Izvor: Politika, 03.Avg.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slobodarska kapija u selu Aleksandrovo
Obeležje za koje je povodom Svetog Ilije položen kamen temeljac u selu koje su osnovali srpski ratnici iz Velikog rata, simbol vekovnih težnji srpskog naroda
Aleksandrovo -Nebojimosemižandarmaiudve, trisekundebismoihrazoružaliinjihovelisicevezivalizatvojeruke, alineželimodaprljamosvoje. KadsambionaSolunskomfrontuobilaziomejeurovusamkraljbezpratnjeisamnomserukovao, atisebojišdanekonebiizvršioatentatnatvojeveličanstvo. TimrečimasekolonistaisrpskidobrovoljacSavoŠašićobratiošefuagrarnoguredakojijedošaodanaterenuproverikolonizacijunapodrujunakomejenicaloselokojećedobitiimeAleksandrovo.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Posle 93 godine, o ovogodišnjem Svetom Iliji, Aleksadrovčani su u sklopu tradicionalne manifestacije Ilin„ski dani”, položili kamen temeljac za obeležje koje se podiže u spomen dobrovoljcima i svim srpskim ratnicima iz Prvog svetskog rata. Ovi ratnici su i osnovali i izgradili lepo selo čija istorija u proteklih devet decenija bila burna i puna avantura kao i njihovi odlasci na frontove i ratovanja kojima se divi istorija.
Bez obzira na to što su selo podigli pobednici ništa nije išlo baš glatko. Imanje grofa Andrije Čehonjića na mestu je naselio najveći broj doseljenika u odnosu na sve ostale ovakve kolonije u Vojvodini. Po njihovoj zavičajnosti, ovde su se doselili kolonisti iz Like, Bosne, Banije, KordunajersunagrađenikaoratnidobrovoljcizatoštosuseodazvaliSrbijidabizanjuratovaliuvelikimbitkamaPrvogsvetskograta.
IstotakouAleksandrovususenašliiSrbiBanaćani, kojisunapočetkuratabilimobilisaniuaustrougarskuvojskujersuutojdržaviiživeli, inafrontovimauborbisRusimamasovnosepredavaliprotivničkojvojsci. Odatlesunaraznenačinestizalidosrpskihjedinicanačijojstranisuseborilidokrajarata.
Državiunovonastalimnaseljimanikadnijebilolako. Aleksandrovosužandarinajprenadgledalijersemonarhijabojalakomunističkihidejadonetihsaonimakojisubilizarobljavaninaruskomfrontujersutamodolaziliukontakt, naročitonakonzarobljavanja, sboljševicimakojićepobeditiuOktobarskojrevoluciji. Sdrugestrane, posleDrugogsvetskograta, komunističkapartijajezaziralaodkolonistakojisuseuratodazvalinapozivkralja, kojiihjenagradiozemljom, paseuveksumnjalodasuonimahommonarhisti.
KaoštosevidiipopričispočetkakojujeispričaoistoričardrMilanMicić, vrstanpoznavalacprocesakolonizacijauVojvodini, osnivačiselaAleksandrovasuuvekbilivrlodrčni, svesnisvojeulogeuratu, uvekspremnidatražesvojapravaidaseprotivezahtevimadržave.
Bez obzira na sve to, pa i heterogen sastav jer gotovo da nije bilo kraja, kad je reč o prostorima naseljenim srpskim stanovništvom, a da u Aleksandrovu nije bilo predstavnika, u selu se živelo složno. Doduše doseljenici iz zapadnih delova nekadašnje Jugoslavije su, gajeći tradiciju zajedničkog rada u takozvanim mobama i raznim drugim druženjima, lakše išli u zajedničke poduhvate u izgradnji sela. Ono i dan-danas ima najviše zelenila među svim mestima u Vojvodini, a u socrealističkim akcijama nekoliko puta proglašavano najuređenijim naseljem u pokrajini. Bez obzira na to što kao i sva naša sela i Aleksandrovo, koje je dobilo ime po kralju Ujedinitelju, pati od odlaska stanovništva, taj trend je ovde manje izražen i ovde, recimo, još postoje dve osnovne škole.
Ideja da se podigne kapija u čast ratnika za slobodu srpskog naroda počiva i na namerama da se ukaže na velike prednosti razumevanja među ljudima što je došlo do izražaja baš u Aleksandrovu.
Đuro Đukić
objavljeno: 04.08.2014.
Pogledaj vesti o: Sveti Ilija
