Izvor: B92, 03.Maj.2012, 18:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vedar duh - duži život?

Da li karakter utiče na nastanak bolesti? Neurotične osobe češće obolevaju od bolesti srca, astme, depresije, napeti dobijaju hipertenziju, a impulsivni - čir na želucu.

Kratkotrajni i hronični stres

U stručnoj javnosti postoji slaganje oko toga da psihološki činioci, primera radi, imaju udela u nastanku koronarne bolesti - kaže mr Jelena Subotić Krivokapić. - Međutim, nema jedinstvenog mišljenja oko toga šta sve podrazumevaju psihološki činioci. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Jedna grupa autora pod tim podrazumeva emocionalni stres, odnosno kratkotrajnu psihološku traumu koja obično prethodi infarktu miokarda kod osoba koje već imaju strukturalno oštećenje - aterosklerozu. Za drugu grupu autora je to hronično stresogena životna situacija, koja može dovesti do infarkta miokarda i drugih ishemijskih oboljenja srca. A treći psihološke činioce infarkta miokarda nalaze u trajnim osobinama određene osobe, poznatim kao koncept koronarne ličnosti.

Da li će neko biti bolestan ili zdrav, da li će živeti duže ili kraće, umnogome zavisi i od toga da li je optimista, pesimista, neurotičan, anksiozan, impulsivan, agresivan ili savestan tip ličnosti.

Za optimiste važi pravilo da zbog toga što život posmatraju kroz "ružičaste naočare" u proseku žive sedam i po godina duže u odnosu na pesimiste. Osim toga, imaju 55 odsto veću šansu da umru prirodnom smrću, a ne od posledica bolesti. Po jednoj teoriji duže žive jer imaju veću volju za životom, a po drugoj jer se više druže, zbog čega imaju niži nivo stresa, pa manje i oblevaju.

Pesimistične osobe, koje sve posmatraju u tamnim tonovima, imaju 19 odsto veću šansu da umru pre vremena u odnosu na optimiste. A u odnosu na druge tipove ličnosti, pesimisti i anksiozni imaju veću šansu i da obole od Parkinsonove bolesti.

Anksiozni tip ličnosti, osim toga, ima trostruko veću šansu da oboli od visokog krvnog pritiska, jer ima viši nivo stresa, u odnosu na druge. Anksiozni su češće i pušači. Žene su posebno sklone anksioznosti, zbog čega imaju viši krvni pritisak, povišen holesterol i češće pate od srčanih bolesti. Izračunato je i da posle deset godina lečenja, od srčanih bolesti umire 27 odsto anksioznih, u odnosu na sedam procenata iz drugih grupa tipova ličnosti.

Tvrdnje da karakter ličnosti određuju od koje će neko bolesti bolovati, ipak, nisu do kraja naučno utemeljene.

- Istraživanja su pokazala da crte ličnosti kao što su anksioznost, depresija i hipohondrijaza utiču na izveštaj o simptomima i traže medicinsku pomoć. Šta to, zapravo, znači? Briga je, recimo, važna komponenta anksioznosti, koja prema skorijim stručnim radovima bitno utiče na povećanu učestalost koronarnih bolesti. Nađeno je, takođe, da psihičku strukturu obolelih od astme karakteriše pasivnost, zavisnost, ambivalentnost. Ovakve osobe uglavnom reaguju povlačenjem i pasivnim predavanjem sudbini. Početku ili pogoršanju bolesti obično prethodi napuštanje i gubitak emocionalne podrške koja je ovakvim osobama veoma važna - objašnjava magistar Jelena Subotić Krivokapić, psiholog.

Ipak, od srčanih bolesti češće obolevaju i neurotične osobe. Za njih je karakteristično da su sklone astmi, glavoboljama, ulkusnim bolestima i depresiji. Za nastali problem neurotičari uvek krive sebe, dok su prema drugima na distanci, umesto da ih zamole za pomoć. Zbog takvog ponašanja često su pod stresom, što im slabi imunitet.

Impulsivni ljudi imaju dva do četiri puta veće šanse da dobiju čir na želucu. Oni na stres reaguju povećanim lučenjem hlorovodonične kiseline, koja donekle i kumuje nastanku ove bolesti. Agresivne osobe su pak sklone infekcijama. Zapaljenski procesi ubrzavaju taloženje masnih kiselina na zidovima krvnih sudova, zbog čega su kod agresivnih aterosklerotične promene izraženije, pa se i kardiovaskularne bolesti češće javljaju. Osim toga, agresivnim tipovima ličnosti sporije zarastaju rane i skloniji su depresiji.

Savesne osobe žive duže od ostalih, što predstavlja posledicu brige za sopstveno zdravlje. Oni, uglavnom, ne vode rizičan život već brinu od svom pritisku, holesterolu, masnoćama u krvi... Imaju razvijen duhovni deo ličnosti i najređe obolevaju od bilo kakvih bolesti.

Magistar Subotić- Krivokapić još kaže da ulkus nastaje kao posledica preovladavanja agresivnih faktora nad ofaktorima koji štite sluzokožu digestivnog trakta. A nemogućnost adekvatnog pražnjenja agresije predstavlja ključni faktor za nastanak ulkusa. Zapravo, ulkus je sa razlogom i dobio ovo ime. Naziv označava grizlicu, jer "grize sam sebe", svoju sluzokožu, zato što ne može da "grize druge", objašnjava naša sagovornica.

Foto: african_fi / www.sxc.hu
Pogledaj vesti o: Subotica

Nastavak na B92...