Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Mar.2017, 13:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uljana repica nije dobro podnela oštru zimu

Po podacima Poljoprivredne stručne službe u Subotici je pod uljanom repicom oko 3.000 hektara. Po njihovoj oceni najveći deo ovog isplativog useva dobro je podneo zimu, ali jedan do dva procenta površina nije zbog čega će morati da se preseju.

Ivan Dulić iz Đurđina zasejao je jesenas 55 katastarskih jutara uljane repice koja nije dobro podnela izuzetno oštru zimu u Subotici. Kao posledica golomrazice sa temperaturom od minus osamnaest stepeni tokom pet dana došlo je do >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << izmrzavanja.

"Tri i po tone je neka količina po hektaru uljane repice da bi to imalo smisla, ali mi još ove godine ne znamo da li ćemo to moći ostvariti zato što sam ja proizvođač uljane repice zadnjih sedam godina i nismo još imali ovakvo iskustvo, tako da ćemo videti šta će se desiti. I ljudi iz struke koji dolaze ovde na parcelu ne znaju još da procene koji je stepen oštećenja na uljanoj repici", kaže Dulić.

Osim uljane repice, Dulić proizvodi i kukuruz, s obzirom da se bavi uzgojem svinja. Ali smatra da će u predstojećoj setvi doći do smanjenja površina pod ovom kulturom, kako zbog cena, tako i zbog vremenskih prilika. Za samu setvu procenjuje da će biti skuplja nego prošle godine, na osnovu cena repromaterijala na domaćem tržištu.

"Mi nemamo mogućnosti uvoza, niti želimo pošto je u Mađarskoj i hemija i seme skuplje nego kod nas. Mađarski i hrvatski zemljoradnici dopunjuju svoj budžet sa subvencijama. Sad sam bio nedavno u Hrvatskoj, 316 eura je po hektaru subvencija, u Mađarskoj je 240, kod nas je na žalost vrlo mala, skoro ništa. Na 20 hektara dobijamo 80.000 dinara, to je jako mala količina novca da bi se uopšte i razgovaralo o nekim subvencijama. Što se tiče veštačkog đubriva, mi nemamo mogućnost uvoza pošto je prisutan lobi, a inače u Mađarskoj i Hrvatskoj je skuplji veštak nego kod nas", dodaje on.

Ipak, zbog uzgoja svinja, Dulić će morati da trećinu raspoloživih površina u setvi da opredeli za kukuruz koji će kasnije skladištiti u sopstvenim silosima.

"Idemo na gušći sklop da bi to što pre sazrelo i molimo Boga da bude kiše", zaključuje Dulić.
Pogledaj vesti o: Subotica

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...