Izvor: Politika, 03.Maj.2011, 23:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U veštačkoj biosferi preživele su samo bube i zmije
Objekat u Arizoni u kojem je vršen eksperiment o mogućnosti formiranja kolonija ljudi u svemiru dobija novi izgled
Ispitivanje mogućnosti da ljudi jednog dana formiraju samoodrživu koloniju u svemiru predstavljalo je neku vrstu naučnog survajvera. Prva misija ušla je u „Biosferu 2” u Arizoni u septembru 1991. godine: Džejn Pointer, njen suprug Taber Mekalum i još šestoro ljudi pristali su da provedu dve godine u terarijumu, površine dva i po fudbalska igrališta.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Dvadeset godina kasnije, jedina živa bića u velikom kompleksu u Oracleu su bubašvabe, zmije, mravi i neke vrste ribe. Međutim, ovog meseca unutar objekta počinju radovi koji će mu udahnuti novi život. Biće napravljene tri ograđene njive koje će se koristiti za poljoprivredne eksperimente, tamo gde su Pointerova i njene kolege uzgajali pirinač, banane, papaje i leblebije.
Nova „Opservatorija evolucije zemlje”, desetogodišnji projekat vredan pet miliona dolara, pomoći će naučnicima da saznaju kako vegetacija, topografija i drugi faktori utiču na put kišnice do izvora pijaće vode. Novi zadatak je takođe da se utvrdi kako ljudska rasa može da preživi u uslovima povećane opasnosti, pre svega zagrevanja planete kao posledice klimatskih promena.
„Biosfera 2”, replika ove u kojoj živimo, predstavljala je značajan naučni eksperiment. Sagrađena je 1991. u Oracleu u Arizoni, pedesetak kilometara severoistočno od Tusona, kao zajednički poduhvat ekologa Džona Pola Alena i teksaskog milijardera Edvarda Perija Basa. U projekat je uloženo 30 miliona dolara.
Unutra su 52 rezervoara skupljala svakog dana vodu iz vazduha i raspršivala nazad imitirajući kišu. Ogromna „pluća” su sve vreme čuvala građevinu od spoljnih promena temperature.
Mrežu međusobno povezanih komora s kupolom i centralnim tornjem sa opservatorijom „Njujork tajms” je u to vreme opisao kao „kombinaciju staklene bašte i futurističkog tržnog centra”.
Bilo je to pravo graditeljsko čudo, ali su brzo nastali i problemi. Posle samo nekoliko nedelja Pointerova je povredila prst na mašini za čišćenje pirinča. Morala je da napusti kompleks da bi se operisala. Vremenom je nivo kiseonika pao na opasan nivo. Biosferci su imali teškoće sa disanjem i snom, a mučile su ih i nagle promene raspoloženja.
Koralni greben je nestao. Nabujala je populacija mrava i bubašvaba. Biljke nisu same mogle da prečišćavaju vazduh, hrana je morala da se ubacuje spolja i umesto planiranih 50 dvogodišnjih misija, posle druge koja je ušla unutra 1994. i ostala samo deset meseci, nije više bilo ljudskog života u „Biosferi 2”.
Kompleksom je potom upravljao univerzitet Kolumbija, da bi 2007. univerzitet u Arizoni preuzeo menadžment.
Zvaničnici univerziteta u Arizoni pred 20. godišnjicu ulaska prvih biosferaca imaju cilj da ljudima objasne da su trenutna naučna istraživanja izuzetno ozbiljna i važna, a da je zatvaranje ljudi unutra bilo neuspeli eksperiment.
Pointerova, koja je danas predsednik jedne korporacije za istraživanje svemira, ne slaže se sa takvom ocenom.
„Činjenica je da smo uradili nešto što niko pre nas nije. Gledali smo unapred, bili smo sjajna grupa i izveli smo neverovatan podvig. To se nekako izgubilo iz cele priče. Ako nešto i nije funkcionisalo, iz tog smo nešto naučili”, rekla je za Asošiejtid pres.
A šta je ona lično naučila?
„Da ljudi nisu stvoreni za zatvoren prostor”, odgovorila je Pointerova.
------------------------------------------------------------
Okean od 60.000 galona vode
Kompleks se sastojao od pet različitih ekosistema: 1900 kvadrata tropske šume, 850 kvadrata okeana, 1.300 kvadrata savane, 1.400 kvadrata pustinje i 2.500 kvadrata poljoprivrednog zemljišta. Tu je bio i impresivni „okean” od 60.000 galona vode sa sopstvenom peščanom plažom i koralnim grebenom. Pored četiri muškarca i četiri žene, tu je bilo ukupno 4000 biljnih i životinjskih vrsta.
J. J. K.
objavljeno: 04.05.2011.
