Izvor: Blic, 09.Okt.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Tebra, ne mrači me, smorio si“
Svako ko ima tinejdžera u kući ili se redovno vozi gradskim prevozom bar jednom se zapitao kojim to jezikom mladi govore.
Rečenice poput „trzni baju na fontele ako nije hevi smoriša, pa da furnemo", „al si normalna, tip je kulijana bre u totalu" ili „banuli smo kod batice na has i vops, pa kuliramo na gajbi„ deluju previše čak i za one koji sebe smatraju urbanim likovima. Beogradski sleng, po kome su svi u Srbiji mogli da prepoznaju gosta iz prestonice, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << postao je nerazumljiv i mnogim Beograđanima.
Gde god da odu od Subotice pa do Niša, čim progovore većina odmah prepozna Beograđane. Govor građana prestonice uvek se razlikovao jer je obilovao slengom, koji kao da je samo njima razumljiv. Međutim, stariji sugrađani polako izlaze iz „fazona" i sve teže uspevaju da shvate na kom to jeziku pričaju mladi i zbog čega se komunikacija na Vračaru toliko razlikuje od one u novobeogradskim blokovima. To je, kažu, zato što na ulicama svih 17 beogradskih opština živi rečnik koji je razumljiv samo lokalnoj „ekipi".
- U svakoj od beogradskih opština postoji bar jedna lokalna „ekipa" koja formira određeni način sporazumevanja. Naravno, svi oni se među sobom razumeju, jer jedni od drugih preuzimaju žargone. Iz potrebe za kreativnošću oni stalno izmišljaju nove reči, kako bi se razlikovali od drugih. Dešava se da se na ulici pojavi neka reč koja ne zaživi, dok sa druge strane postoje slengovi koji se izližu od upotrebe, kao što su „brate" ili „kulirati" – kaže za „Blic" Borivoj Gerzić, autor "Rečnika savremenog beogradskog žargona”.
Sleng služi i kao tajni ili šifrovani jezik. Razlikuje se i prema specifičnim grupama tako da blejači, smarači, darkeri, hoperi, skejteri, hejteri, fenseri, socijale i punišići imaju svoj interni jezik.
Ipak najkreativniji su tinejdžeri koji osim što žele da budu zanimljivi, pokušavaju i da zbune roditelje. Ukoliko mama ili tata imaju naviku da pogledaju poruke u telefonu ili na facebook-u svog deteta teško da će da razumeju kada vide poruku koja glasi.
Tnx! Wtpp"i ljte – hvala!
Većina smatra da je ovakav način izražavanja skaradan i da osiromašuje vokabular mladih ljudi, dok profesor Filološkog fakulteta Ranko Bugarski, autor knjige „Žargoni", tvrdi da sleng spada u najkreativnije domene jezika.
- Komunikacija žargonskim jezikom je neophodno obeležje identiteta mladih ljudi. Ovaj način komunikacije najviše koriste u školama gde imaju poseban rečnik da izraze svoja interesovanja, čime pokazuju da na neki način utiču na svet odraslih i da ga menjaju - objašnjava za „Blic" profesor Bugarski.
Da je u pravu pokazuje i primer reči „buvljak" , koja je nekada bila žargonski izraz, ali je zbog masovne prihvaćenosti postala zvaničan naziv za buvlju pijacu.
Filolozi se slažu da, koliko god nama bio čudan način izražavanja pojedinih socijalnih grupa, to samo znači da kreativnost nije nestala i da jezik živi.
"Šifre” za sporazumevanje
Bilo je extra, vrh!Bilo je super.
Nabacila je bojuPocrnela je.
Bolid, isprimao se na ribu baš je prženica, a već su se iscimali!Ludak, sviđa mu se devojka, stvarno je poludeo za njom, a već su bili zajedno.
To je trula pričaTo je izmišljotina.
Taj jede malu decuOpasan je kada se naljuti.
Koliko si dobar?Koliko si zaradio?
Nije u tom fazonuNe upražnjava to.
Kako Beogradski tinejdžeri pišu poruke
Tnx! Wtpp"i ljteHvala! Volim te puno, puno"i ljubim te.
Ma opš brejMa opušteno, bre.
Nmg da verujem! Onako u fuluNe mogu da verujem. Onako sređena.
Tnx za tagHvala što si me prepoznao na slici.
Batice, nmp gde ćemo, ali biće onako čista blejažaNemam pojma gde ćemo, ali će biti opušteno.
Pogledaj vesti o: Subotica
