Izvor: Večernje novosti, 26.Jan.2017, 20:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vojvođanske priče: Spasavao putnike sa “Titanika“

Kako je naš čovek, Artur Munk, bio svedok najvećeg brodoloma na svetu, o čemu je ostavio vredne zabeleške kao svedočanstvo NOĆ je bila mirna. “Laura”, brod austrijskog “Lojda” bio je 2.000 milja daleko od nas. Šahovski meč, odigran pomoću bežičnog telegrafa, osoblje naše “Karpatije” izgubilo je. Glavni telegrafista “Karpatije” pozvao je telegrafistu “Laure” na revanš. Posle nove partije, koja je potrajala do iza ponoći, telegrafista “Karpatije” >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << primio je SOS poruku s “Titanika”... Ovako je u svojim beleškama Subotičanin Artur Munk (1886-1955), lekar sa “Karpatije”, opisao noć između 14. i 15. aprila 1912. godine. U zabeleškama, koje su kasnije postale deo romana “Hvala... dok se ne odužim”, Munk dodaje da je to bila čista slučajnost jer je “telegrafista Markoni samo zbog šaha bio pored uređaja”. - U dva sata iza ponoći probudio me je stjuard kucanjem na vrata: - Uzbuna! Svi na palubu! Žurno sam se obukao i, drhteći od hladnoće, potrčao gore na palubu. Zubi su mi cvokotali od uzbuđenja. Neki putnici pojavili su se na palubi s pojasevima za spasavanje - prenosi deo svojih utisaka Munk. - “Karpatija” je promenila kurs i umesto prema istoku, kud je plovila, skrenula je ka severu. Kapetan Rostron komandovao je s mosta. Na palubi je vladala užurbanost, mornari su poslovali oko čamaca za spasavanje. Tek oko pet časova prvi oficir dvogledom je primetio čamce na horizontu. Bili su to brodolomnici, ali ogromnog broda, “Titanika”, nije bilo nigde na vidiku. - Žene i deca, koji su na sebi imali plutom ispunjene prsluke za spasavanje, sedeli su zbijeni na klupama, promrzli i iznemogli, ogrnuti šarenim maramama i pokrivačima. Paluba našeg broda bila je ispunjena ženama i decom. Mnoge od žena bile su u večernjim toaletama, ogrnute lakim maramama i šalovima. Pripijene jedna uz drugu, drhtale su plačući. Smestili smo ih u trpezariju broda, gde su bili posluženi toplim čajem i dobili pokrivače. Naš posao lekara sveo se uglavnom na njihovo zbrinjavanje - o dramatičnim dešavanjima tragedije koja je crnim slovima upisana u svetsku istoriju govorio je mladi brodski lekar. - Pomagali smo osoblju trpezarije i stjuardima, koji su imali najviše posla. Pobrojali smo spasene - “Karpatija” je pokupila tačno 705 ljudi.Dr Munk sa suprugom i sinom (Foto: Gradski muzej Subotice) Dr Munk dalje svedoči da je veliki broj ljudi u njujorškoj luci sačekalo uplovljavanje “Karpatije”. Pomešali su se jecaji i usklici radosti zbog preživelih. Novi heroji postali su mornari s “Karpatije”, posebno kapetan Artur Rostron, koji je dobio čak pet odlikovanja za spasavanje nastradalih s “Titanika”. Odlikovan je i sam Artur Munk, koji je, kao i ostala posada, dobio dve mesečne plate kao nagradu i medalju s likom Neptuna i konturom “Karpatije” koju je sačuvao do starosti. Ko je bio Artur Munk, Subotičanin koji nam je ostavio ovo zanimljivo i značajno svedočenje? Na ovo pitanje bi tačan odgovor dao prilično mali postotak njegovih sugrađana, iako svakodnevno prolaze pored njegove biste u centru grada.Subotičanin u svojoj ordinaciji Doktor Artur Munk rođen je 25. maja 1886. godine u Subotici, na današnjem Trgu žrtava fašizma. Još kao dete ostao je siroče i othranili su ga rođaci. Gimnaziju je učio s poznatim mađarskim piscima Dežeom Kostolanjijem i Gezom Čatom, s kojima je načinio i prve literarne korake. Posle studija medicine u Budimpešti, pošto je odlično govorio i engleski, postaje brodski lekar “Kanard lajn” kompanije. Mobilisan je u Prvom svetskom ratu, 1917. odlazi na ruski front i pada u zarobljeništvo tokom Oktobarske revolucije. U Rusiji, pak, pronalazi i ljubav svog života - Elzu Šliskevic, sa kojom je imao sina Đerđa. Bio je lekar Crvene armije i ratnih zarobljenika do sredine 1921. Te godine se vraća u rodnu Suboticu i otvara lekarsku ordinaciju na Karađorđevom putu. Meštani su ga zvali “lekar za siromašne”, jer je lečio i onda kada pacijenti nisu imali da mu plate. Umro je u Subotici 1955. i sahranjen je na Bajskom groblju.Spaseni putnici sa “Titanika” Po rečima Hargite Gažo, autorke izložbe posvećene Munku u Subotici, ovaj nesvakidašnji čovek ostavio je iza sebe skroman, ali značajan književni opus na mađarskom jeziku. - Kroz čitav život Munk se nije rastajao od svoje beležnice, ali je za njegovog života malo toga objavljeno - ističe Hargita Gažo. - Sa Gezom Čatom i Emilom Havašom autor je mladalačke fantazmagorije “Leteći Vučidol”, tu su i “Veliki kadar”, zapisi iz revolucionarne Rusije, “Hinterland” ili rat u unutrašnjosti zemlje, “A do tada... hvala”, “Bačka svadba” i “Dnevnik”. Nikada nije prestajao da piše i bio je i član PEN kluba, čime se posebno ponosio. Sem delova knjige “A do tada... hvala”, koje je sa mađarskog prevela Žužana Kunkin i “Letećeg Vučidola” koji je preveo Robert Tili, nijedno njegovo delo još nije prevedeno na srpski jezik.Dr Munk (u sredini) na brodu “Karpatija” KOBNI 14. APRIL 1912. GODINE “TITANIK” je u to doba bio najveći putnički brod na svetu. Iako se verovalo da je nepotopiv, on je tokom prvog putovanja udario o ledeni breg u nedelju 14. aprila 1912. u 23.40, a potonuo je dva sata i četrdeset minuta kasnije, u 2.20. U tragediji je nastradalo više od 1.517 ljudi, što je jedna od najvećih mirnodopskih pomorskih katastrofa.“Titanik” u Sautemptonu, luci na južnoj obali Engleske, u koju je prvo svratio TRKA ZA “PLAVU TRAKU” OKEANA U MUNKOVOM delu mogu se pročitati i svedočenja preživelih mornara sa “Titanika”, koji su ispričali da je dežurni osmatrač na vreme upozorio na opasnost od ledenih bregova, ali da su kapetan i direktor kompanije izdali naređenje da se brzina broda poveća do krajnjih granica. - Trebalo je da se osvoji “Plava traka” okeana, dodeljivana lađi koja najbrže savlada Veliku vodu. U tom trenutku ovo priznanje pripadalo je suparničkoj kompaniji “Kunard lajn”, odnosno, njenom brodu “Luzitanija” - govorili su mornari.
Pogledaj vesti o: Subotica

Nastavak na Večernje novosti...