Izvor: Glas javnosti, 12.Dec.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drastične kazne
Trgovina ličnim podacima građana u marketinške svrhe je do te mere unosan posao da nemačke firme u međuvremenu ne prezaju ni od ilegalnih metoda kupoprodaje. Vlada u Berlinu je odlučila da stane na kraj takvoj praksi, prenosi Dojče vele.
Kabinet je u sredu na redovnoj sednici usvojio predlog zakona kojim bi se u Nemačkoj bez prethodnog izričitog pristanka građana zabranila kupoprodaja ličnih podataka. Trenutno je trgovina podacima poput adrese, datuma rođenja ili brojeva tekućeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << računa i kreditne kartice dozvoljena, ako se dotična osoba tome nije usprotivila. Neograničeno raspolaganje podacima kupaca ubuduće više neće smeti biti uslov za sklapanje poslova putem interneta. Nacrt bi se već početkom iduće godine trebao naći na prvom čitanju u Bundestagu. Savezni ministar unutarnjih poslova Volfgang Šojble (CDU) očekuje da bi zakon mogao stupiti na snagu polovinom 2009.
Preduzeća će u trogodišnjem prelaznom razdoblju praksu prikupljanja i prodaje ličnih podataka građana morati prilagoditi novim odredbama. Od njihove primene će biti izuzete samo dobrotvorne i crkvene organizacije i ustanove. Za prekršioce su predviđene drastične kazne: od 50.000 evra za sitne do 300.000 evra za ozbiljne povrede zakona. Osim toga, država će firmama smeti da oduzme dobit stečenu ilegalnom trgovinom podacima. “Nadamo se da ćemo pooštrenjem zakona i visokim kaznama i javnost senzibilisati na ovaj problem. Jer, ne radi se o bagateli nego o kriminalu”, poručio je Šojble.
On time želi da podstakne građane da razmisle kako postupaju s podacima i redovno kontrolišu izvode s tekućeg računa. “Slučajevi zloupotrebe ni ubuduće nisu isključeni”, podsetio je ministar. Nacrt zakona pozdravio je poverenik države za zaštitu podataka Peter Šar. Privreda se, u skladu s očekivanjima, žestoko obrušila na vladinu inicijativu. Kritike stižu i iz redova opozicije. Zelenima, na primer, najviše smeta što nije predviđena obaveza navođenja izvora podataka. Možda bi tako moglo biti sprečeno da, kao nedavno, na crnom tržištu za višemilionske iznose budu ponuđeni sveobuhvatni popisi mušterija nemačkog “Telekoma” i sličnih kompanija.
