Izvor: RTS, 16.Maj.2013, 18:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tužioci osporavali nalaze Subotićeve

Na suđenju Radovanu Karadžiću, unakrsno ispitujući balističkog veštaka odbrane Zoricu Subotić, tužioci su osporavali njen nalaz da VRS nije ispalila granate koje su, 1992-95. godine izazvale civilne žrtve u Sarajevu.

Unakrsno ispitujući balističkog veštaka odbrane Zoricu Subotić, tužioci su na suđenju Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom osporavali njen nalaz da Vojska Republike Srpske nije ispalila granate koje su, 1992-95. godine, izazvale civilne žrtve >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u Sarajevu. Ona je, međutim, ostala pri svom iskazu.

Optužnica Karadžića, koji je u to vreme bio predsednik Republike Srpske i vrhovni komandant VRS, tereti za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajpreskih napada, 1992-95.godine.

Tokom detaljnog ispitivanja o tehničkim detaljima, zastupnici optužbe nastojali su da pokažu da je veštak odbrane svoje zaključke izvela pogrešno interpretirajući rezultate istraga koje su o eksplozijama u Sarajevu  odili Unprofor i tamošnja policija.

Negirajući tu tvrdnju, Subotićeva je ostala pri svedočenju da je tim istragama bilo pogrešno utvrđeno da su granate u više incidenata bile ispaljene iz pravca u kojem su bili položaji VRS.

Po optužnici, projektil koji je 12. jula 1993. godine ubio 13 građana u redu za vodu u Sarajevu, doleteo je sa srpskih položaja, kao i granate od kojih je na fudbalskoj utakmici na Dobrinji, 1. juna 1993, stradalo 10 osoba.

VRS je, kako piše u optužnici, odgovorna i za eksplozije koje su u sarajevskom naselju Alipašino Polje, 22. januara 1994. godine, ubile šestoro dece, a ranile pet osoba.  Vojska pod Karadžićevom vrhovnom komandom ispalila je, po tužiocima, i tri granate koje su u naselju Dobrinja, 4. februara 1994, ubile osam, a ranile 18 građana.

Subotićeva je, međutim, odgovarajući na pitanja tužilaca, tvrdila da istraga sarajevske policije i međunarodnih snaga ni u jednom od tih slučajeva nije utvrdila tačan pravac iz kojeg su granate doletele ili daljinu s kojih su bile ispaljene.

Veštak odbrane je za jednu od eksplozija na Dobrinji, tvrdila da je, po tragovima, bila izazvana granatom koja je bila položena na tlo, a zatim aktivirana.

Tužioci su opovrgavali i tvrdnju Subotićeve da su modifikovane avio-bombe koje je na Sarajevo ispaljivala VRS bile precizne i da su pogađale zone u kojima su bili vojni ciljevi.

Subotićeva je, u glavnom iskazu, tvrdila da stradanje civila na Markalama u februaru 1994. nije izazvala minobacačka granata, nego "statički aktivirani" podmetnuti eksploziv.

Izjavila je i da nije moguće da drugu eksploziju ispred Markala, u avgustu 1995. godine, izazove minobacačka granata, a da njen let ne snimi radar Unprofora i da se ne čuje zvuk ispaljenja, kako tvrdi tužilaštvo.

Po optužnici protiv Karadžića, granate su u oba slučaja na Markale doletele sa položaja VRS. U prvoj eksploziji na pijaci, 5. februara 1994. godine, poginulo je 66, a ranjeno više od 140 građana.

Druga eksplozija, ispred Markala, ubila je, 28. avgusta 1995, 43 osobe, a ranila 75 građana.

Suđenje Karadžiću u Hagu biće nastavljeno u utorak, 21. maja.

Karadžić je optužen i za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95. godine.
Pogledaj vesti o: Subotica

Nastavak na RTS...