Izvor: Press, 28.Jun.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Berluskoni na samitu sa Barbi
Svetski političari na skupovima Grupe osam (G8) i Grupe 20 (G20) u Kanadi nisu ispunili očekivanja u vezi sa dogovorom o razvoju globalne ekonomije, ali su se zato dobro zabavili. Naročitu pažnju, kao i obično, privukao je italijanski premijer Silvio Berluskoni (73)
Prema navodima medija, predsednika vlade Italije u Kanadu, na samit G8, koji je prethodio sastanku G20, dopratila je plavokosa lepotica Federika Galjardi (28), koju italijanska >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << javnost zove Barbi. Ona je rođena u Rimu i diplomirala je pravo. Do skoro je bila nezaposlena, a onda je dobila posao sekretarice glavnog sekretara regije Lacio Salvatorea Ronjija. Mediji u Italiji pitaju kako je Barbi za tako kratko vreme uspela da toliko napreduje da bude u Berluskonijevoj pratnji na samitu G8, na kojem se rukovala sa skoro svim svetskim političarima.
Neiskusna plavuša
Italijanski mediji ističu da Frederika nema baš mnogo iskustva u politici. Oni navode da je atraktivna plavuša nedavno imala peh kad su predstavnici manjina došli u Ronjijevu kancelariju na sastanak. Iako je bila reč o poznatim političarima, Frederika ih nije prepoznala, pa je svakoga morala da pita kako se zove.
Pored toga što je sa sobom poveo atraktivnu plavušu, Berluskonijevu pažnju na samitu privukle su i mlade hostese, koje su se slikale sa svetskim vođama.
Na samitu G8 organizatori su odlučili čelnicima država da upriliče malo drugačije pauze između pregovora o globalnoj ekonomskoj krizi. Lideri najmoćnijih država imali su prilike da uz pomoć pravog umetnika nanesu boje na platno i da tako učestvuju u stvaranju budućeg remek-dela.
Kompromisno rešenje
Prema ocenama analitičara, samit G20 završen je kao kompromis između dva suprotstavljena pogleda na dalji razvoj svetske privrede - SAD i najrazvijenijih evropskih zemalja. Čak je predsednik Francuske Nikola Sarkozi završno saopštenje G20 sa skupa u Torontu označio kao kompromis, a ne i kao uputstvo o daljem delovanju grupe najrazvijenijih zemalja.
Nemačka, Francuska i druge uticajne evropske zemlje na kraju su uspele da nateraju Vašington da prihvati predlog za smanjenje budžetskih deficita za 50 odsto, u odnosu na trenutni nivo, i to do 2013. godine. Amerikanci su smatrali da je za izlazak iz najveće ekonomske krize u poslednjih 70 godina potrebno podstaći javnu potrošnju, a ne štedeti.
