Izvor: Večernje novosti, 24.Maj.2015, 13:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Crkvine - mesto za sveca

ČOVEK koji je na poseban način kročio u istoriju Srbije jeste despot Stefan Lazarević. Upravo njemu posvećen je spomen koji je verovatno najstariji monument u Beogradu i okolini. Vladar se upokojio u zaseoku Crkvine, delu sela Markovca, u okolini Mladenovca. Prema zapisu istoričara, to se dogodilo 19. jula 1427. godine. Na tom mestu danas se nalazi Crkva Svetog Ilije, a prema narodnom predanju, podigao je i posvetio Bogu despot >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Stefan u znak zahvalnosti za pobedu nad Brankovićima, koji su sa Turcima krenuli da ga unište. Sagovornik nam je Neda Kovačević, dama koja istrajno pokušava da objedini svu građu o spomenicima na teritoriji Beograda. Obradivši sve monumente u centralnim delovima grada, sada se posvetila obodnim naseljima prestonice. I, imala je šta da zabeleži. Ovog puta potpuno je posvećena sinu cara Lazara i potražila je zapise vezane za njega. Drven Glava PREDANA istraživanju o velikoj ličnosti srpske istorije, Kovačevićeva citira poznate hroničare. Smrt despotovu opisao je njegov biograf Konstantin Filozof: "Godine 1427. na izmaku proleća despot Stefan Visoki putovao je po Srbiji. Sredinom meseca jula iste godine, stiže mu izveštaj da su Turci iz Vidina prešli Dunav, zauzeli jedno ugarsko ostrvo i opkolili Severin. Čuvši ovu, ne tako radosnu, vest, despot Stefan napušta manastir Kalenić, gde se u to vreme nalazio, i odmah krene za Beograd, da bi bio što bliže bojnom polju, kako bi mogao da preuzme sve potrebne mere ako bi Turci pokušali što prema Braničevu ili Golupcu. Na putu svom za Beograd despot Stefan svrati sa svojom svitom da se odmori i ruča na jednom veoma lepom mestu, koje se onda zvalo "Glava", "Glavica" ili "Drven Glava", gde je već ranije bio podigao lepu crkvu zadužbinu. Sunce je bilo prižeglo kao što može i biti o Svetom Iliji. Oko podne je bila zavladala jaka omorina i zapara. Od velike žege i pritiska nije se moglo disati, i despot mišljaše da bi bilo najbolje da potraži hlada i lova po okolnim šumama. Uzjaha konja i uze kragujca na ruke. Svita despotova, koja ga je u ovom lovu pratila, na svoje veliko iznenađenje opazi da despot, iako je bio izvrstan jahač i dobar lovac, ovoga puta niti konja jaše niti kragujca nosi kako valja. I tako idući kroz šumu, na jednoj oštroj zaokuci despot izgubi ravnotežu i pade s konja. Vlastela iz njegove pratnje pritrčaše mu i pridržavajući ga dovedu ga pod njegov šator. Despot Stefan pade u veliku nesvesticu i stanje njegovog zdravlja bivaše sve teže i teže, a njegove poslednje reči behu: 'Po Đurđa... po Đurđa...' Iz ove nesvestice despot se nije povratio sve do subote ujutru, u samu zoru u pet sati ujutru despot Stefan je ispustio svoju napaćenu dušu, ožaljen od čitavoga naroda." Nova crkva POSLE propasti Prvog srpskog ustanka 1813, Turci su opljačkali i spalili despotovu crkvu, a hram je obnovljen 1836. godine u vreme kneza Miloša Obrenovića. Kad je usled mnogih zemljotresa znatno oštećena, ova crkva je 1884. godine, odobrenjem crkvenih vlasti - porušena. Nova bogomolja završena je 1886, ali je, zbog spora s izvođačem, osvećena tek posle 12 godina, 30. oktobra 1898. godine, od strane mitropolita Srbije Inokentija. - Despot Stefan Lazarević mi je omiljeni vladar - kaže Kovačevićeva. - Odavno sam želela da se na poseban način posvetim ovom mestu. Iako sam se intenzivno bavila popisivanjem spomenika na teritoriji našeg grada, sada se najzad lepo slučilo da spojim te stvari. U porti crkve, i kraj spomenika - tišina. Nigde nikoga. A monument vladaru... Kameni beleg na mestu gde je despot pao s konja. - Postavio ga je Đurađ Zubrović, vlastelin iz oblasti kojoj je pripadao zaselak Glava i vitez iz despotove svite - dodaje Kovačevićeva. - Kao što je i despot bio visokog rasta i dostojanstvenog držanja, zbog čega je u narodu bio poznat kao Stefan Visoki, tako je i spomenik izrađen u formi obeliska, koja treba da prizove uzvišenost njegove vladavine i besmrtnost njegove duše. Kamen, visok bezmalo dva metra, od venčačkog mramora nalazi se uz crkvu, bočno, na severnoj strani. S uklesanim krstom i tekstom na prednjem delu: "Ja, despot Stefan, sin svetoga kneza Lazara i po njegovu prestavljenju milošću Božjom bih Gospodin svima Srbima, Podunavlju i Posavlju i delu Ugarske zemlje i Bosanske još i Primorju Zetskome. I u Bogodanoj mi vlasti provodih života moga mojega vreme koliko se blagomu svide Bogu godina 38. I tako dođe mi zapovest opšta od svih cara i Boga, govoreći poslani k meni anđeo: 'Idi' i tako duša moja od ubogoga mi razluči se tela na mestu zvanom 'Glava' godine 6935, indiktiona 5, sunčanog kruga 19, i mesečeva 19, meseca julija 19 dana." Na levoj (severnoj) strani uklesan je tekst: "Blagočestivi Gospodin despot Stefan dobri gospodin", a na desnoj (južnoj) strani piše: "Predobri i mili i slatki Gospodin Stefan despot". Krst je urezan i na zadnjoj (zapadnoj) strani spomenika.ISTRAŽIVANjE Naša sagovornica je redak istraživač čija je želja da objedini sve spomenike koji postoje u Beogradu. - Ovo je već 613. spomenik koji sam fotografski zabeležila, i uz to, naravno, kao i za svaki, napisala tekst o monumentu i povodom njega. Za razliku od filmskog projekta "365 spomenika u Beogradu", koji sam napravila kroz isto toliko kratkih filmova, sada sam dosegla više od 600, jer sam odlučila da u njoj popišem sve, ili najveći mogući broj spomenika na području Beograda. Sveti Stefan Na severnom zidu crkve je i nedavno postavljena spomen-ploča posvećena despotu Stefanu, s natpisom: "Sveti Stefan Lazarević (1377-1427) Raduj se severna zvezdo Isusa cara raduj se kruno srpskih vladara". (Autor toga teksta je pesnik Dejan Lazarević.) U porti crkve je i mnoštvo starih grobova, a neposredno dalje, na istočnoj strani, prema selu, i novo, aktivno seosko groblje, takođe u okviru crkvene porte. Ispred, i oko hrama, u hladu visokih razgranatih hrastova - stoje klupe. Sve je lepo uređeno, vidi se da je nedavno obnovljeno. - Ali, nigde nikog nije bilo - dodaje Kovačević. - I crkva je bila zatvorena, a početkom maja, kada sam bila tamo, bila je nedelja. Zastala sam ispred kamenog stuba - spomenika. Spustila sam dlan na topli kamen, i razmišljala o meni najdražem srpskom vladaru... Pomislila sam i na priču vezanu za sam trenutak njegov predsmrtni... Legenda veli: Despot je u jednom trenutku pustio sokola koji je prhnuo za svojim plenom u visinu. Ruka sa sokolarskom rukavicom još je bila podignuta kada je na nju iznenada sleteo maleni kraguj. Despot je na čas nežno razgovarao s ptičicom, a onda se zaneo od siline moždanog udara koji ga je iznenada pogodio. - Setila sam se te priče i kad sam pre tri godine fotografisala spomenik despotu Stefanu na Beogradskoj tvrđavi. I upravo na jednoj od fotografija snimila sam vrapca koji je baš bio sleteo na despotovo rame. Možda je to duh onoga istog iz legende?

Nastavak na Večernje novosti...