Izvor: Večernje novosti, 10.Jan.2015, 11:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gurmanska skupština u Mačkatu

Lepo li je ranom zorom prošetati Zlatiborom. Pa nizbrdo kroz sela i sokake, mesto mape, pratite odžake. I to one na vrh sušara - tako se stiže u Mačkat, svetsku prestonicu goveđe i svinjske pršute, stelje, slanine... Tu je u porti Crkve Svetog Ilije juče počela 15. "Pršutijada", gozba po meri najvećih, najstrasnijih gurmana, to je mesto gde se i najrazumnijima mora učiniti da na svetu nema ni srećnije, ni bogatije države >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << od Srbije. Uzrok sreći i zadovoljstvu nije tek "optička varka" izazvana izobiljem slasne hrane. Ključ je u kvalitetu. Zato se sa Zlatibora od davnina na svet gleda s visina. Domaćini iz Mačkata, Krive Reke, Šljivovice, Kačera i ostalih užičkih sela ne mogu drugačije, nisu oni krivi što niko na zemaljskom šaru ne zna bolju trpezu da pripremi i postavi: malo goveđe, malo svinjske pršute, red dimljene slaninice i ovčije stelje, kolutići kobasice zalegli uz mericu užičkog kajmaka i starog sira. Uz čašicu čuvene, opet užičke, rakije: "Na zdravlje vam bilo!" Ko preživi predjelo, bira hoće li s ražnja il` će jagnje uteklo pod sač... Ova gurmanska parlamentarna skupština saveta najlepših evropskih sela, raspušta se 11. januara. Tada će 17 izlagača, a toliko ih je učestvovalo u izboru najboljih zlatiborskih đakonija, nagraditi i posetioce: neko će od gostiju kući poneti pun džak pršute, sedam metara kobasice, kvadratni metar slanine. I set noževa. Stručni žiri juče je nagradio najbolje proizvođače: najbolju svinjsku i goveđu pršutu ponudio je Rade Šopalović. Najukusnija kobasica i ovčija stelja stigoše sa imanja vrednih lepotica iz Mačkata, sestara Stojanović. Najbolju ovčiju pršutu i slaninu pravi Milija Brković. Svi su oni i ranije ovde nagrađivani. Nije ni čudo, u njihovim familijama, ove se đakonije prave od askurđela do današnjih dana. - Nas smo četiri sestre, a na "Pršutijadu" dođosmo Ivana i ja. Same idemo po vašarima da kupimo najbolju stoku, same solimo, sušimo, prodajemo na užičkom pijacu. Kod nas je vredan rad tradicija, ne odustajemo - kaže Ružica Stojanović, dok blicevi sevaju da ovekoveče vredne žene zlatiborske. Rade Šopalović je zanat od prađeda nasledio. Danas radi sa sinom Nebojšom. Oni znaju tajnu kako meso osušiti, a da u zalogaju ostane samo najslasnije. Pohodilo je "Pršutijadu" nekoliko stotina posetilaca iz cele Srbije. Najviše je među gostima onih iz Banjaluke, iz Bijeljine, Prijedora, Doboja. Tu su slavili rođendan Republike Srpske, postao je Zlatibor prethodnih godina njihova kuća rođena. - Ako ikad ostavim te mala, to će biti zbog cure sa Pala - kaže Zlatiborac svojoj devojci iz Beograda, želeći valjda da pohvali lepotu gošći iz Srpske. I bi mu oprošteno, ceni se ovde kad muško nije skroz politički korektno. Narodne nošnje, trubači Radiše Vitezovića iz Tubića, pesme izvika i one izvorne, svilene bombone, orasnice, u dve reči - lepota jedna, sve je to "Pršutijada" u Mačkatu. CENE Svega ima, i hrane i dobrog duha, samo narodu para manjka. Za najbolju svinjsku pršutu treba zaraditi pa potrošiti 1.600 dinara, a za goveđu 1.700. Slanina se od domaćinove ruke do nečijeg frižidera "kreće" za od 500 do 1.000 dinara. Za kilogram kobasice vredi dati 900, a za istu meru čvaraka i do 1.000 dinara.

Nastavak na Večernje novosti...