Izvor: Blic, 29.Nov.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žene žrtve nasilnika
SUBOTICA - U Severnobačkom okrugu, koji je doskora bio poznat po tolerantnim ljudima, sve je više porodičnog nasilja, naročito nad ženama. Subotičkom Centru za socijalni rad ove godine je prijavljen 71 slučaj zlostavljanja žena, a socijalne radnike i psihologe zabrinjava što su istovremeno žrtve bila i deca. Komšije ne pomažu napadnutim ženama
Vesna Kačar, socijalni radnik u Službi za zaštitu dece i mladih, kaže da je uzrok nasilničkog ponašanja u porodici >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << najčešće nedostatak komunikacije, posle čega muž, ili vanbračni partner, koristi silu. Ima slučajeva i da su muškarci žrtve, međutim, oni retko traže zaštitu bojeći se da će biti ismejani.
– Za razliku od mnogih zemalja, policija nema pravo da nasilnika izdvoji iz kuće, a u Subotici trenutno nemamo sigurnu kuću. Zbog toga pretučene žene smeštamo u hraniteljske porodice, ili one same nađu smeštaj kod prijatelja i rodbine. Nažalost, veliki broj se vrati da živi pod istim krovom sa nasilnikom, jer su to uglavnom nezaposlene osobe – kaže Vesna Kačar.
Začarani krug nasilja počinje fazom kada se zlostavljač izvinjava zbog pretnji, psovki i šamaranja, a posle verbalnog i delimično kontrolisanog nasilja, partnerki nanosi teške povrede. U Centru za socijalni rad kažu da su neki nasilnici na smrt pretukli žene i partnerke. Iako je život s takvim osobama nemoguć, statistika pokazuje da tek svaka treća žena napušta zlostavljača, ali iz šestog pokušaja. Nasilnici su najčešće muškarci srednjih godina.
– Naš je zadatak je da ohrabrimo žene da preuzmu kontrolu nad svojim životom. Mnoge dođu i zakunu se da neće više živeti s osobom koja je maltretira, ali ubrzo nastave da žive pod istim krovom. Dežurni tim Centra najviše posla ima posle podne i uveče. Žrtve nam se javljaju i traže da dođemo s policijom, što mi i činimo – kaže Vesna Kačar.
Od početka godine Centru za socijalni rad u Subotici prijavljeno je i 30 slučajeva u kojima su i deca bila žrtve. Neka su napuštena i prepuštena sama sebi. Mirjana Tatić-Gorčik, psiholog u Službi za zaštitu dece i mladih, kaže da je 2010. godine 11 mališana smešteno u hraniteljske porodice jer se roditelji nisu starali o njima.
– Ostavljali su ih same, ili su ih psihički i fizički zlostavljali. Deca su najčešće sekundarne žrtve nasilja, čak i kada ih nasilnik ne povredi. To što se događa majci emocionalno zlostavlja i njih – kaže Mirjana Tatić-Gorčik.
Porazno deluje i to da su komšije sve manje spremne da zaštite žrtvu. Kada su muškarca koji je pozvao dežurnog u Centru i prijavio da njegov sused zlostavlja ženu zamolili da nešto učini dok ekipa s policijom ne stigne, on je to kategorički odbio.
– Što bih se ja tu mešao i pomagao joj, kada će ona već sutra ponovo biti s njim. Neće mi reći hvala, a on će me do kraja života gledati kao neprijatelja – rekao je sused jedne zlostavljane žene iz Bajmoka.
Majke ne pomažu ćerkama
Često se događa da majka žrtve, koja prva treba da je razume i pruži joj utočište, savetuje ćerki da se vrati pod krov nasilnika.
– One ih nagovaraju da ostanu s njim zbog dece i društvenih obzira, jer su i same preživljavale slično ponašanje svog partnera – kaže Vesna Kačar.
