Izvor: Politika, 10.Nov.2013, 22:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život u palati noćna mora
Duže od decenije stanari zgrade u strogom centru Subotice ne mogu da reše problem krova koji prokišnjava
Subotica – Stanovati u centru grada, u nekom od zaštićenih objekata koji su kulturno dobro grada je, nema sumnje, i pitanje prestiža, ali i neočekivanih obaveza. Potonje su dobro iskusili stanari zgrade na Trgu slobode 2, u samom centru grada, preko puta Gradske kuće, kada su pre nešto više od decenije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << utvrdili da im prokišnjava krov. Od tada do danas, iako su u više navrata pokušavali da reše problem, pa i kupili građevinski materijal, ništa nisu uspeli. Naprotiv, delovi fasade i krova sada su počeli da padaju na prolaznike.
– Kada su komšije sa trećeg sprata upozorile da im stanovi prokišnjavaju i da je potrebna popravka krova, kao predsednik Skupštine stanara pozvao sam nekoliko preduzimača da nam daju ponudu i izabrali smo najpovoljniju. Sakupili smo novac, ali kada sam se posle mesec dana obratio preduzimaču, tvrdio je da je građevinski materijal poskupeo i da treba još para – priča Ljubomir Đorđević, jedan od 16 stanara ove zgrade.
Kako se ovakva situacija ponavljala još dva puta, stanari su odlučili da sami kupe potrebnu građu. Tako u jednom stovarištu na njihovom računu „leži” 5.000 komada biber-crepa, nekoliko desetina dužnih metara letvica i gomila druge građe. U međuvremenu, materijalna situacija stanara se pogoršala, tako da u zgradi samo dva stanara imaju zaposlenje, ostali su ili penzioneri ili bez posla, a kako siromaše stanari, tako i fasada ove zgrade postaje sve zapuštenija.
Zgrada je podignuta kao Palata osnovne mađarske štedionice 1911. godine po projektu budimpeštanskog arhitekte Alfreda Hajoša, u stilu geometrijske bečke secesije. Pošto se nalazi u zaštićenom gradskom jezgru, smatra se objektom od posebne vrednosti. Međutim, već decenijama nije tako tretirana, ni od grada, a ni od stanara, jer dimenzije zgrade odavno prevazilaze njihove mogućnosti, pa naziv palata opravdava samo gabaritom. Otuda nije bilo neočekivano da je krajem leta počeo da pada malter sa zgrade. Vlasnici poslovnih prostora u prizemlju, u strahu i za kupce koji ulaze u njihove objekte, pozvali su građevinsku inspekciju koja angažuje alpiniste da odstrane malter, kao i crepove koji su skliznuli u oluk.
– Sve to urađeno je za oko dva sata, a nakon toga nama se ispostavlja račun od čak 168.000 dinara, pri čemu niko iz Skupštine stanara nije obavešten ni upoznat sa nalazom građevinske inspekcije – kaže Đorđević. Zbog toga su tražili reakciju pokrajinskog sekretarijata za urbanizam kao drugostepenog organa koji je ukinuo rešenje građevinskog inspektora. Inače, ovo je već drugi put da pokrajinski sekretarijat ukida rešenje gradskog građevinskog inspektora na ovom slučaju.
– Već deceniju upozoravamo da naš krov propada, i da se grad ili Međuopštinski zavod za urbanizam udružio sa nama, mogli smo obnoviti tu fasadu. Nama stanarima nije potrebna krovna kupola od šest metara, ili unutrašnji tavan visok četiri metra, ili ukrasne košnice na krovu, ali su to sve obeležja koja čine jedinstvenim centar ovog grada – kaže Đorđević.
On dodaje da je nerealno očekivati da stanari, useljeni u zgradu kada ona još nije bila spomenik kulture, sada sami snose troškove održavanja objekta, plaćaju uslove za sanaciju i sve što podrazumeva održavanje palate podignute početkom 20. veka.
Aleksandra Isakov
objavljeno: 11.11.2013.
