Izvor: B92, 15.Okt.2011, 14:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zelenaške kamate u zalagaonicama
Beograd -- Što je kriza veća to sve više građana mora da prodaje vredne predmete i porodično srebro da bi došli do novca za puko preživljavanje.
Jedno od mesta gde se porodično blago menja za novac svakako su i zalagaonice. Pritisnuti finansijskim teškoćama građani sve češće kucaju na vrata ovih firmi i ostavljaju dragocenosti.
U Beogradu, Novom Sadu i Subotici otvorene su zalagaonice i u lokalnim medijima itakako pozivaju mušterije.
Ono po čemu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se Srbija razlikuje od razvijenih država je to da kod nas rad zalagaonica nije regulisana zakonom ili posebnim propisima.
Dovoljno je pomenuti kamate pa da se vidi da je bolje koristiti i skuplje bankarske pozajmice,kao što je dozvoljeni munus,pa da aranžman bude povoljniji. Međutim, kredit nije svakome dostupan,recimo nezaposlenima ili onima koji si već iskoristili svoj limit. Njima je aranžman sa zalagaonicama često jedina šansa da doću do novca. Mnogima bi se više isplatilo da predmete koje ostavljaju u zalogu prodaju. Međutim, kupce je u krizna vremena veoma teško naći. Zato zalagaonica i uslovi koje ona diktira za mnoge ostaju jedina šansa da se dođe do novca.
Tačnije, kada se ova radnja otvori pod firmom privrenog društva na nju se primenjuju propisi koji se odnose na njihov rad. U slučaju da se otvori kao preduzetnička radnja onda mora,da poštuje propise koje važe za taj oblik organizovanja.
U Agenciji za privredne registre nema nijedne firme koja je isključivo registrovala ovu delatnost. Zato se kod nas ovim poslom bave u zlatarama, menjačnicama ....
Potrebu da se rad zalagaonica reguliše detaljnije i da im se posvete posebni propisi su još pre sedam godina procenili u Komisiji za hartije od vredosti, jer su im se građani obraćali da pitaju za njihov rad.
Kako posluju ove radnjice-zalagaonice? Građani donesu predmete veće vrednosti, zlato umetničke slike a u zalagaonici ih procenjuju. To rade oni koji se razumeju u plemenite metale, a kada su u pitanju umetnička dela onda se angažuje kustosi muzeja ili galerija.
U zalogu se mogu dati još i automobili, vrednija tehnička roba ili čak i stan pod hipoteku na vlasnika zalagaonice. Zajma od 5.000 evra nema bez da se založi automobil. Posle procene, gazda predmet ostavlja u zalogu, a klijent dobija novac.
Dok mu je predmet na čekanju, mušterija vlasniku zalagaonice svakog meseca plaća neku vrstu kamate koja je 5 ili 10 odsto mesečno od sume koju je dobio na zajam, uz zalog kao obezbeđenje.
Rok se ugovara ali može biti i bez toga,dok se plaća ima šanse da se predmet povrati. Tek kada skupi novac da sve vrati vlasnik može da se nada da će ono što je ostavio u zalogu dobiti nazad.
Da li su zalagaonice ovakve kakve su sada kod nas mesto gde mogu da se odvijaju brojne zloupotrebe? Mogle bi biti, jer i kada ima regulative pronađu se rupe u propisima a tek kada nema ništa precizno uređeno, za nesavesne koji se bave tim poslom vrata su širom otvorena. Kod nas se o njihovom radu malo zna i tek kada bi se njihov rad harmonizovao sa propisma EU imali bi više podataka.
Pogledaj vesti o: Subotica
