Izvor: Večernje novosti, 28.Sep.2016, 18:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojvođanske priče: Jedan grad 30 Spartaka
Nadimak čuvenog sportiste stoji u nazivu mnogih sportskih klubova i društava KADA su 6. aprila 1941. na sam sever Kraljevine Jugoslavije, u Suboticu, stigle vesti o bombardovanju Beograda, Jovan Mikić, zbog nesalomivog i odvažnog duha nazvan Spartak, tada 27-godišnji višestruki prvak države i Balkana u skoku uvis, troskoku i desetoboju, nije ni slutio da će to biti dan kada će zauvek staviti tačku na svoju brilijantnu sportsku karijeru. Nijednog trenutka nije oklevao >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << da umesto dresa obuče oficirsku uniformu Jugoslovenske kraljevske vojske i priključi se borbi protiv fašističkih okupatora. Međutim, vrlo brzo sa ostalim saborcima pada u zarobljeništvo i zarobljeničke dane sve do 1943. provodi u Nirnbergu. Iste godine je pušten, te odlazi u Novi Sad kod porodice, gde je kratko radio kao prodavac sportske opreme. Borbeni duh mu nije dao mira i čim se oporavio, u proleće 1944. odlazi u partizane. Posle iskazane hrabrosti u borbama na Fruškoj gori, tokom leta postavljen je za komandanta Prvog subotičkog partizanskog odreda. Opet se vraća u grad, gde je postigao najveće sportske uspehe - osvojio jednu zlatnu, tri srebrne i isto toliko bronzanih medalja, postavio državni rekord u troskoku i plasirao se na Olimpijadu u Berlinu 1936. Istorija pamti, a vremešni učesnici NOB još prepričavaju s kakvim je oduševljenjem komandant Mikić 10. oktobra dočekao vojnike Crvene armije. Razmenili su oružje, pobratimili se, a potom zajedno krenuli u borbu protiv fašističkog okupatora. PISMO ZAHVALNOSTI TRENERU MOCI MOŽDA je za Spartakove sportske uspehe najzaslužniji trener Ljudevit Vujković Lamić, zvani Moca, koji ga je primetio i sa gimnazijskog igrališta odveo na terene FK Bačke. - Sanjao sam da ću pobediti i tako ovenčan pobedom da se javim tebi, koji si je u prvom redu zaslužio, mome učitelju. Ti si to i zaslužio svojim tolikim nesebičnim radom - pisao je Mikić treneru Moci posle podviga na Petoj balkanijadi u Zagrebu. Pismo je potpisao svojim prvim nadimkom - Bata, kojim je počeo sportsku i atletsku karijeru. Komandant bataljona Tivadar Felegi i Jovan Mikić dobili su zadatak da najpre likvidiraju poštu, a potom da nastave prema železničkoj stanici, i to Felegi iz pravca juga, a Spartak sa istočne strane. Komandant bataljona Fabijan Andri Rinaldo sa jednom četom trebalo je da napadne sa severa, a komesar Jovan Njaradi Stenjka sa zapada na ulazna vrata u stanicu. Stenjka je imao zadatak da prvi otvori vatru, privuče pažnju na sebe, kako bi se ostali nesmetano prebacili na svoje položaje. - Približili smo se stanici, kad mađarski stražar vikne: “Stoj, ko ide?” Mi smo odgovorili vatrom iz „pikavaca“ (automatska puška PPŠ-41), no i oni su na nas zapucali iz pušaka. Puškaranje je trajalo sve dok naši drugovi nisu napali s druge strane. Tada se moja četa počela prebacivati pod samu stanicu. Ja sam se odbio ulevo i kroz prozor bacio tri bombe, no iznutra je neko povikao: “Mikić je ranjen!” - svedočio je tada Stenjka. - U prostoriji gde je Mikić ranjen, bilo je oko sedamdeset nemačkih i mađarskih vojnika i železničara. Razoružali smo ih, prišao sam Mikiću, a on je ležao pod stolom ranjen u ruku, mišicu i ispod pluća. Odmah sam mu raspasao opasač, otkopčao bluzu, no njegova rana nije krvarila. Imao je unutrašnje krvarenje. Uz uzdah mi je rekao - “Ja sam svoju dužnost ispunio, moja misija je završena - Subotica je slobodna” i - izdahnuo. Nešto kasnije, na istom mestu pogunuo je i komandant bataljona Tivadar Felegi.Jovan Mikić Spartak (1914-1944) Oni i četiri oficira Crvene armije sahranjeni su sutradan, na Trgu slobode sa svim vojničkim počastima. Crkveni obred držali su sveštenici Pravoslavne i Rimokatoličke crkve. - Vaš veliki Mikić umro je za velike ideje: za slobodu i čast svoga naroda! On je bio velik junak i značajna ličnost u partizanskim odredima Jugoslavije. Smrt fašizmu! - uskliknuo je kapetan Crvene armije Železnij, posle potresnog govora nad odrom velikih junaka. Život vrsnog sportiste omeđen je sa dva velika rata - rođen na početku Velikog, a poginuo ne dočekavši slobodu u Drugom svetskom ratu. Slavu čoveka koji je poginuo za oslobođenje grada u kojem je tokom svoje mladosti živeo i započeo sportsku karijeru, godinama kasnije u dresu subotičkog “Spartaka” proneli su fudbaleri, košarkaši, teniseri, odbojkaši... zlatni olimpijac Davor Štefanek...1944. Spartakova sahrana sa najvišim vojnim počastima Osim tačno 30 sportskih klubova, Spartakovi ime nosi i sportsko društvo i gradski stadion u Subotici, kao i najprestižnija sportska nagrada u Vojvodini.
Nastavak na Večernje novosti...
