Izvor: Politika, 22.Avg.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija ušla u STO
Ulaskom u Svetsku trgovinsku organizaciju Ruska Federacija će morati dodatno da se prilagođava tržišnoj ekonomiji
Rusija je juče, posle 18 godina pregovaranja, konačno postala članica Svetske trgovinske organizacije (STO), koja reguliše čak 97 procenata trgovine na planeti. Jučerašnji događaj nije izazvao posebno uzbuđenje na globalnoj pijaci, pošto je reč tek o formalnom okončanju jednog procesa za koji je svetsko „da” dato još krajem prošle godine. Ipak, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bio je to istorijski čin, kojim je i poslednja od velikih svetskih ekonomskih sila pristupila navedenoj organizaciji.
Zajedno sa Rusijom, nove članice STO postale su i dve države Okeanije – Samoa i Vanuatu, čime je broj zemalja u članstvu ove organizacije zaokružen na 156.
Kako je povodom stupanja u STO izjavio zvanični predstavnik ruskog Ministarstva inostranih poslova Aleksandar Lukaševič, Rusija u organizaciju stupa „u skladu sa uslovima koji odgovaraju njenim nacionalnim interesima, i stvaraju pretpostavku za dalje usavršavanje poslovne klime, privlačenje stranih investicija, širenje ruskog izvoza, uz očuvanje mogućnosti za jaču podršku ključnim granama ruske ekonomije”.
Izvesnu senku na stupanje u STO baca odnos Rusije sa SAD, tačnije oni detalji koji su regulisani, takozvanim, Džekson-Vejnikovim amandmanom kojim je u trgovinsku razmenu između dve zemlje uneto više prepreka. Pomenutim amandmanom zabranjeno ja davanje statusa najpovlašćenije nacije u trgovini državama koje ograničavaju pravo svojim građanima na emigraciju. Amandman je donet još u vreme postojanja Sovjetskog Saveza, ali, uprkos brojnim protivrečnostima koje unosi u današnje odnose dve zemlje, kao i činjenici da je u nesaglasnostima sa poslovanjem STO, do danas nije ukinut.
Svetske agencije prenose podatak da će, kako procenjuje Svetska banka, ukupan efekat ulaska Rusije u STO biti dodatni razvoj njene privrede u kratkoročnoj perspektivi za 3,3 odsto BDP, a dugoročni za 11 odsto. Ruska ekonomija, vredna je 1,9 triliona dolara, što je čini devetom po veličini u svetu.
Sve navedeno ne znači da će Rusiji i STO preko noći početi da cvetaju ruže. Naprotiv predstoji složen proces regulisanja svih sporova koji su tokom proteklih godina nastali između ruske države i njenih poslovnih partnera, a toga se nakupilo poprilično. Takođe, ako se ostvare reči Andreja Belousova, ruskog ministra za ekonomski razvoj koji najavljuje „agresivnu spoljnoekonomsku politiku”, nema sumnje da će ruski partneri nastojati da u tom procesu što bolje zaštite sopstvene interese.
Prvi korak, koji je u Rusiji već preduzet, jeste prilagođavanje carinskih stopa, i uvoznih i izvoznih, novonastalim okolnostima. Ovde treba imati u vidu da je Rusija u carinskoj uniji sa Belorusijom i Kazahstanom, što svakako unosi određene specifičnosti u odnos Moskve prema novim i starim poslovnim partnerima, kako onim iz bivše sovjetske zajednice, tako i ostalima.
Glavna promena ulaskom u STO ogleda se u tome što će se uvozne carine u Rusiji smanjiti sa trenutnih 10 odsto na prosečnih 7,8 procenata. Kao jedan od primera šta čeka novu članicu STO, poznavaoci navode obavezu smanjenja uvoznih carina na nove putničke automobile sa 30 na 25 procenata, da bi ta brojka tokom narednih sedam godina bila spuštena čak na 15 odsto.
Takođe, ne treba smetnuti s uma da u Rusiji i dalje funkcionišu, takozvani, „monogradovi” u kojima je sve prilagođeno radu jednog velikog kombinata. Otvaranje tržišta i eventualni priliv investicija iz inostranstva svakako će i u takve gradove doneti određene promene, sa mogućim socijalnim posledicama. Sve pomenuto odnosiće se, na svoj način, i na subvencionisanje poljoprivrede.
Kako prenose agencije, članstvo u STO ne obavezuje rusku vladu na odricanje od regulisanja cena usluga prirodnih monopola, uz samo jedno ograničenje kada su u pitanju cene prirodnog gasa za domaće industrijske potrošače, uz koje gasne kompanije mogu da ostvare profit. Za individualne potrošače, država može da određuje cene bez obzira na rentabilnost prodaje.
Po svemu, najviše koristi od pristupanju STO trebalo bi da imaju ruski potrošači, zbog mogućeg pada životnih troškova kao posledice ukidanja trgovinskih barijera. Moguće je pojevtinjenje ne samo uvoznih proizvoda i usluga, već i domaćih artikala, posebno onih u čijoj se proizvodnji koriste uvozne sirovine.
U svakom slučaju, analitičari se nadaju da će Rusija ulaskom u STO doživeti privredni rast, privući više investicija i pokazati volju za uvođenje principa tržišne ekonomije.
S. Samardžija
objavljeno: 23.08.2012.
Pogledaj vesti o: Nova godina
