Izvor: Politika, 10.Feb.2011, 23:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zelena fontana okovana daskama
Jedan od subotičkih simbola postao je previše rastrošan, voda iz njega odliva se nekontrolisano, a lepota keramike uništena je lošim održavanjem
Subotica – Ovoga leta Zelena fontana izgrađena od pečujske „žolnai“ keramike u centru grada neće raspršivati vodu, a kakva će biti njena sudbina znaće se tek narednih sedmica. Međutim, već sada je prilično izvesno da prvi, grubi predračuni njene sanacije ne idu u prilog daljem održavanju velike fontane koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je u međuvremenu postala jedan od gradskih simbola. U projektnoj kući „Suport” već su počeli da rade prve idejne projekte fontane koja bi došla namesto ove koju su vreme, klima, ali i neodgovarajuće održavanje nakon 25 godina rada učinili praktično neupotrebljivom.
Odluku da Zelena fontana ove godine neće raditi doneo je Josip Kovač Striko, direktor Direkcije za izgradnju grada, koji kaže da je svestan da to nije popularna mera.
– Odluke moram da donosim na osnovu onoga što kaže struka, a ne šta su čije želje, a u poslednje vreme beležili smo ogroman gubitak vode koji se povremeno kretao i do hiljadu litara na čas – kaže za „Politiku“ Josip Kovač Striko.
Ovo keramičko umetničko delo, u koje može da stane oko 200 kubnih metara vode, u pojedinim mesecima trošilo je osam puta više od svoje zapremine, ili koliko dva solitera. Igor Galamboš, rukovodilac Službe za brigu o vodomerima u JKP „Vodovod i kanalizacija”, za „Politiku“ je potražio sve mesečne podatke o utrošku vode na Zelenoj fontani od 2007. godine i primetna je velika oscilacija u potrošnji. Tako postoje meseci, poput aprila 2007. godine, juna 2008. ili jula 2009, kada je Zelena fontana trošila od milion do 1,8 miliona litara vode. Velikim delom ova voda slije se u podrume okolnih zgrada, pre svega Gradske kuće, a verovatno nađe i put do kanalizacije. Ivica Arančić, šef održavanja Gradske kuće, kaže da kada počne da radi Zelena fontana, oni ne prestaju da isključuju pumpe za izbacivanje vode kako bi vodu u podrumima održali na nivou ispod 20 centimetara.
– Svaki građevinski inžinjer zna kakva je opasnost od nekontrolisanog oticanja vode. Mi ne znamo gde se sve sliva ta voda, jer je instalacija Zelene fontane nedostupna, a nakon 25 godina jedan deo cevi je istrunuo ili korodirao – priča Josip Kovač Striko.
Među onima koji ne mogu da se pomire s tim da Zelena fontana neće više raditi jeste i Đerđ Sorad, bivši gradonačelnik Subotice, za koga se vezuje njena izgradnja. Subotica je tada bila među prvim gradovima u bivšoj Jugoslaviji sa popločanim centrom grada prepuštenim pešacima.
– Fontana je otvorena 30. juna 1985. godine. Bila je to novost koja je oživela ceo grad, pokazala ljudima da ovde može da se živi lepše, čistije, uređenije, pobuđen je u ljudima entuzijazam da brinu o gradu. Teško mi je čuti da sada neko razmišlja da ukloni tu fontanu – kaže Sorad za „Politiku“.
Aleksandra Isakov
----------------------------------------
Hotel „Moskva” i Zelena fontana
Antun Kovačić je šezdesetih godina kao direktor Doma kulture učestvovao u naručivanju i donošenju keramike za Zelenu fontanu. I on spada u one Subotičane koji smatraju da bi je trebalo sačuvati.
Prema njegovoj priči, Zelena fontana je nekako ispala kao bonus fabrike „Žolnai” u Pečuju kada su Subotičani otišli da traže keramiku za popravku crepa na Gradskoj kući koji je takođe nastao u ovoj firmi. Kovačić kaže da je sa fabrikom „Žolnai“ povezao i tadašnje rukovodstvo hotela „Moskva“ kako bi obnovilo keramiku na svojoj fasadi, i zbog ovih prvih izvoznih poslova „Žolnaija“ nakon Drugog svetskog rata oni su Zelenu fontanu za Suboticu napravili po izuzetno povoljnoj ceni. Ipak, keramika je deceniju i po stajala po raznim podrumima dok nije urađen projekat za fontanu.
objavljeno: 11.02.2011.
