Izvor: NoviMagazin.rs, 05.Okt.2017, 11:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

DW: Ne postoji pravo na separatizam

Katalonska regionalna vlada uskoro planira da proglasi nezavisnost, ali pritom neće moći da se pozove ni na međunarodno, ni na evropsko pravo, ocenjuje danas Dojče vele (DW) i dodaje da ni Kosovo nije postalo nezavisno pravno, već politički.

Pravo naroda na samoopredeljenje važan je princip međunarodnog prava, ali je to takođe i zaštita teritorijalnog integriteta jedne zemlje. Na prvi princip poziva se katalonski pokret za nezavisnost, na drugi španska vlada. Međutim >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << međunarodnim pravom nije predviđeno pravo na secesiju, osim ako su u tome složne obe strane, što u Kataloniji očigledno nije slučaj.

Po mišljenju profesora međunarodnog prava iz Bona Štefana Talmona, Katalonci ne mogu da se pozovu na pravo na samoopredeljenje.

"Pravo naroda na samoopredeljenje pretpostavlja da postoji jedan narod koji na to pravo može da se pozove. Deo naroda u okviru nacionalne države, čak i da ima određeni identitet, u međunarodnopravnom smislu nije narod koji može da se pozove na pravo na samoopredeljenje", objasnio je Talmon u razgovoru za DW.

To ne bi mogli ni Bavarci, ukoliko bi jednog dana odlučili da se odvoje od SR Nemačke. Jednako kao i kosovski Albanci, oni ne važe za narod u međunarodnopravnom smislu. Kosovo je nezavisnost od Srbije proglasilo 2008. godine, ali međunarodnopravni status još uvek nije razjašnjen, dodaje se.

DW podseća da je Međunarodni sud pravde 2010. došao do zaključka da proglašenje nezavisnosti Kosova nije kršenje međunarodnog prava ali nije definisao statusno pitanje i potvrdio je Rezoluciju 1244 koja garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Savezne Republike Jugoslavije, čiji je pravni naslednik Srbija.

U slučaju Kosova su, međtim, stvari dovođene pred svršen čin – u međuvremenu više od polovine od skoro 200 zemalja članica Ujedinjenih nacija priznalo je Kosovo kao nezavisnu državu, dodaje se u analizi.

Drugačiji slučaj je Škotska. Britanska vlada pod premijerom Dejvidom Kameronom iako pravno nije bila obavezna, odobrila je referendum o škotskoj nezavisnosti 2014. godine kako bi se pitanje politički razjasnilo. Rezultat: 55 odsto građana glasalo je za ostanak u Ujedinjenom Kraljevstvu a, prema anketama, i nakon odluke o Bregzitu – čemu se većina Škota protivila – to mišljenje se nije značajno promenilo. Pitanje nezavisnosti Škotske čini se da je za sada zaključeno.

Kada je reč o Kataloniji, o tome da su Katalonci i njihova kultura danas izloženi pritisku – za razliku od vremena generala Franka – ne može biti govora. Katalonija ima veliku autonomiju i po rečima Štefana Talmona "ni u španskom, ni u međnarodnom pravu nema pravnog osnova za nezavisnost Katalonije".

Sabine Ridel iz berlinske Fondacije za nauku i politiku rekla je za agenciju DPA da "katalonski separatisti koji žele svoj region da proglase nezavisnim ustavno-pravno to ne mogu da učine, jer je to protivno međunarodnom pravu, s obzirom da imaju autonomiju".

"Ukoliko bi separatisti uspeli da se otcepe, posledice bi bile nesagledive. Ukoliko ugovore koje su sklopile države dovedemo u pitanje, onda imamo nove sukobe, a možda i ponovo rat u Evropi", kazala je.

Ne samo međunarodno već i evropsko pravo štiti status kvo jer u članu 4. ugovora o Evropskoj uniji stoji da države vode računa "o svom nacionalnom identitetu koji je izražen u osnovnim političkim i ustavnim strukturama, uključujući regionalnu i lokalnu samoupravu" kao i o "teritorijalnom integritetu" što znači da je otcepljenje nepoželjno, navodi DW.

Štefan Talmon dodaje da je međunarodno pravo u oblasti državnog integriteta veoma otporno na promene. "Ukoliko bi države dozvolile otcepljenja 'zbog subjektivnih osećaja identiteta' pojedinih grupa naroda ili oblasti, za kratko vreme", uveren je Talmon, "u svetu više ne bi bilo oko 200, već 300 ili 400 država".

Katalonski ministar spoljnih poslova Raul Romeva međutim veruje da EU može "dalje da se razvija" te da je ona "pragmatičan i dinamičan projekat koji se prilagođava realnosti". Ali tako u ovom trenutku nije. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker već je upozorio da dan nakon otcepljenja Katalonija ne bi mogla da bude članica Evropske unije već bi morala ponovo da se kandiduje za članstvo, kako bi opet stekla pravo na evro i pristup evropskom tržištu.

A u slučaju nove katalonske kandidature dovoljno bi bilo da se jedna od zemalja članica usprotivi i da pristup EU bude sprečen. To bi u svakom slučaju učinila španska centralna vlada, a verovatno i druge zemlje članice koje strahuju od separatizma. Dakle, separatisti ni pravno, ni politički nemaju dobre karte u rukama, ocenjuje DW.

Nastavak na NoviMagazin.rs...