Izvor: Blic, 13.Jan.2015, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Kelebiji nema napuštenih kuća
Za nepunih pet godina Kelebija je postala naselje iz koga se niko ne iseljava, a sve više Subotičana se naseljava.
U prigradskom naselju uz granicu sa Mađarskom živi više od 2.000
stanovnika i dok se u ostalim sredinama kuće prodaju, a vlasnici napuštaju grad,
Anketa: Šta je sada bolje?
RADOST
Mnogo je više životne radost u celom naselje. Paško puno čini za sve nas, deca i stari ga jako vole - ističe Tibor Muci, bravar.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
MUZIKA
Studiram u Novom Sadu, ali svake nedelje dolazim na Kelebiju da bi svirala na misi. Nisam sa Kelebije, ali uživam da odem tamo - kaže Adrien Kuktin, student.
ZASLUŽAN
Na Kelebiji je sada divno i redovno dolazim iz grada na misu. Čovek koji je zato zaslužan zaista ima dara da okupi ljude - tvrdi dr Ištvan Bogner, profesor.
PROMENA
Već više od tri godine se na Kelebiji jako lepo živi. Prosto je neverovatno koliko nečiji entuzijazam može ljudima da promeni živote - naglašava Gabor Tišić.
na Kelebiji se čak i vikendice obnavljaju. Rezultat toga je da je prošle godine bilo čak 35 krštenja i 24 sahrane, što znači da je natalitet veći od mortaliteta.
Meštani koji se isključivo bave poljoprivredom tvrde da je boljitku sela značajno doprineo i Čabo Paško, koji je u kalebijskoj župi od 2011.
On je profesor muzike, dirigent, radi sa ansamblima, Filharmonijom, svira orgulje, kuvar je i piše kuvare, proizvodi vina. Zahvaljujući njemu iz Kljajićeva su na Kelebiju prenesene i restaurirane orgulje iz 1938. godine, jedine iz Vojvodine koje je napravio Franc Lindauer.
- Kelebija ima budućnost, ali ljudi moraju ceniti ono što imaju i gde stanuju. Kultura i obrazovanje su jedan od načina da to spoznaju - naglašava Čaba Paško.
- Pokrenuo sam i berbansko veselje i organizujemo najveće takmičenje proizvođača rakije. Trebalo je samo pokrenuti sve sa mrtve tačke i ljudi su počeli rado da dolaze i da se druže.
Sve znanje koje ima iz muzike, gastronomije, kulture i drugih oblasti prenosi na sugrađane jer smatra da su to vrednosti koje ih čine ravnopravnim sa ostalim Evropljanima. Najzadovoljniji su mladi koji više ne žive u pustom selu. Zabave i sadržaja sada imaju na pretak.
- Organizujemo razna takmičenja i koncerte na koje pozivamo operske umetnike. U crkvi organizujem časove klavira i orgulje, a Župa je otvorena za sve ljude bez obzira na to koje su vere - ističe Paško.
Jedinstvene orgulje
- Nije bilo lako preneti orgulje iz Kljajićeva i restaurirati ih. Želeo sam ih na Kelebiji da bi bile spasene pošto su jedine poreklom odavde. Sve ostale orgulje u Vojvodini su naručene iz inostranstva. Puno nam je pomoglo Društvo Nemaca iz Kljajićeva, Fondacija “Gabor Betlen” iz Mađarske i vernici. U njih je do sada uloženo oko 30.000 evra, a kada bi identične naručili, trebalo bi više od 200.000 evra - objašnjava Paško.
Pogledaj vesti o: Subotica
