Izvor: Politika, 14.Apr.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U dim – 10 miliona dinara
Sadnice voća ne kupuju se ni upola cene pa su rasadnici prinuđeni da ih spaljuju
Subotica – Imre Garzo, vlasnik rasadnika „Elstar”, sprema se da ovih dana zapali lomaču od preko 100.000 neprodatih sadnica voća. Sa njima će u dim otići i njegova zarada od najmanje 10 miliona dinara.
– Nikada nije bilo ovako da sredinom aprila u trapu još uvek imamo desetine hiljada neprodatih sadnica. Niko ih više ne kupuje. Zašto? Zato što više niko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne kupuje domaće voće. Pogledajte supermarkete, preplavljeni smo uvoznim jabukama i domaće prodajemo za 10 dinara – u jednom dahu za „Politiku” Garzo „skicira” situaciju u voćarstvu Srbije.
Godišnje u svom rasadniku kalemi i pripremi za sadnju između 700.000 i 800.000 rasada raznog voća. Prethodnih godina gotovo sve su nalazile put do kupca u Srbiji, Hrvatskoj, Mađarskoj. Rasadnik je registrovao pre 18 godina i nekada je od zarade uspevao da kupi svu poljoprivrednu mehanizaciju koju i danas koristi. Deceniju i po sarađuje sa holandskim proizvođačima podloga odakle i uvozi one sa „plavom etiketom”, sertifikovane i ispitane na viruse, međutim, prvi put je ove godine morao da im otkaže narudžbinu od 300.000 podloga.
– Jedini veći kupac koga sam imao prošle godine je bio „Nektar” iz Bačke Palanke, što znači da gotovo da zavisimo od kupaca u maloprodaji. Međutim, kada dnevno imamo pazar od 20.000 dinara, od toga ne može da se održava preduzeće sa 30 zaposlenih. Cene sadnica nisu visoke, koštuničavo voće prodajemo po 180 dinara, a jabučasto po 150 dinara, u cenu je uračunat PDV, međutim, evo nedavno je bio kupac, nudili smo mu sadnice upola cene, ali ni onda se ne kupuje – kaže Garzo.
S druge strane, dok domaći rasadnici ni upola cene ne mogu da prodaju rasadni materijal u koji je uložen veliki trud i znanje, jer potrebne su godine iskustva da se odneguje dobar stručnjak za kalemljenje sadnica, dotle se na našem tržištu pojavljuju sadnice iz Italije po ceni od pet evra.
Tržište sadnica zamrlo je kako u Srbiji, tako i u okolnim zemljama. Imre Garzo priča kako je dugogodišnji kupac iz Hrvatske naručio oko 60.000 sadnica višanja, za koje je uvezao traženu sortu, kalemio podlogu, da bi se kupac javio da odustaje jer je država prestala da daje subvencije.
– To je bio posao vredan između osam i 10 miliona dinara, a uvoz kalema za sorte koje nisu na našoj sortnoj listi dozvoljen mi je samo zbog izvoza. Sada kada je posao propao, imam problema i da opravdam takav uvoz – kaže Garzo.
Ono što ga najviše brine jeste to što tri meseca nije isplatio zarade radnicima. Kaže da nikada nije mogao da razume one vlasnike koji ne plaćaju svoje zaposlene, a sada je došao u takvu situaciju. Narednih šest meseci njegov rasadnik takođe će biti bez prihoda, jer voćnjaci se obnavljaju i podižu samo u proleće ili u jesen.
– Ponekad pomislim da bi trebalo da uzmem traktor i sve sadnice da povadim. Imam i svoje voćnjake i znam koliko je mnogo truda potrebno da se odneguje voće, a ono na tržištu sada nema cenu. Mi u rasadnicima više nemamo poznatog kupca, jer niko više nije spreman da veliki novac ulaže u podizanje voćnjaka.
Aleksandra Isakov
[objavljeno: 15/04/2010]
