Izvor: Politika, 28.Jan.2013, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ustanove kulture u pravnoj nedoumici
Novi na snazi, a odlučuju stari upravni odbori, nacionalni saveti traže osnivačka prava, grad ćuti
Subotica – Ustanove kulture u Subotici trenutno su u nekoj vrsti pravnog vakuuma zbog neusaglašenosti dva republička zakona, ali i zato što odnosi između njihovog osnivača i potencijalnih osnivača (nacionalnih saveta) nisu još do kraja definisani.
Krajem prošle godine je Skupština grada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << usvojila dopune Odluka o organizaciji svih jedanaest ustanova kulture, tako što im se menja broj članova upravnih odbora u koji sada ulaze predstavnici nacionalnih saveta manjina, i to onih manjina koje su te ustanove proglasili od posebnog interesa. Međutim, na istoj sednici iako je svakoj manjini data „stolica” u upravnom odboru ustanove u čijem radu su hteli da učestvuju, u slučaju nadzornih odbora primenjen je drugačiji princip, pa je ta stolica „spojena”, odnosno sve zainteresovane manjine bi trebalo da se dogovore o zajedničkom predstavniku.
Do sada nisu svi zainteresovani nacionalni saveti dali predloge za svoje predstavnike u upravnim i nadzornim odborima. Tako se došlo u situaciju da u ustanovama kulture, iako su u decembru stupili na snagu novi upravni odbori, njihove finansijske planove i dalje donose stari upravni odbori.
– Mi u stvari sada i ne znamo koliko članova Upravnog odbora imamo, sedam po staroj ili devet po novoj odluci – kažu nam u Gradskoj biblioteci. Osim toga, novom odlukom, koja je bazni dokument za svaku ustanovu, ignorisana je činjenica da je sredinom prošle godine donet Zakon o bibliotečkoj i informacionoj delatnosti, te njegove odredbe nisu unete u odluku. Zbog toga je u dva navrata Biblioteka uputila dopis Sekretarijatu društvenih delatnosti grada, tražeći razjašnjenje pojedinih nedoumica i ukazujući na pravne propuste, ali nikakav odgovor nisu dobili.
Olga Šram, direktorka Moderne galerije, kaže da su na sastanku direktora u Gradskoj upravi tražili objašnjenje za ovu situaciju, te da im je dato usmeno obrazloženje da za sada nastave da funkcionišu sa starim upravnim odborima.
– Ne znamo kako da izađemo iz ove situacije, ali postoji dobra volja i namera da se to reši – objašnjava Franjo Horvat, rukovodilac Sekretarijata za društvene delatnosti. On kaže da su kraj godine i nagomilani praznici učinili da sporije pristižu predlozi nacionalnih saveta za njihove članove upravnih i nadzornih odbora.
Dok ti predlozi kasne, postoje oni koji su odavno predati, ali gradska uprava nema rešenje za njih. Zakon o nacionalnim savetima predviđa mogućnost da pojedini nacionalni saveti zatraže i preuzmu osnivačka prava ustanova kulture. Tako su mađarski, hrvatski i bunjevački nacionalni saveti tražili po 50 odsto osnivačkih prava nad Gradskom bibliotekom.
– Mi imamo 123 godine staru ustanovu, a pri tom nismo sigurni ko je njen osnivač – kaže za „Politiku” Dragan Rokvić, direktor Gradske biblioteke.
U gradskoj upravi su za sada odlučili da „zažmure” na ovo složeno pitanje, jer kako se nezvanično može čuti, još nije politički dogovoreno kako će se to rešavati. U odlukama o osnivanju kulturnih ustanova stoji da se obraćaju nadležnom organu.
----------------------------------------------
Ko je ko u upravnim odborima
Iako po zakonima koji regulišu galerijsku i bibliotečku delatnost stoji da u upravne odbore treba da budu birane osobe od značaja za ove oblasti, to po pravilu nije slučaj. Tako Olga Šram, direktor Moderne galerije, kaže da nikada nisu u upravnom odboru imali nijednog od brojnih slikara u Subotici, čak ni arhitektu ili osobu koja bi po svom obrazovanju bila u srodnoj oblasti. Ali su zato imali studenta treće godine ekonomije. Slično je i u Gradskoj biblioteci gde ne mogu da odgonetnu kako je inžinjer hortikulture istaknuti stručnjak za ovu oblast kako to zakon propisuje.
A. I.
objavljeno: 29.01.2013.
