Izvor: Vostok.rs, 05.Dec.2018, 23:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Živadin Jovanović: Rezolucija 1244. Ne mogu da vidim nikakvo opravdanje zašto Srbija ćuti?
Kosovo i Metohija pripada Srbiji, trajno rešenje ovog vekovnog problema može se tražiti samo u Savetu bezbednosti UN, jedini pravno obavezujući dokument o Kosovu i Metoji je Rezolucija 1244 i naš narod u pokrajini treba podržati, nikako ružiti. Ovo su osnovne poruke sa promocije knjige "1244 ključ mira u Evropi" autora Živadina Jovanovića, nekadašnjeg ministra spoljnih poslova SR Jugoslavije.
Ova knjiga predstavlja zbirku članaka, intervjua i javnih istupanja autora objavljenih u domaćim i stranim medijima u periodu od 1997. do septembra 2018. godine. Delo odslikava atmosferu u međunarodnim odnosima krajem prošlog veka, koji su uzrokovali NATO agresiju na SRJ 1999.
Deo govora Živadina Jovanovića:
"Od 2000. godine nastaje period ćutanja o Rezoluciji 1244, dokumenta koji je usvojen od strane Saveta bezbednosti UN-a, telo najodgovornije za očuvanje mira i bezbednosti u svetu. Ako neko misli da dokument koji se zaključi u Briselu može biti snažniji, bolji i trajniji, održiviji od dokumenta UN-a, ja nisam siguran da smo na pravom putu. Ako se u Rezoluciji garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, odnosno SR Jugoslavije, a za Kosovo se garantuje stepen autonomije, kako objasniti to ćutanje onda? I sada ćutimo o onome što je najbolji argument. O čemu pričamo u međuvremenu. Pričamo da smo izgubili, da nemamo, da spasavamo što se spasiti može, da eto, Kosovo i Metohija nije uvek bilo srpsko. Tako hoćemo da izjednačimo okupacije Kosova u kraćem ili dužem periodu sa nekim "normalnim stanjem". I današnje stanje je stanje okupacije. I tako ćutanjem dođemo do toga da ovih dana Amerika nama saopšti preko Tačija i Haradinaja u "Vašington postu" da se traži revizija Rezoulije 1244. Ima li u tome našeg doprinosa? Zašto ćutimo o onome što je najbolje? Nije možda apsolutno spasonosno, ali tim ćutanjem smo mi doveli, da se ovih dana, u Vašingtonu poruči, istina, preko Tačija i Haradinaja, da se traži revizija Rezolucije 1244.
To je paradigma našem ćutanju i o svakom drugom srpskom interesu. Ako mi ćutimo o tome, to ne znači da stvari ostaju takve kakve jesu, nego znači da se zbog ćutanja Srbije, svakog trenutka pozicija Srbije pogoršava. Rezolucija 1244 treba da bude dokument od trajnog značaja za Srbiju od koga nema povlačenja. Zašto? Zato što je iz tog dokumenta Srbija uz tešku muku i po cenu velikih napora i propuštenih šansi sve izvršila što joj je naloženo i uvek obrazlažući - "mi smo pravno obavezni da to izvršimo". Jedino nisu izvršene odredbe koje se tiču prava i interesa Srbije, a te se odredbe, da vas podsetim, pored ostalog tiču 250 hiljada proteranih Srba i drugih nealbanaca da se slobodno vrate na KiM na svoja ognjišta. I opet mi ćutimo o tome. Zašto mi opet ćutimo opet. Šta je to što nas sprečava. Šta dobijamo time što smo ćutolozi? Jel` to nevažno pitanje? Ne mogu da vidim nikakvo opravdanje zašto Srbija ćuti?", upitao je Jovanović.
