Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Feb.2012, 20:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svim sredstvima do srpsko-mađarskog pomirenja

SUBOTICA -

O prošlosti, sadašnjosti i budućnosti mora se razgovarati, a parlamentarna demokratija, kao poligon razgovora, danas nema alternativu, rekao je danas u Subotici predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor.

Na otvaranju međunarodne konferencije pod nazivom "Prostor i vreme nakon 1918. godine - Mogućnost manjinske politike", Pastor je kazao da je "odnos većine i manjine permanentno prisutan društveni problem za koji ne postoji jedinstveno i >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << univerzalno rešenje".

"Taj problem svaki dan traži nalaženje odgovora na aktuelnu situaciju i taj odgovor zajednički treba da daju većina i manjina", naglasio je Pastor.

Prvenstveni cilj međunarodne konferencije je, kako je Pastor istakao, da se na dostojanstven način obeleži 90 godina od nastanka prve mađarske stranke u Vojvodini, ali je, pored toga, važnost skupa i otvaranje nove putanje međusobnog komuniciranja, razgovora i upoznavanja srpskog i mađarskog naroda.

"Ubeđeni smo da je nemoguće objasniti današnjicu i planirati sutrašnjicu ako se ne suočimo sa onim traumama i činjenicama koje svako od nas nosi u sebi i kao pojedinac i kao deo društva", kazao je Pastor.

On je dodao da današnja konferencija treba da pokrenu jedan serijal skupova u čijem fokusu bi bile neke od tema zajedničke prošlosti od 1918. godine do danas.

U radu konferencije u Subotici učestvuju i članovi Mešovite srpsko-mađarske komisije istoričara, koja treba da istraži zločine počinjene u dve zemlje od 1941. do 1948. godine.

Nakon okončanja rada te komisije, parlamenti dve zemlje treba da prihvate zajedničku skupštinsku odluku u kojoj bi se priznali i osudili ratni zločini koji su počinjeni u Drugom svetskom ratu i nakon njega.

Kopredsednik Komisije sa mađarske strane, istoričar Ferenc Glac, istakao je će Mešovita komisija "upotrebiti sva raspoloživa sredstva, ako treba i politička, kako bi se stvorili uslovi za istorijsko srpsko-mađarsko pomirenje".

Glac je podsetio na činjenicu da se Komisija u slučaju Zakona o restituciji obratila predsednicima dve države i da su sporne odredbe tog zakona kasnije ispravljene u Zakonu o rehabilitaciji.

Kopredsednik Komisije sa srpske strane, akademik Vojislav Stanovčić je podsetio na prijavu koju su u Budimpešti, protiv nepoznatih počinilaca, zbog navodnog genocida počinjenog u Vojvodini nad Mađarima u zimu 1944/45. godine, podnela dva poslanika mađarske opozicione desničarske stranke "Jobik".

"To svakako ne odgovara realnosti jer su to bile žrtve ideoloških ili klasnih opredeljenja. Likvidirani su oni koji su imali velika imanja i preduzeća, ili su bili u nekoj drugoj partiji ili vlasti", rekao je Stanovčić, dodajući da to svakako nije genocid.

Za razliku od prošle godine, kada srpska strana Mešovite komisije nije raspolagala nikakvim sredstvima, ove godine je u budžetu Srbije predviđeno 10 miliona dinara za njen rad.

Sa druge strane, Mađarska je rad svog dela komisije prošle godine finansirala sa 100 hiljada evra.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...