Izvor: Blic, 24.Mar.2010, 11:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vratiti poverenje u projektante
Iako Subotičani s ponosom ističu da žive u najlepšem vojvođanskom gradu u čijem se centru uzdiže velelepna Gradska kuća u stilu secesije, u poslednjoj deceniji nova i ogoljena arhitektura "najvećeg sela u Evropi" poremetila je sklad bogatog kulturnog nasleđa. Mr Gordana Prčić-Vujnović, d.i.a. iz Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, kaže da je grad "odraz određenog društvenog trenutka, a njegova arhitektura posledica društvenih odnosa i svega što se dešava u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << njemu".
- Grad koji smo nasledili sa svim njegovim vrednostima, ali i problemima, kompaktna je i harmonična celina. Subotičko jezgro proglašeno kulturno-istorijskom celinom formirano je u kratkom periodu od 20 godina na prekretnici 19. i 20. veka, u vreme naglog društveno-ekonomskog i kulturnog procvata grada kada su izgrađene brojne najamne palate, banke, škole i drugi objekti. Nadalje su se svi periodi ugrađivali u formirani lik grada, a secesija nam je ostavila najlepše što imamo. Međuratna arhitektura se u dato okruženje ugradila sa dužnim poštovanjem zatečenog, ali se to ne može reći za period socijalizma i socijalističku arhitekturu - kaže mr Gordana Prčić-Vujnović.
Prema njenim rečima, osamdesetih godina prošlog veka počinje vraćanje starim vrednostima, ulici, urbanom bloku, poštovanju i vrednovanju nasleđa i razvoja u kontinuitetu. Ali, dobar početak prekinut je stihijskim intervencijama nadogradnje starih objekata izgradnjom novih unutar zaštićenog jezgra, koji pokušavaju da ostvare dijalog sa okruženjem direktnim preslikavanjem elemenata starih istorijskih stilova, nagomilavanjem tornjeva, erkera, atika i timpanona stvarajući neku vrstu novokomponovane arhitekture koja postaje reper investitorima i nova graditeljska moda.
- Ne baš uspešno uklapanje novih objekata vodila je barem želja da Subotica ostane harmonična celina. Danas, s jedne strane, imamo arhitekturu koju vredi sačuvati i grad ulaže dosta u uređenje starih fasada, Ulica Dimitrija Tucovića je uređena, problem saobraćaja pokušava da se reši atraktivnim kružnim tokovima i vrši se urbano opremanje grada, ali su sredstva ograničena. S druge strane se javlja nedoslednost u urbanom konceptu kontinuiteta i zaštite gradskog jezgra gde privatni interes nadvladava javni. Kvadratura novih zdanja prevazilazi stvarne potrebe, a zahvaljujući brzoj i jeftinoj gradnji niču objekti tržišne arhitekture koja ne prati i ni ne pokušava da se prilagodi bogatom kulturnom nasleđu i tendencijama s kraja prošlog veka - kaže mr Gordana Prčić-Vujnović.
Iako izuzetaka ima, mr Prčić-Vujnović smatra da se arhitektura tranzicije ili novokomponovana gradnja prkosno uzdiže nad postojećim objektima neprimerenom visinom, estetikom i koloritom i da želje investitora ipak pobeđuju želje arhitekata.
- Iznikli objekti stvaraju urbani haos koji remeti merilo grada svojim dimenzijama i spratnošću. Takva arhitektura nije dostojna Subotice. Većinu investitora još uvek ne zanimaju viši estetski kriterijumi, mada ima dobrih pokušaja da se ostvari nešto više u likovnosti primenom savremenog materijala i novog kolorita, kao što su hotel "Galerija", Matije Korvina 22, ili objekat na uglu ulica Vladimira Nazora i Branislava Nušića. Ipak, to nije maksimum koji možemo ostaviti gradu i budućim generacijama. Imamo narušen sklad starog i novog koji pojačava haos reklama, nemara i nebrige koji je zavladao Suboticom - kaže mr Gordana Prčić-Vujnović.
Nekada paralelni razvoj subotičke arhitekture sa arhitekturom evropskih centara, očigledno izmakao kontroli, mr Gordana Prčić-Vujnović opisuje kroz primer Korzoa, elitne ulice, koja najbolje prezentuje trenutno stanje grada. Zacrtana 1823. godine, u današnjem obliku formirana krajem 19. veka, šetalište tokom čitave svoje istorije, postala je mrtva ulica.
- Prazna RK "Beograd", nezavršen Ðinđićev trg, napušten Dom JNA i pozorište u izgradnji koje svojim gabaritom prevazilazi razmere okruženja i, povrh svega, funkcionalno siromaštvo. Ulica koja je nekada vrvela od šetača i kafića, danas je prazna sa nekoliko lepih primera restauracije fasada koji bi trebali da budu putokaz daljim intervencijama, jer Subotici treba novi podsticaj koji bi lokalnom stanovništvu pružio novu nadu i optimizam. Gradogradnja je čin koji treba da odrađuju stručna lica i zato je neophodno vratiti poverenje u projektante i arhitekte - zaključuje mr Gordana Prčić-Vujnović.
Višespratnice niču kao pečurke posle kiše
- Ono što zaista vredi je zaštićeno, a sve ostalo što se nalazi unutar nekadašnjih šančeva je trošno i dotrajalo i pored prizemljuša nam niču višespratnice kao pečurke posle kiše. Treba naći rešenje za plansku izgradnju i prioritete, uvesti stručnu kritiku, uspostaviti najbolji odnos struke i politike i ne dozvoliti da urbana politika potpadne pod uticaj sitnih stranačkih interesa - kaže mr Gordana Prčić-Vujnović.
