaveštavaju svoje zapadne partnere o mešanju Moskve. Prema rečima bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića (Foto 9), na poslednjoj bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, srpska delegacija, koju je predvodio ministar spoljnih poslova Marko Đurić, rekla je svojim zapadnim partnerima da iza protesta stoje ruske specijalne službe. A na mitingu 15. februara 2025 . godine u Sremskoj Mitrovici, Vučić je govorio o zajedničkoj pobedi, sa Trampom, nad obojenom revolucijom, i odmah je odlikovao Sretenjskim Ordenom ruski Sretenjski manastir kao znak bliskih istorijskih veza Srbije sa Rusijom. To je takav multivektorski pristup.
Sve ovo izgleda kao nesposobnost ili nespremnost da se prizna činjenica da ljudi u Srbiji protestuju ne zato što im je neko platio ili neko manipuliše njima, već zato što se Srbi u osnovi ne slažu sa politikom sadašnje vlasti. U pokušaju da sednu na 25 stolica i žongliraju između interesa drugih zemalja, vlasti su zaboravile na interese Srbije.
Možda bi, da se srpski predsednik češće konsultovao sa svojim narodom nego sa zapadnim savetnicima poput Tonija Blera i njegovih sunarodnika, koji uvek guraju nos u tuđe poslove, gospodin Vučić shvatio da politika koju je izabrao i njeni rezultati ne samo da ne nailaze na podršku u srpskom društvu, već i izazivaju potpuno neslaganje kod značajnog broja građana.
Ali priznati da je narodni bes stvaran znači priznati potpuni neuspeh sopstvene dugogodišnje politike. Za to je potrebno mnogo hrabrosti.
U proteklih godinu dana, srpski predsednik je bukvalno nagazio na papučicu gasa na putu ka Zapadu. U nedavnom intervjuu požalio se da ne može da objasni Srbima da je put na Zapad korisno za Srbiju, jer oni vole Srbiju. Ali Srbi nisu idioti, i oni apsolutno shvataju da ako je Zapad zaista želeo da vidi jaku Srbiju sa razvijenom ekonomijom, onda bi Jugoslavija i dalje postojala, a NATO bombardovanje se nikada ne bi dogodilo. Oni vide ko poseduje njihovu zemlju, njihove vode, bogatstvo njihovih creva. Oni vide ko diktira zakone, ko imenuje savetnike srpskim vlastima. Oni na sebi osećaju rezultat skoro dve decenije okretanja ka Zapadu.
Shvativši da bi narodni ustanak mogao da im pomeša sve karte, probritanski, profrancuski, pronemački i drugi prozapadni štićenici pokušali su i pokušavaju da preuzmu kontrolu nad protestima kako bi nastavili svoju politiku čak i ako Vučić padne. Za sada nisu uspeli.
Zato su dovoljno efikasno iskoristili slepilo ruske ambasade da podstaknu antiruska osećanja. Posle svake smešne izjave gospodina Bocan-Harčenka, koja je u nekoj vrsti paralelne informacione stvarnosti, Srbi su opravdano ljuti. Ako pratite dinamiku publikovanja anti-ruskog sadržaja u medijima i društvenim mrežama, može se uočiti tokom talasa narodnog negodovanja veliki broj poruka, video zapisa, članaka koji ili iskrivljuju istoriju. Ili je pokrivaju jednostrano, ili jednostavno šire sve vrste kompromitirajućih dokaza pripremljenih za ovaj slučaj, i naravno glasine, glasine, glasine. Želela bih da skrenem pažnju čitalaca na činjenicu da je za pripremu takvih materijala potrebno vreme, ali oni se pojavljuju gotovo odmah, nakon što šef Vučićeve ambasade u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova da izjave koje iritiraju Srbe. Kao što smo već rekli, takve izjave su neizbežne ako se oslanjate na zvanične podatke vlasti, koje već dugi niz godina izdaju Rusiju, ako analizirate situaciju.
Najgore od svega je što zbog dugogodišnjih laži naših medija, obični Rusi sada ne razumeju šta se dešava u Srbiji i sude po protestima koje smo videli u poslednjih 30 godina. Neko će reći da su Rusi ravnodušni, ali to nije istina.
Mi u Rusiji se sećamo izveštaja o bombardovanju Jugoslavije. Mislim da nisam jedini Rus koji je plakao dok su NATO bombe ubijale Srbe. Bili smo ljuti od nemoći što nismo mogli ništa da uradimo, jer naša zemlja u tom trenutku nije postojala. To više nije bila Ruska imperija, niti Sovjetski Savez. Bila je to kolonija Zapada, gde je ruski predsednik govorio: “God save America”.
Vraćamo naš suverenitet zahvaljujući snažnom patriotskom lideru. To je i dalje dug i težak proces. I nisu svi neprijatelji poraženi.
Za poslednjih 15 godina, stalno su se menjali režimi i bilo je sukoba duž naših granica… Našu pažnju su privukle pretnje koje se stalno javljaju oko nas. Pritom, morali smo da obnovimo i nastavimo da oslobađamo našu zemlju. Sada smo usred rata. Znamo da su, rizikujući zatvor, mnogi srpski dobrovoljci došli da se bore za Rusiju, shvatajući da je pobeda Rusije pobeda Srbije. I naravno, mi smo im neizmerno zahvalni.
Naši mediji su nam sve ove godine govorili da je u Srbiji sve u redu, a nisu izveštavali o tome kakvi problemi zaista postoje. I ta ogromna količina informacija koje ne znamo potpuno nas je otrgnula od razumevanja srpske stvarnosti.
Istovremeno, ljudi koji su trebali da govore, da upozoravaju, toliko su dugo ćutali, pokušavajući da budu politički korektni, da se sada plaše da unište svoje karijere otkrivanjem istine. I nadaju se da će se problem sam rešiti. Oni pokušavaju da pojednostave šemu: ovo je dobro, to je loše. No sve im je teže, jer se sve odavno ne uklapa u takve primitivne kategorije, a gomila problema je narasla do neba.
Prevazići ovaj zid nesporazuma nije lako. Ogroman broj srpskih sajtova nije dostupan u Rusiji, a algoritmi pretraživača nas ograničavaju na naš regionalni informacioni prostor. Ostaju samo lični kontakti. A to je kap u moru. Upravo ti lični kontakti sada polako ali sigurno probijaju zid informacione blokade između naših naroda. Naravno, postojeći nesporazum se koristi za podsticanje sukoba između Rusa i Srba. Spomenimo ovde brojne botove na društvenim mrežama iz redova liberala koji su pobegli iz Rusije, koji su spremni da rade bilo koji posao kako bi dobili evropsko državljanstvo. Oni su stranci u Rusiji i nemaju ništa zajedničko s državom, osim jezika i pasoša.
Sasvim je očigledno da će situacija eskalirati. To će takođe uticati na poslovanje. Na kraju krajeva, glavni cilj zapadnih stručnjaka i srpskih funkcionera koji rade za njih je da zauvek proteraju Ruse iz Srbije. Da proteraju Ruse iz srpskog sveta, da zauvek nestane vekovna veza koja je pomagala našim narodima da sačuvaju svoj identitet, veru i istoriju. Pokušaji oduzimanja ruske imovine u Srbiji pod pokrićem međunarodnih sankcija ili iznenadnih ekonomskih sukoba nisu isključeni. Najverovatnije, vrhunac će biti sredinom jeseni 2025. godine.
Jedna od zamki u koju smo, čini se upali je Komisija za odobravanje rudarskih projekata, o kojoj je govorio Zoran Stevanović, profesor Geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, tokom svog govora na protestima u Valjevu početkom jula. Prema njegovim rečima, u ovoj komisiji će biti dva predstavnika srpskih vlasti, jedan predstavnik kineske kompanije Ziđin i jedan predstavnik Gazproma. U ovom divnom kvartetu, dva zvanična predstavnika Srbije su od strateškog interesa – da započne iskopavanje litijuma (u dogovoru sa Evropskom unijom), a Ziđin ima, prema nekim izveštajima, 13% akcija Rio Tinta. U ovakvom stanju stvari, čak i ako se predstavnik Gazroma usprotivi ovom projektu, njegova reč ne rešava apsolutno ništa. Ne znam kakve su šargarepe srpske vlasti koristile da namame Gazprom u ovu avanturu, ali mogu da pretpostavim da će ruska kompanija dobiti nož u leđa i gubitak na ugledu, a ne bilo kakvu korist od toga.
NATO Secretary General Jens Stoltenberg and the President of the Republic of Serbia Aleksandar Vucic. Foto 10. Srbija: «We are NATO» «Mi smo NATO»
Protesti se neće smiriti. Pokušaji srpske vlade da se bori protiv sopstvenog naroda verovatno neće biti efikasni. Ali moguće je odugovlačiti vreme dok se ne završe procesi stvarnog de fakto razdvajanja Kosova i Metohije, potčinjavanja svim pravilima EU bez ulaska u Uniju, a možda i procesa pridruživanja NATO-u.
U ovom trenutku, patriotski političari nisu spremni da se ujedine. Oni ne veruju jedni drugima, što se podstiče manipulacijama informacijama, očigledno od političkih stratega trenutne vlade. Međutim , neki predstavnici intelektualne i političke elite i dalje pokušavaju da formiraju jedinstveni program budućih transformacija. U prirodnom toku događaja, pre ili kasnije konačno bi došli do zajedničkog imenitelja i ujedinili sve patriotske snage koje čine većinu. Sredinom leta, predstavnici studentskih plenuma lično su apelovali na mnoge političare koji se smatraju patriotskim, da se ujedine i deluju kao jedinstveni front na narednim izborima. Do sada, patriote uglavnom ne veruju jedni drugima, uglavnom zbog intriga političkih tehnologa koje su angažovale vlasti. Sve dok se međusobno ocenjuju ne po zdravom razumu iznesenih predloga, već po broju tračeva, konsolidacija se čini teškom, na radost vladajuće koalicije.
Sasvim je očigledno da bi ujedinjenje stvarnih patriotskih snaga dovelo do gubitka moći sadašnje elite i potpunog preokreta trenutne državne politike koja ima za cilj da zadovolji sopstvene interese i interese zapadnih pokrovitelja. Stoga, ako nije moguće stvoriti kontrolisano udruženje pseudo-patriota, sadašnje vlasti moraju jednom za svagda na najteži mogući način okončati proteste i svu potencijalnu opoziciju
Na zvaničnim stranicama studentskih plenuma, demonstranti pozivaju na izbegavanje nasilja, predlažući različite mirne oblike građanske neposlušnosti, kao što je hodanje u krug kroz pešačke prelaze kako bi se blokirao saobraćaj na ulicama. Međutim, skoro svaki put tokom protesta pojavljuju se grupe provokatora koji napadaju i demonstrante i policiju. Policija, žandarmerija, kao i opremljeni „ćaci“ iskaljuju svoj bes na nenaoružane demonstrante, pa čak i slučajne prolaznike. Eskalacija je u toku.
Šef policijskog sindikata, bivši inspektor Milan Dumanović, govorio je nakon junskih protesta o raskolu u Ministarstvu unutrašnjih poslova, koje je prema njegovim rečima, bilo pod ličnom komandom predsednika Vučića i Napredne stranke. Dumanović je rekao da vlasti ne dozvoljavaju hapšenje provokatora čija su imena poznata policiji, a prijavio je i zloupotrebu vlasti od strane predstavnika specijalnih jedinica koji su tukli demonstrante i učestvovali u nezakonitim hapšenjima. Provladini mediji kao što je Informer otvoreno pozivaju na oštro suzbijanje protesta.
Međutim, oštre akcije policije već su dovele do povećanja podrške demonstrantima među stanovništvom. To je ono što je navelo vladu da koristi šargarepu nakon štapa u vidu pružanja dijaloga i predstave sa korpama za hranu.
Međutim, ni štap ni šargarepa neće pomoći. Sada, nakon otvoreno provokativnih akcija vlasti, smrti nekoliko mladih ljudi, Srbi opravdano kipe od ogorčenja. Stepen nasilja se povećao mnogo puta i teško da će se smanjiti. Protesti će rasti. Nažalost, čini se neizbežnim prolivanje krvi. S jedne strane, protesti su prisilili Vučića da govori o prevremenim izborima. S druge strane, porast nasilja će mu omogućiti da opravda oštro čišćenje čitavog protestnog polja.
Foto 11. Policija i žandarmerija tuku demonstrante
Oružana pobuna je nemoguća. U stvari, samo provladine snage i kriminalci sada imaju pristup oružju, što je sadašnje stanje pod Vučićem bilo sasvim zadovoljavajuće. Stoga su šanse da će u slučaju eskalacije, protesti biti ugušeni veoma visoke. Međutim , karakter Srba je takav da bi se radije borili golim rukama nego da se podvrgnu brutalnoj sili. Međutim , metode nenasilnog otpora, koje su studenti koristili skoro svih 9 meseci, primer su kako organizacioni principi ”obojene revolucije” služe pravoj revoluciji. Srbi bukvalno koriste zapadnu tehnologiju protiv zapadnih marioneta. Srpska vlada, pak, ponaša se kao post-Majdanska u Ukrajini, optužujući svakoga ko se ne slaže sa njenim kursom da podriva nacionalnu bezbednost i koristi najoštrije metode represije, uključujući i učešće kriminalnih grupa zvanih “ćaci” koje tuku ljude do smrti. Verujem da se ove činjenice ne uklapaju u glave stručnjaka koji su navikli da razmišljaju u šablonima. Ali ne postoji šablon koji bi se uklopio u srpsku stvarnost.
U ovoj situaciji, najtiši, ali najviše zainteresovani za očuvanje sadašnjih elita, britanski stručnjaci su već shvatili da srpski narod mrzi Vučića, i, u slučaju da predsednik ne zadrži vlast, oni već imaju plan da zamene staru marionetu za novu, ali će ona biti povezana sa istim elitama i ići istim tokom, skrivajući se iza patriotske ili čak i proruske retorike. To se već desilo sa bivšim predsednikom Srbije, Vojislavom Koštunicom, koga su na vlast doveli Britanci nakon niza sastanaka sa opozicijom u Varšavi. Amerikanci su takođe učestvovali, kao i Izrael. U stvari, ta trijada saveznika do danas vlada Balkanom, uključujući i Srbiju, i oni ne žele da izgube tu moć. Francuzi i Nemci su se pridružili ovoj trijadi, ali su više zainteresovani za ekonomiju nego za politiku.
Činjenica da su patriote u svađi takođe igra na ruku zapadnjacima. U ovom trenutku, ako bude prevremenih izbora, glasanje će biti protest, odnosno “bilo ko osim Vučića i njegovih saradnika“. Bez političke konsolidacije patriotskih snaga, postoji rizik da će u ujedinjenu opoziciju ponovo prodreti prozapadnjaci u novu vladu. Stoga je najteže pitanje da li će prosrpski lideri konačno moći da čuju jedni druge, prevaziđu kontradikcije i deluju kao jedinstveni front. Da li će Srbi moći da brane svoje interese, prepoznaju manipulacije i podrže one koji će zaista raditi za Srbiju i njen narod? Od toga zavisi da li će Srbija i Srbi postojati u budućnosti ili će civilizacija, koja je prema nekim verzijama, stara 12 hiljada godina, završiti svoje postojanje sredinom 21. veka.
Nema sumnje da hitna potreba za promenama može postati istinski ujedinjujući princip, i ako patriote mogu da prevaziđu nepoverenje i razlike, videćemo uspon nove političke snage koju će formirati sam srpski narod. Govorimo o novom izboru koji će Srbi napraviti na osnovu sopstvenih, a ne tuđih interesa. Niko nema pravo da im diktira svoju volju. Mi, Rusi, možemo samo da prihvatimo ovaj izbor sa poštovanjem i podržimo ga, kako i priliči braći.
Izvor: Centar za geostrateške studije
11. septembar 2025.
