Izvor: Večernje novosti, 24.Avg.2014, 01:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko su jesidi?
ODLUKA predsednika SAD Baraka Obame da, prvi put od kraja američke intervencije u Iraku 2011. godine, pokrene bombardere protiv ekstremista Islamske države, svetu je skrenula pažnju na malu, i ne mnogo poznatu, zajednicu jesida, nove žrtve islamističkog divljaštva. Vašington je bombardovanje položaja Islamske države objasnio željom da im pomogne. Početkom avgusta je skoro polovina od oko 650.000 ukupne jesidske populacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u Iraku, bežeći od islamista, potražila spas u Sindžar planinama. Džihadisti su ih, kao i hrišćane i Kurde, ucenjivali da pređu u islam, plaćaju verske poreze, napuste domove ili će ih pobiti. Bez hrane i vode, izbegli jesidi su vojne udare SAD na snage IS na planini Sindžar, i američku humanitarnu pomoć iz vazduha, primili sa zahvalnošću. Proganjani 72 puta u istoriji, što iz političkih, što iz verskih razloga, jesidi su uspeli da sačuvali jedinstvenu veru 4.000 godina, usmenim predanjem na severnokurdskom jeziku kurmandži. Jesidi druge ne primaju u svoju veru, niti dozvoljavaju brak sa pripadnicima druge religije, a one koji to učine, izopštavaju. Nemaju ratničku tradiciju i neguju poredak šeika Adija, koji je u 12. veku uspostavio sistem tri kaste čiji se članovi ne mogu međusobno venčavati. Veruju u boga stvoritelja, koji je poslao sedam anđela da čuvaju svet. Njihovog vođu Malaka Tausa muslimani su poistovećivali sa sotonom, zbog čega su jesidi proganjani. U vreme Otomanskog carstva su ih prisilno preobraćali na hanafijsku školu sunitskog islama, a tokom režima Sadama Huseina prinudno preseljavali iz ruralnih naseobina kod planine Sindžar u sela u oblastima siromašnim resursima. Dobili su arapska imena i morali da govore arapski, umesto kurdski. Olakšanje im je donela američka invazija Iraka 2003. godine, jer su se vratili u svoja sela i doživeli preporod. Katastrofu je opet najavio uspon Al kaide, ali kada su je Amerikanci potisli, jesidi su živeli mirno do ovog leta, kada se pojavila Islamska država, osvajajući velike delove Iraka. Američka intervencija ponovo im je donela spas. U senci spasavanja jesida ostala je teritorija severnog Iraka, gde su SAD i pre Bušove invazije na Irak, 2003. godine, izgradile čvrste veze sa Kurdima. Ovog leta su osvajanja džihadista Islamske države postala ozbiljna pretnja ovom „energetskom raju“, u kome su „Ekson mobajl“ i „Ševron“ među najvećim naftnim i gasnim firmama koje tu posluju, uz brojne prateće biznise, od građevinskih, do transportnih. Spasavanje jesida, uz naoružavanje Kurda, ujedno je i štit američkih interesa u ovom delu sveta. 700.000 RASELjENIH JESIDA u svetu ima oko 700.000. U Iraku ih živi najviše, 650.000, u Nemačkoj oko 60.000, Siriji 50.000, Rusiji oko 41.000, Jermeniji oko 35.000, Gruziji skoro 21.000, a u Turskoj i Danskoj po manje od 1.000.
Pogledaj vesti o: Nova godina
Nastavak na Večernje novosti...
